Nebeska arhitektura: Malo drugačiji beogradski anđeli
Otkrivamo vam priče i legende koja se kriju iza skulptura u Resavskoj ulici i Kalemegdanskom parku, ali i iza jednog detalja na fasadi zgrade Ambasade Austrije.
Istoricistička arhitektura ne može da se zamisli bez svoje mitološke i teološke skulpture, o kojima je već bilo reči u nekoliko prethodnih tekstova. Jedan od najčešće prikazivanih motiva na beogradskim fasadama i spomenicima u prostoru jesu anđeli, u svojim različitim oblicima.
Međutim, ima i onih koji su nešto drugačiji, kako po izgledu, tako i po priči koja stoji iza njihovog nastanka.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Krilata žena iz Resavske ulice
Ako se šetate Resavskom ulicom, gde ista gleda na park Manjež, podignite glavu dok prolazite pored zgrade sa velikim lučnim prolazom, jer ćete na kraju njenog fasadnog platna, u uglu koji se naslanja na drugu zgradu, ugledati misterioznu skulpturu krilate žene. Mnogi prolaznici su se često pitali šta predstavlja ova skulptura, pa ćemo pokušati da istražimo njenog tvorca i koja ideja stoji iza postavljanja baš ove figure na tu zgradu.
Autor zgrade je ruski emigrantski arhitekta Roman Verihovski, a po istoričaru umetnosti Prof. Dr Milanu Prosenu, ova figura predstavlja grčku boginju Nike, boginju pobede. I zaista, kada se malo bolje zagleda, krilata figura ima žensko telo i lik, ali i vojnički šlem, dok je u levoj ruci, koja je odlomljena, držala mač.
Takođe, desna ruka ima čudan položaj, kao da je u nekom trenutku nešto držala, a to nešto bi mogao biti venac pobede. Ovo se odlično uklapa u ostale antičke motive, koji se takođe nalaze na fasadi zgrade.
Dve činjenice mogle bi ukazivati na pretpostavku da je skulptura u Resavskoj predstava arhanđela Mihajla.
Međutim, postoji i pretpostavka da je ovo predstava arhanđela Mihajla. Dve su činjenice koje bi mogle ukazivati na ovu pretpostavku; prva, da je zgrada projektovana za međuratne generale, pa kako su oni vojni zapovednici, odlično im odgovara da se na fasadi pronađe i arhistrateg nebeske vojske (mada bi i boginja pobede takođe odgovarala) i druga, da je isti arhitekta na Novom groblju projektovao monumentalnu kosturnicu posvećenu palim vojnicima u Prvom svetskom ratu, koja na svom vrhu poseduje figuru arhanđela Mihajla, koji u ruci drži mač.
Doduše, ova figura nekako ima muževnije crte, ali se zna da su anđeli i arhanđeli bespolna bića i da su ih umetnici često prikazivali sa likovima žena i muževnim telima, obično sa nekim elementima vojnog oklopa. Kako je i sam prof. Prosen zaključio – istraživanja i pisanja su tu da bismo diskutovali i zajedno dolazili do odgovora na ovakve i slične nedoumice.
Anđeo smrti na Kalemegdanu
Ova skulptura, postavljena 2011. godine u Kalemegdanskom parku, tik ispod Paviljona Cvijete Zuzorić, daleko je poznatija Beograđanima koji se šetaju tim prostorom ili su jednostavno ljubitelji ovakve umetnosti.
Autor figure je vajar Ivan Meštrović, uz sugestije arhitekte Petra Bajalovića, a njena prvobitna namena bila je da bude dekoracija na paviljonu kraljevine Srbije u Rimu 1911. godine. Naravno, njen naziv nije bio anđeo smrti, već jednostavno krilati genije ili krilata figura.
Razlog zašto je ta figura na kraju završila na tom mestu jeste da bude što bliža jednom daleko poznatijem Meštrovićevom delu – Beogradskom pobedniku.
Dve ovakve figure nalazile su se na ulaznim kupolicama u srpski paviljon, pa je jedna od njih, posle izložbe i demontaže paviljona, završila ponovo u Kraljevini Srbiji/Jugoslaviji. Zbog svoje tamne boje, kako obično izgleda patinirana bronza, krila na leđima, ženskih grudi i mirnog, bezizraznog i pomalo sablasnog izgleda lica, Beograđani su je prozvali Anđeo smrti.
U prilog tome ide i manja figura muškog torzoa, koju su neki povezali sa ljudskom dušom, koju Smrt nosi u rukama. Sve ovo je više laičko tumačenje, a razlog zašto je ta figura na kraju završila na tom mestu jeste da bude što bliža jednom daleko poznatijem Meštrovićevom delu – Beogradskom pobedniku, koji sa svojim telom i crtama lica dosta podseća na ovu figuru.
Nosati anđeo na ambasadi Austrije
Današnja ambasada Republike Austrije nalazi se u nekadašnjoj vili trgovca Dimitrija Krsmanovića (vila drugog brata, Alekse Krsmanovića, nalazi se na Terazijama). Ako prolazite pored ove zgrade i fasade koja gleda na ulicu Kneza Sime Markovića, obratite pažnju na parapetna polja ispod prozora, na kojima su motivi dečijih glavica.
Ove glavice su zapravo likovi puta, koji se predstavljaju kao bebe ili dečica sa anđeoskim krilima, koje možete videti na mnogim poznatim delima u antici, ali naročito na slikama od perioda renesanse. Oni su obično personifikacije radosti, bezbrižnosti i blagostanja, pa se obično predstavljaju sa korpama ili rogovima blagostanja iz kojih izviruju razne vrste voća i cveća.
Ovde se ispod njihovih glavica pojavljuju cvetne girlande, ali jedna od glavica ima malo drugačiji izgled u odnosu na druge – poseduje upadljivo velik nos!
Tokom restauracije fasade nisu ga skidali ni fasaderi, već su jednostavno prebojili površinu nosa i dodatno zacementirali ovo naknadno nastalo umetničko delo.
Naravno, ovaj nos nije izvorno bio takav, već je jedan gospodin, koji je radio u blizini, uzeo neku smesu (možda napravljenu od nekoliko žvaka) i nadogradio mu nos, uz pravdanje kako mu se postojeći nosevi ne sviđaju i da je želeo da bar jednom da muževan izgled naših ljudi sa Balkana.
Da li je to zaista bio razlog ili je gospodin samo hteo da se malo našali sa likom jednog od anđela, tek nos je ostao, a tokom restauracije fasade, nisu ga skidali ni majstori fasaderi (možda nisu mogli, plašeći se da ne oštete dekoraciju), već su jednostavno prebojili površinu nosa i dodatno zacementirali ovo naknadno nastalo umetničko delo.
Ovakvih i sličnih dela ima širom Beograda, samo je potrebno malo istraživati i zapisivati priče ili legende, koje su vezane za njihov nastanak, kako se uspomena na iste ne bi izgubila.
