Građevinarstvo, Izdvojeno

Ova crpna stanica će rešiti Novi Sad neprijatnih mirisa

Igor Conić, 12.07.2019. 1 5 min za čitanje

Pogledajte kako izgleda gradilište nove crpne stanice na polovini predviđenog roka za izgradnju i saznajte kako će se postojeća crpna stanica u centru grada podzemno spojiti s novom.

Da li će i Nova glavna crpna stanica 1 (NGC1) u neposrednoj blizini Glavne crpne stanice 2 (GC2) kod Kvantaške pijace širiti neprijatne mirise? Iako je pitanje logično, s obzirom na veoma neprijatne mirise koje prouzrokuje Glavna crpna stanica 1 (GC1) u Radničkoj ulici, u ovom slučaju nema razloga za brigu.

Naime, uklanjanje neprijatnih mirisa na NGC1 projektovano je i biće izvedeno do krajnih mogućih granica uz sva poštovanja evropskih standarda. Budući objekat biće hermetički zatvoren, a svi gasovi odnosno sve što se oslobodi sa slobodnih površina kanalizacije i dospe u atmosferu unutar crpne stanice, biće prečišćavano aktivnim ugljem. Međutim, ne samo da će vazduh kod nove crpne stanice biti lišen neprijatnih mirisa, već je ovo gradilište deo većeg projekta koji će rešiti problem mirisa i kod crpne stanice u Radničkoj ulici, ali i ekologije čitavog grada i Dunava nizvodno od Novog Sada. Šta je zapravo plan?

Sve atmosferske i otpadne vode koje stižu u crpnu stanicu u Radničkoj, jednim kolektorom će se dopremiti do nove crpne stanice.

Osnovni plan je da se izgradi centralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda na lokalitetu Rokov potok u Petrovaradinu. „U tu svrhu ukidamo i povezujemo GC1 (kod Radničke) sa ovim lokalitetom, pa će sve atmosferske i otpadne vode koje stižu tamo, jednim kolektorom dopremiti do buduće Nove glavne crpne stanice 1. Ona preuzima funkciju čitave stanice GC1 i delimično postojeće GC2, a pošto je većeg gabarita i većeg kapaciteta, postojeća GC2 će služiti samo za ekstremne slučajeve velikih kiša.“ – kaže za naš portal dipl. građ. inž. Radoica Stefanović nadzorni organ ispred JKP Vodovod i kanalizacija Novi Sad.

Za izgradnju crpne stanice biće upotrebljeno oko 3.500 kubika betona.

Šta (sve) ide u Dunav

Danas je situacija s ekološke strane poražavajuća… Kao što je poznato, sva kanalizacija iz oba podsliva (severni i južni) gravitiraju na glavne crpne stanice koje prebacuju kanalizaciju – fekalnu i atmosfersku – direktno u Dunav bez ikakvog prečišćavanja. „Pošto planiramo izgradnju prečistača, atmosferske vode u ekstremnim situacijama će se prebacivati direktno u Dunav, a tokom suvog perioda i perioda sa slabijim padavinama će se prebacivati preko mosta na postrojenje u Petrovaradinu.“ – dodaje Stefanović.

Nova glavna crpna stanica 1 ima različite setove pumpi koje prepumpavaju različite količine vode. U suvom periodu, sva kanalizacija ići će direktno na postrojenje. Kada pada blaga kiša, do 2,2 kubika u sekundi za čitavo područje severnog podsliva, voda će ići direktno preko Žeželjevog mosta na prečištač na Rokovom potoku. U slučaju jače kiše, do 5,8 kubika u sekundi, sadržaj prvo ide u retenziju, a posle prolaska kiše, voda opet ide prema postrojenju. „Kada imamo preko 5,8 kubika, što se dešava po našoj proceni oko 12 puta godišnje, kanalizacija se direktno prepumpava u Dunav. I ta količina na procentualnom nivou je između 1,5-2%, od ukupne količine vode koja padne na Novi Sad.“ – kaže Radoica Stefanović iz JKP Vodovod i kanalizacija.

Naravno, voda koja dolazi iz kolektora nosi sa sobom razni krupni otpad poput daski ili guma. Zbog toga će na NGC1 biti postavljene rešetke za zaštitu pumpi. Predviđen je set grubih rešetki od 20mm i set finih rešetki od 6mm, što je prvi stepen mehaničkog prečišćavanja otpadnih voda. „Mi sad imamo situaciju da pola godine voda ide direktno u Dunav bez prečišćavanja, bez prepumpavanja, bez rešetki…“ – kaže Stefanović za naš portal.

Pogledajte kako će izgledati Nova glavna crpna stanica 1:

Kolektor prečnika 3 metra će se raditi mikrotuneliranjem. Bušiće se ispod zemlje na dubini preko 7 metara u dužini 1,1 kilometar!

Iako je ovo trenutno najveća investicija u kanalizaciju Novog Sada, povezivanje crpne stanice GC1 iz Radničke sa NGC1 biće pravi građevinski izazov i daleko skuplja investicija. Naime, predviđena je izgradnja kolektora unutrašnjeg prečnika 3 metra koji će se raditi mikrotuneliranjem. Dakle, bušiće se ispod zemlje na dubini preko 7 metara u dužini 1,1 kilometar! Kako saznajemo, dokumentacija za ovaj projekat je još u pripremi i tek se pravi projektni zadatak. Naravno, najskuplji i najznačajniji deo projekta svakako će biti izgradnja centralnog prečistača na Rokovom potoku u Petrovaradinu, a taj projekat je u fazi projektnog zadatka za studiju opravdanosti.

Izlivni kolektor koji će se spojiti sa Dunavom na koti -6,66

Rušenje nasipa

U okviru ovog projekta, predviđena je izgradnja novog izliva u Dunav, ispod puta i nasipa, koji je za više od metar dublji od starog izliva tako da čak ni pri veoma niskim vodostajima, izliv neće ostati na suvom pa neće biti neprijatnih mirisa. Izgradnja izliva u Dunav počeće odmah sledeće nedelje, kada će saobraćaj na ovom delu puta biti (ponovo) obustavljen oko dva meseca.

Problem podzemnih voda

Što se tiče građevinskih radova, ovo gradilište je zanimljivo jer se radi u širokom otkopu. Temeljna jama se obezbeđivala Larsen talpama dužine 10 metara, a podzemne vode su spuštaju pomoću 10 bunara. Temeljenje objekta crpne stanice izvedeno je armirano betonskim pločama debljine od 50 do 70 centimetara na apsolutnoj koti 70 metara. „Minimalni nivoi podzemne vode su 72.70, a maksimalni 76.80 što znači da je jama širokog iskopa 4,5 metra i jednim delom u podzemnoj vodi. Zato smo bunarima vršili snižavanje nivoa podzemne vode.“ – kaže dipl. građ. inž. Milan Čegar odgovorni izvođač radova ispred firme Graditelj NS.

Ono što smo mi zatekli na gradilištu, to je da je izvedena ploča kao i zidovi do kote 76.30 i sada se rade naredni zidovi do sledeće ploče koja je na koti 80. „Izgradnjom ove ploče ćemo praktično izaći na kotu terena.“ – dodaje Čegar. Na koti terena, sledi izgradnja konstrukcije nalik betonskoj hali.

Ovaj objekat će se armirati sa oko 560 tona armature

Povezivanje vodoodrživog dela betona sa ostalim delom na mestu prekida vrši se postavljanjem bubrećih traka.

Sav beton je marke 40 i liven je na licu mesta sa prekidima u skladu s projektom betona. „Povezivanje vodoodrživog dela betona sa ostalim delom vrši se postavljanjem bubrećih traka, a svaki prekid betoniranja je vršen pikovanjem, čišćenjem i premazivanjem specijalnom emulzijom za ostvarivanje veze staro-novo.“ – kaže Čegar, i dodaje da su „s obzirom na to da se radilo betoniranje većih površina putem pumpi, oni su trofrakcijski s dodacima za vodonepropustnost.“ Beton isporučuju fabrike betona Graditelj NS i Best izgradnja.

O kojoj veličini projekta se radi govori i podatak da se je predviđena ugradnja oko 3.500 kubika betona MB40, 100 kubika podložnog betona, 620 kubika baznih betona, dok će se on armirati sa oko 560 tona armature.

Centralni prečistač kao kruna

Radovi su počeli 20. decembra 2018, a rok za izvođenje je 400 dana što znači da bi sve trebalo da bude gotovo na proleće 2020. godine. Kruna ovog celog projekta je izgradnja centralnog prečistača sa svim pripadajućim kolektorima, uključujući i mikrotuneliranje od stare crpne do nove, koji će Novi Sad učiniti ekološkijim i društveno odgovornijim gradom.