Nikola Martinović: Ako uspemo da doživimo i razumemo arhitekturu, uspećemo i da je očuvamo
Novosadski arhitekta predstaviće na konferenciji BuildUp projekat rekonstrukcije, adaptacije i dogradnje postojeće zgrade beogradskog Muzeja afričke umetnosti.
U bogatom portfoliju arhitektonskog biroa N-Martin, osnovanog 2005. godine, naročito se ističu projekti rekonstrukcije, adaptacije, ali i enterijerskog uređenja znamenitih institucija poput Galerije Matice srpske i Poklon-zbirke Rajka Mamuzića u Novom Sadu, podruma Muzeja nauke i tehnike i Knjižare Geca Kon u Beogradu ili Kulturnog centra u Topoli.
Sa ovakvim iskustvom iza sebe, osnivač ovog novosadskog studija arhitekta Nikola Martinović biće, verujemo, idealan sagovornik na narednom BuildUpu u organizaciji našeg portala, koji pod imenom Re:Gradnja za temu ima upravo projekte rekonstrukcije, renoviranja i prenamene u našoj zemlji.
Da podsetimo, konferencija je zakazana za utorak, 7. novembar, u prostoru Jugoslovenske kinoteke, a naš današnji sagovornik će nam u Panelu 3, nazvanom Re:stauracija, predstaviti projekat rekonstrukcije, adaptacije i dogradnje postojeće zgrade beogradskog Muzeja afričke umetnosti.
Pre toga, razgovor koji je pred vama upoznaće vas sa Martinovićevim pogledom na delikatnu temu udahnjivanja novog života u stare objekte.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
[DISKURS] – Da li su teme rekonstrukcije, renoviranja i prenamene dovoljno zastupljene u diskursu arhitektonske profesije? Kakvo je vaše mišljenje?
Na početku karijere se svi mi susrećemo sa renoviranjem i rekonstrukcijom. Uglavnom su to stanovi, a kasnije dolaze lokali komercijalnih sadržaja, kafei, prodavnice, lokali različitih sadržaja.
Dakle, nekako od početka karijere rekonstrukcija/renoviranje zauzima veoma visoku poziciju u opusu delovanja jednog mladog arhitekte. I tu dolazimo do mnogo značajnijeg pitanja, a to je da li su rekonstrukcije kao posebna arhitektonska celina dovoljno zastupljene na akademskim studijama?
Svi mi kad krenemo u profesionalne vode suočeni smo sa različitim izazovima i uglavnom ti izazovi su potpuno novi za nas. Tako je i sa ovom disciplinom. Kako stasavamo i sazrevamo u profesionalnom smislu, rekonstrukcije postaju sve značajniji deo našeg rada i nekako su uvek tu, bilo da smo se profesionalno opredelili za stambenu arhitekturu, komercijalne projekte, industrijsku arhitekturu, uvek se nekako provuče po koji stan, restoran, show room.
Dakle, smatram da jesu dovoljno zastupljene, ali ono što nam nedostaje to je manjak stručne diskusije i stručnog usavršavanja u ovoj oblasti. Diskusiju na ovu temu koju ste vi pokrenuli ovogodišnjim događajem je nadam se samo početak i upoznavanje sa jednom jako širokom disciplinom u arhitekturi. Ta disciplina ima neka svoja nepisana pravila, neke svoje principe kao i ograničenja kako tehnička tako i funkcionalna.
Cilj je da se upoznamo sa iskustvima naših kolega i da pokušamo primeniti na neke nove projekte. Suštinski cilj je da naše mlađe kolege upoznamo, da pokušaju izbeći greške na kojima smo se mi ispekli. Smatram da će u nekoj skorijoj budućnosti rekonstrukcije, adaptacije i projekti sličnog karaktera biti sve više zastupljeni pogotovo u centralnim gradskim jezgrima gde je prostor postaje luksuz koji vrlo često nema cenu.
Smatram da će u nekoj skorijoj budućnosti rekonstrukcije, adaptacije i projekti sličnog karaktera biti sve više zastupljeni, pogotovo u centralnim gradskim jezgrima.
[ZAŠTITA] – Da li su današnji pristupi zaštiti graditeljskog nasleđa iz 20. veka kočnica ili podsticaj njihovoj savremenoj transformaciji?
Jedan od ograničenja koje sam spomenuo u prethodnom pitanju je upravo očuvanje graditeljskog nasleđa. To je u većini slučajeva jasno definisano uslovima koje izdaju nadležne institucije u ovom slučaju zavodi za zaštitu kako lokalni tako i republički. Ti uslovi vrlo često budu veoma oštri i ponekad vrlo konzervativni. I tu dolazimo do onog velikog izazova, kako da pomirimo naše kreativno nadahnuće sa strogim uslovima nekog od zavoda?
Za to je potrebna kreativnost, pomalo improvizacije i puno vremena za argumentovano objašnjenje. Smatram da se upravo tu nalazi „ono nešto“ što čini adaptaciju ili rekonstrukciju dobrom i kvalitetnom. U tim ograničenjima se pronalaze detalji koji zablistaju i tu leži onaj pravi izazov. Jedini ozbiljan problem sa kojim se susrećemo jeste realizacija i praćenje ovako kompleksnih projekata, gde neretko dolazimo u situaciju da je krajnja odluka na investitoru/naručiocu.
Postavljeni uslovi često podrazumevaju rešenja koja su daleko skuplja od nekih, nazovimo, standardnih rešenja i tu se javljaju ozbiljni problemi. Rešenje nije jednostavno, ali postoji, a ogleda se u boljoj komunikaciji nadležnih institucija sa nama projektantima koja bi bila usredsređena na tehničke detalje, kao i u razumevanju situacije na tržištu.
[IZAZOVI] – Sa kojim sve neočekivanim situacijama i izazovima se arhitekte susreću prilikom renoviranja i rekonstrukcija?
Svaki projekat je toliko jedinstven da ne postoji neko univerzalno pravilo na šta treba obratiti pažnju. Jednostavno kroz iskustvo učimo kako da sagledamo sve moguće probleme/izazove na početku i kako da ih predvidimo tokom procesa. Iz našeg dosadašnjeg iskustva mi smo zadovoljni ako uspemo da doguramo do 70% delova koje smo predvideli, to smatram uspehom, a onaj preostali procenat rešavamo „usput“ ili na „licu mesta“.
Iako ne volim to „usput“ jer nekako deluje neprofesionalno, upravo to kao i brza odluka na licu mesta vas kod rekonstrukcija izvadi iz problema. Samo to znači da morate biti prisutni i to ne samo povremeno i biti spremni da rešenja tražite u odnosu na trenutnu situaciju. Dakle jako je važno da smo fleksibilni u donošenju odluka.
Ukoliko razumemo našeg prethodnika ili barem pokušamo, shvatićemo koji su to principi kojima treba da se vodimo tokom našeg projekta.
[AUTORSTVO] – Koje projektantske principe rekonstrukcije i zaštite primenjujete na svojim projektima? Recite nam nešto više o projektu rekonstrukcije Muzeja afričke umetnosti u Beogradu.
Svaka rekonstrukcija koju radimo podrazumeva da smo mi došli kao „drugi“. Dakle, uvek postoji neko ko je bio zadužen za arhitekturu objekta pre nas. Shodno tome naš prvi i osnovni princip je poštovanje prema arhitekti/autoru koji je tu bio pre nas. Kasnije su to uslovi od nadležnih institucija pa sve ostalo.
Ukoliko razumemo našeg prethodnika ili barem pokušamo, shvatićemo koji su to principi kojima treba da se vodimo tokom našeg projekta. Vrlo često je situacija da imamo nepoznatog autora ili autora koji nije više među nama. U tom slučaju pokušavamo da uvidimo ideju, koncept, principe kojima su se vodili tokom projektovanja i koji su to uticaji koji su doveli do baš takve arhitekture kakvu vidimo danas.
Za mene lično to je suštinski očuvanje graditeljskog nasleđa, sve ostalo su pravila i uslovi koje mi postavljamo i koji su realni. Ako uspemo da doživimo i razumemo arhitekturu, uspećemo da je i očuvamo.
Na projektu Muzeja afričke umetnosti smo se susreli sa čak tri autora koji su tokom svih ovih godina bili uključeni u stvaranje objekta kakvog vidite danas. Utoliko je naš zadatak bio teži, a da li smo uspeli, neko drugi će oceniti. O tome ćemo malo više pričati na BuildUp konferenciji, pa ako ste u prilici, vidimo se 7. novembra.
Sistemi protivpožarne zaštite su danas na neuporedivo višem nivou nego, recimo, sa kraja pedesetih ili šezdesetih kad ih zapravo nije bilo.
[BALANS] – Kako ste napravili balans između nasleđenog stanja i savremenih potreba u pogledu standarda, programa i sadržaja?
Odlično pitanje. Upravo je to ono što nam najviše otežava. Savremeni sistemi zahtevaju prethodna planiranja i implementaciju u arhitekturi.
Svi se susrećemo sa situacijom na novim objektima da često projektujemo prostor oko HVAC sistema, gde nam isti taj sistem ostavlja vrlo malo manevarskog prostora. Takođe, sistemi protivpožarne zaštite su danas na neuporedivo višem nivou nego, recimo, sa kraja pedesetih ili šezdesetih kad ih zapravo nije bilo. Takođe, energetska efikasnost je nešto sa čim se moramo suočiti u savremenoj arhitekturi.
Sve to je vrlo često potrebno implementirati u objekte koji zapravo nisu bili projektovani za smeštaj i distribuciju takvih sistema. Kako to uspevamo? Naš narod bi rekao: Sam Bog sveti zna. Ali na kraju nekako uspemo, uz puno kompromisa i muke, ali se isčupamo.
Govorio sam o fleksibilnosti, upravo ovde je upotrebljavamo i pokušavamo da uspostavimo kakvu takvu harmoniju između savremene tehnologije i graditeljskog nasleđa. Gledajte to ovako. Pokušajte da konvertujete jednu Alfa Romeo Giuliju iz 1964. u električni auto sa klimatizacijom i pokretnim staklima na dugme i svim modernim sistemima bezbednosti. Da li je to moguće ? Naravno da jeste. Da li je to etički korektno ? Tu bi trebali otvoriti diskusiju.
E sad, uzmite istu tu Alfu pa je restaurirajte do detalja, sve. Opet i to je moguće, zar ne ? Tako je. Koju bi ste vi vozili ? Moj odgovor znate, zato vam neću reći. Dakle ta fleksibilnost ne treba da bude izražena samo sa naše strane već i od strane nadležnih institucija u postavljanju zahteva kao i kod kolega inženjera. Naravno, bezbednost posetilaca i ljudi koji borave u objektu je na prvom mestu. Samo moramo imati neke granice, pa nećete valjda pokušati da ugradite airbag na drveni volan te već pomenute Alfe ?
Obezbedite svoje mesto na konferenciji
Konferencija BuildUp, pod nazivom „Re:Gradnja“, održaće se 7. novembra, u prostoru Jugoslovenske Kinoteke. Ovaj stručnih skup okupiće 12 vodećih domaćih i regionalnih biroa koji će nam otkriti svoje specifične pristupe i referentne projekte.
Kao takva, konferencija je odlična prilika da proširite svoja znanja o aktuelnim stručnim temama i ostvarite vredne profesionalne kontakte.
Karte su u prodaji po ceni od 5.000 dinara + PDV. Ukoliko želite da rezervišite svoje mesto na jednom od najvažnijih stručnih događaja u ovoj sezoni, registrujte se popunjavanjem formulara.
