NEST: Sojenice na Drini za blizak kontakt s prirodom
Projekat koji će se graditi 2022. godine sastoji se od pet jedinica povezanih zajedničkom platformom i poluukopanog dela za zajedničke sadržaje i aktivnosti.
Priča iza strukture NEST-a je životna, usko vezana za momenat u vremenu u kome se nalazimo i u kome živimo. Pandemija i dešavanja oko nas, kako u našim, tako i u životima nama bližnjih je dovela da se više okrenemo prirodi i slobodi koju ta priroda nudi.
“Povlačenje na reku i sticaj ne tako divnih okolnosti, doveli su do želje klijenta za stvaranjem nečeg suprotnog, nečeg što bi korisnicima moglo pružiti parče slobode i mira u vremenima koja dolaze.” – kažu arhitekte iz beogradskog Unknown Studio koji su autori ovog nesvakidašnjeg projekta.
Kada je sunce u zenitu, prostor ispod sojenice postaje najlepša trpezarija u okolini sa debelim hladom.
NEST je locirana na obali reke Drine, na granici između dve države. Struktura NEST-a koncipirana je iz dva dela.
Sojenički deo se sastoji iz pet jedinica, povezanih zajedničkom platformom. One pružaju mogućnost, da po potrebi funkcionišu kao nezavisne jedinice, pružajući svakom korisniku svoj komad intime i prostora, te blizine reke, krošnje i neba. Po potrebi, dekonstrukcija kuće prestaje i objekat postaje jedan entitet, platforma koja ih povezuje postaje zajednički prostor za sve korisnike, a čitava struktura postaje jedinstvena.
Poluukopani prostor s parkingom na krovu
Drugi deo NEST-a čini poluukopani prostor, multifunkcionalna celina koja pruža prostor za zajedničke sadržaje i aktivnosti. Tako polu ukopani prostor, predstavlja i mesto gde su sve tehničke prostorije locirane. Zbog tipologije terena i plavnosti područja, drugi deo NEST-a ujedno predstavlja i parking prostor, lociran na krovu objekta, koristeći na taj način prirodne karakteristike topografije, te poziciju magistrale u svoju korist.
NEST je zavisno od trenutka, struktura iznad vode, u sledećem momentu, ta struktura je na vodi.
Parter, u danima kada nije reka, predstavlja mesto okupljanja i druženja, mesto za dešavanja i događaje sa konstantnim pogledom na reku. Parter sadrži bazen, letnju kuhinju i amfiteatar, te onda, kada ga je moguće koristiti, predstavlja inkubator za stvaranje i ojačavanje interakcije i kontakta. U tim istim danima, prostor ispod sojenice postaje prostor za najlepšu trpezariju u okolini i najlepši hlad koji možete naći, kada je sunce visoko u zenitu.
“NEST je koncipiran kao prostor u vremenu, zavisno od trenutka, struktura je iznad vode, u sledećem momentu, ta struktura je na vodi. A u kontinuitetu, on je među krošnjama”, kažu arhitekte za naš portal.
Kontakt s Drinom i planinama
“Zbog izrazito negostoljubivog okruženja, stenovitih planina u zaleđu, moćne reke ispred sebe te mirnijih i pitomijih silueta brda sa druge strane, koje ublažavaju čitav prizor, komunikacije u samom kompleksu su takođe rađene kao sojeničke, uzdignute i dislocirane van domašaja reke. Na taj način, u nekim momentima, NEST pruža priliku, da doslovno, hodate po vodi”, kažu autori.
Pozicija samih jedinica na sojeničkoj platformi stvara neprekinut vizuelni kontakt sa Drinom, kao i sa brdima i planimama sa druge strane.
Jedinice od 33,5 i 41,5 m2
Jedinice pozicionirane na sojeničkoj strukturi su koncipirane kroz dva tipa. Manje, površine 33,5 m2 i veće od 41,5 m2, koje dodatno imaju hidromasažnu kadu. Obe strukture se sastoje iz prizemnog i galerijskog nivoa.
Dnevna zona je orijentisana ka reci i kroz velike staklene površine pruža bezmalo neprekinut vizuelni kontakt sa eksterijerom i prirodom, dok dupla visina nastala povlačenjem galerije, dodatno naglašava taj utisak.
Galerijski prostor u kome se nalazi spavaća zona, posredno je orijentisan ka reci, povučen sa fasadne ravni, stvarajući istovremeno utisak povezanosti i prisutnosti, ali i intime i mira.
Jedinice kao takve mogu primiti, dvoje korisnika, odnosno par sa decom u slučaju veće jedinice.
Crep, ariš, kamen i beton
Materijalizacija kompleksa je svedena i redukovana. Kao osnovni materijal stambenih jedinica, javlja se crep, ravnih i svedenih ivica, tamno sivog tona, nalik kamenoj šindri koja je u prošlosti postojala kao pokrivač širom Srbije. U datom kontekstu, crep je korišćen kao materijal kojim se tretira kako krov, tako i pojedine fasade jedinica.
Velike tamne površine, ublažavane su jasnim potezima drveta, koji svojom toplinom i taktilnošću doprinose opštem utisku. Za drvene delove, predviđena je obloga od sibirskog ariša, koja bi kroz vreme, svojim patiniranjem, dovela do monohromatskijih tonova čitave strukture, te pokazivala i predstavljala život objekta kroz periode vremena.
Čitava sojenička struktura, koncipirana je kao armirano-betonska, sa elegantnim i suptilnim prelazima između betona i čelika u zoni stubova, kako bi i konstruktivni elementi, postali svojevrstan detalj.
Crep je korišćen kako za krov, tako i za pojedine fasade uz dodatak sibirskog ariša.
Spoljna obrada pomoćnog i partera, se zasniva na različitim obradama iste vrste kamena i na poliranom, toniranom betonu, te na cementnom malteru sa površinskom obradom i impregnacijom. Fasadne obloge pomoćnog objekta su kamene, tonova iz toplijeg valera, nežno krem i pesak tonova i direktno su konfrontrirane grubljoj strukturi „grebanog“ maltera, kasnije toniranog i impregniranog prema željenom tonu.
Obrada partera se zasniva na toniranom betonu, poliranom, sa pažljivo uvedenom igrom senki i fuga, kako bi se kontrolisala monolitnost površine.
Ograde komunikacija su formirane od perforiranog lima, koncipirane kao igra punog i praznog i mogućnosti sagledavanja prostora. Gledano iz daljine, ograda deluje kao homogena struktura, skoro neprozirna i jednoobrazna. Približavanjem, ona postaje transparentnija, prozračnija i laganija.
Reka kao medijum koji odnosi sve brige
“NEST koristi svoju lokaciju, kao predispoziciju za donošenja olakšanja i rasterećenja, on koristi reku, kao medijum koji odnosi sve naše brige.” – zaključuju autori iz Unknown Studio.
Vaše brige odlaze 2022. godine kada je planirana gradnja struktura NEST.
Grafički prilozi
Kad ste već ovde…
interesantna tipologija
jako dobri renderi
Gradjevinski, izgleda kul, ali se pitam kako je moguce graditi tako blizu reke ovakvo nesto?
Zasto bi neko uopste i pomislio da izda dozvolu za to?
Moze li malo priroda da bude i ostane samo prirodna?
Da li ce ovo biti na prodaju?
Davno viđeno u Danskoj,Švedskog i Finskoj. Vama verovatno ovakva gradnja nije poznata ali meni jeste.
Архитектонски интересантно, и апсолутно непримерено поднебљу и простору градње. Још једна у низу непримерених архитектонских структура које ће својим изгледом штрчати и ружнити рурални пејзаж Западне Србије. Златибор их је пун, сад су на ред дошле Дрина и Тара. Када се дивимо нпр. Швајцарским пејзажима, колико „ТЦ Рајић“ видите међу брвнарама?
meni se sviđa 🙂
Ovo će biti idealno mesto za žurku i zezanje 😀