Neutralnost pobedničkog rešenja paviljona kao metod zaštite kulturnog nasleđa MSU
Arhitekta Branko Stanojević sa svojim saradnicima osvojio je prvu nagradu na konkursu za paviljon i proširenje kapaciteta Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.
Muzej savremene umetnosti u Beogradu u saradnji sa Udruženjem arhitekata Srbije raspisali su sredinom jula konkurs za idejno rešenje paviljona MSU u Beogradu, sa proširenjem magacinskih kapaciteta muzeja.
Žiri je doneo jednoglasnu odluku da se prva nagrada dodeli arhitekti Branku Stanojeviću sa saradnicima: Ana Komnenić, Dimitrije Prelić i Andrea Stanković.
Koncept za idejno rešenje Muzeja savremene umetnosti predstavljen je kroz dualan odnos postojećeg i novonastalog arhitektonskog pejzaža, kaže arhitekta Stanojević za naš portal.
Paviljon u formi i obliku ostvaruje indirektan/neutalan odnos sa MSU, a direktan/posredan odnos preko funkcije samog objekta.
“Dualnost se ogleda u težnji da novonastala arhitektonska volumetrija ne ugrozi postojeće arhitektonsko i kulturno nasleđe, a da se istovremeno oblikom i funkcijom uključi u postojeću strukturu.”
Paviljon u formi i obliku ostvaruje indirektan/neutalan odnos sa objektom MSU, a direktan/posredan odnos preko funkcije samog objekta. Upravo ova dualnost stvorila je određene preduslove da se iz nje same stvara oblik i funkcija budućeg Paviljona, kaže Stanojević.
Ekstenzija partera
Oblikovno paviljon postaje ekstenzija već postojećeg parternog uređenja, tako da ne utiče na arhitektonsku volumetriju i proporciju muzeja. Funkcionalno pozicioniran na raskrsnici svih puteva i vizura na parceli, omogućio je stvaranje novih potcelina (trg, pozornica, tribine…).
Ovakav pristup neutrališe njegovu pojavnost, a uspešno reaktivira već postojeće sadržaje MSU i ostavlja mogućnost za nove, zaključuje arhitekta Branko Stanojević.
Poziv za korišćenje Paviljona
Konkursnim zadatkom predviđene su dve programske celine: paviljon (kafe restoran i prodavnica) i magacini za proširenje postojećih kapaciteta magacinskog prostora muzeja.
Prvu projektovanu programsku celinu čini paviljon sa komercijalnim sadržajima muzeja, podeljenim na ugostiteljstvo i trgovinu. Kafe-restoran i prodavnica projektovani su u jednom objektu – Paviljonu, sa svojim glavnim i pomoćnim prostorijama.
Paviljon je projektovan tako da posetilac na njega nailazi kada izađe iz muzeja, te mu se nameće logično kretanje ka paviljonu kao poziv na njegovo korišćenje.
Specifična forma paviljona može omogućiti da kosina postane gledalište, a travnati deo pozornica.
Objekat je prizemni, sa jednom podzemnom etažom. U prizemlju se nalazi sala i bašta kafe-restorana, šank i pomoćni magacin restorana, kao i prodavnica. Ona zauzima krajnji deo sale i na taj način ne remeti funkcionisanje restorana, već ga dopunjuje sadržajem koji posetioce može zanimati, te održava ambijent izložbenog prostora u ovom restoranu koji i jeste integrativni deo MSU. Prodavnica ima svoj zasebni ulaz, a police-paneli imaju funkciju mobilnosti, tako se da u svakom trenutku njihovim pomeranjem može ostvariti celovitost sa restoranom.
Paviljonu se, osim nakon izlaska iz muzeja lako pristupa i okolnom stazom koja vodi od ulaza muzeja do javnog parkinga u ulici Ušće i keja na reci. Paviljon se može u određenim trenucima koristiti kao izložbeni prostor ili prostor za promocije. Takođe, njegova specifična forma može omogućiti da kosina postane gledalište, a travnati deo između ulaza u muzej i paviljona pozornica.
Novi magacinski prostori
Drugu projektovanu programsku celinu čini dodatni novi magacinski prostor, u smislu proširenja postojećih kapaciteta Muzeja savremene umetnosti. Isprojektovan je podzemni jednoetažni objekat uz severoistočnu stranu objekta muzeja, te je sa njim direktno povezan komunikacijama sa postojećeg nivoa -1 muzeja.
Novi blok magacina ima i spoljni pristup i vezu sa već oformljenom postojećom stazom (rampom) kojom se pristupa postojećem nivou -1 muzeja. Ovakvim rešenjem obezbeđen je tehnički pristup za dovoz/odvoz izložbenog materijala i opreme, kao i potencijalni evakuacioni izlaz za korisnike ovog prostora direktno u spoljni prostor.
Materijalizacija
Na fasadi paviljona predviđena je kvalitetna staklena fasadna bravarija sa niskoemisionim staklima. Blok koji nije transparentan zamišljen je kao betonska konstrukcija (kosina i krovna ploča), na kojoj je formiran zeleni krov. Završna obloga podova predviđena je kao liveni industrijski pod u boji betona.
Kad ste već ovde…
deluje interesantno
Funkcionalno rešenje nije ni malo dobro. Ne postoji nigde “suva veza“ paviljona sa prostorom muzeja. Različite su visinske kote surerena muzeja i paviljona. Posetioci se navode da po lošem vremenu izlaze u spoljni prostor ukoliko žele da naprave samo predah u kafeu. Takođe, propuštena je prilika da se ostvari mogućnost direktnog pristupa za invalide u muzej, jer je paviljon izdvojena celina. Kuhinjski blok ne treba ni komentarisati. Nedostaje gruba priprema namirnica, smeće se iznosi na isti ulaz gde ulaze i posetioci, a u podzemnom delu se mešaju komunikacije posetilaca i kuhinskog osoblja. Dostava namirnica i odvoz smeća se vrši ispred ulaza u restoran. Magacin za prodavnicu je povezan sa prodavnicom spiralnim stepeništem, ukoliko se spuštaju paketi neko će da pogine na stepeništu. Ne bih dalje.
Kolaga, problem je (rekao bih) u vašoj percepciji
ja, na paviljon gledam kao na kafić
vi, kao na singularni objekat arhitekture
za jedan kafić, projekat je izuzetan
Ma kakvi.
Kako prva faza projekta može da bude paviljon, ako je paviljon izgrađen preko podzemnog dela i nije jasno dilatiran?
pa, lepo, Mare Care
napraviće samo paviljon
bez podzemnog dela
Svašta. Očigledno niste pročitali raspis konkursa čim tako komentarišete. Obe faze izgradnje su bile obavezujuće.
A gde je ograda na krovu? Nečije dete bi moglo da padne sa 4 metara visine!
Cudim se komentarima, o cemu vi pisete. Detaljno sam pregledao sve konkursne radove, resenje je ubedljivo najbolje, u svakom pogledu. Apsolutno postovanje postojece zgrade, sa neutralnim intervencijama, koje ipak kreiraju neku novu vizuru objekta.