Solarni paneli na balkonu: Mogućnost da i stanovi postanu mini-elektrane

Iako se stručnjaci slažu da balkonski solarni moduli mogu pokriti samo mali deo budućih potreba za strujom, oni ipak imaju nekoliko važnih prednosti.

Dok istraživanja govore da polovina onih koji su u Srbiji investirali u solarne panele ne bi to uradili ponovo, čini se da su Nemci već otišli korak napred, budući da je ugradnja malih solarnih sistema na balkonima za kratko vreme postala pravi „hit“ u toj zemlji Evropske Unije.

Prema podacima tamošnje Federalne agencije za mreže, broj balkonskih solarnih elektrana se udvostručio od početka ove godine, a prema pojedinim predviđanjima, do 2030. godine bi u Nemačkoj moglo biti instalirano 12 milona takvih mini-postrojenja, odnosno, imao bi ga svaki četvrti stan.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Polovina onih koji su u Srbiji investirali u solarne panele ne bi to uradili ponovo
• ‘O sole mio: 10 objekata sa solarnim panelima u Srbiji i regionu

Kako funkcionišu solarne elektrane na balkonima?

Porast cena energije učinio je postavljanje solarnih panela na balkonu sve popularnijom alternativom za mnoge u Nemačkoj. Oni se mogu kupiti u gotovim setovima tako da ne zahtevaju veliku stručnost za instalaciju i puštanje u rad.

Obično se sastoje od jednog ili dva solarna modula, pretvarača i priključne utičnice za kućnu mrežu. Solarni moduli generišu jednosmernu struju, koju pretvarač zatim pretvara u naizmeničnu struju, koja se zauzvrat dovodi direktno u kućnu mrežu. Kućni aparati tada mogu da rade na proizvedenu električnu energiju.

Ako nije moguće modul postaviti pod određenim uglom, količina proizvedene struje će biti manja.

Količina proizvedene struje zavisi od jačine sunca na određenom području i usmerenju solarnih panela. U Africi, na Bliskom istoku, u Australiji, delovima Kine, Latinske Amerike i SAD-a solarni modul od 400 vata može proizvesti do 800 kWh struje u godini.

U Nemačkoj i drugim zemljama u srednjoj Evropi količina proizvedene struje je otprilike upola manja. Optimalno je da se modul okrene prema jugu i pod određenim uglom, tako da sunčevi zraci padaju okomito na solarni panel, piše Deutsche Welle.

Ako nije moguće modul postaviti pod određenim uglom, količina proizvedene struje će biti manja. Ako je modul od 400 W postavljen okomito, na zid ili ogradu balkona na južnoj strani, u Nemačkoj će proizvesti oko 260 kWh godišnje. Ako je pak modul okrenut prema istoku ili prema zapadu, može proizvesti oko 190 kWh po godini.

Može li modul biti dovoljan za potrebe domaćinstva?

Kao što je poznato, u razvijenim zemljama potrošnja električne energije je velika. Domaćinstvo sa četiri člana u Nemačkoj troši oko 4.000 kWh godišnje, a dvočlano domaćinstvo oko 1.500 kWh.

Dobro usmereni solarni modul od 400 W može stvoriti u proleće i leto oko 320 W, ako je malo oblačno samo polovinu toga, a ako je jako oblačno samo oko 50 W.

Tokom jeseni i zime, ako je vedro, ovakav modul može stvoriti oko 160 W, a ako je jako oblačno samo oko 20 W. To znači da balkonski modul može pokriti samo mali deo potreba domaćinstva za strujom.

A kolika mu je cena?

„Malo balkonsko solarno postrojenje s jednim do tri modula staje u Nemačkoj između 400 i 1.200 evra. Ako je cena struje između 30 i 50 centi po kWh, troškovi nabavke se amortizuju za šest do devet godina“ – izračunali su eksperti iz Saveza za solarnu privredu u Berlinu.

Nakon toga bi struja koju proizvodi balkonsko solarno postrojenje po njihovoj računici bila besplatna još najmanje desetak godina. Jer, solarni moduli obično traju oko 25 godina, a uređaj za pretvaranje jednosmerne u naizmeničnu struju oko 15 godina.

Sam svoj snabdevač

Stručnjaci se slažu da balkonska solarna postrojenja mogu pokriti samo mali deo budućih potreba za električnom energijom. Istovremeno će trebati i puno velikih solarnih postrojenja na krovovima i velikim solarnim parkovima.

Ali, balkonski moduli imaju još neke prednosti. Oni ljudima čine zadovoljstvo zbog „proizvodnje vlastite struje“, a ljudi će tako skupljati iskustva te unaprediti i druge oblike snabdevanja električnom energijom koji manje štete klimi.

„Ova balkonska solarna postrojenja su jako važna da bi se ljudi mobilisali za energetski zaokret. Ljudima treba identifikacija i pristup rešenjima za energetski zaokret i zato su ova mala postrojenja politički vrlo jak signal„, rekao je Leo Ganc iz međunarodne firme za istraživanje tržišta EUPD iz Bona.

Veliko zanimanje i u komšiluku

Mini-postrojenja za sopstvenu proizvodnju električne energije postaju sve omiljenija opcija i u Kini. U milionskoj metropoli Hangžuu ih najčešće ugrađuju u velikim stambenim zgradama u kojima se stanovi iznajmljuju.

U Italiji je najveći tamošnji snabdevač električnom energijom Enel propagira ovakvu vrstu proizvodnje električne struje za vlastite potrebe, a veliko zanimanje postoji i u Poljskoj, Francuskoj, Holandiji, Velikoj Britaniji, Austriji, Švajcarskoj i Mađarskoj, piše Deutsche Welle.

Pa, kad mogu naše severne komšije, zašto ne bismo pokušali i mi? Izneli smo vam sve dobre, ali i loše strane ovakvog načina proizvodnje struje, a odluka je na vama.