Likovnost fasade kampusa NCR na kojoj se reflektuje Novi Beograd
Fasade ovog poslovnog objekta različito reaguju na neposrednu blizinu železnice, ali i na prostranstvo javnih prostora i zelenih površina tipičnih za novobeogradske blokove.
Na uglu ulica Đorđa Stanojevića i Nove 1, u Bloku 42 na Novom Beogradu, prošle jeseni je otvoren tehnološki kampus kompanije NCR koji se prostire se na 30.000 m² i treba da na jednom mestu okupi više od 3.000 stručnjaka različitih profila.
Autorstvo arhitektonsko-urbanističkog i oblikovnog rešenja ovog open space objekta, u koji je inače uloženo više od 100 miliona dolara, potpisuje prof. arh. Vladimir Lojanica d.i.a. dok je odgovorna projektantkinja bila Maja Derajić d.i.a. iz beogradskog biroa Beging, a u redovima koji slede oni će vas pobliže upoznati sa čitavim procesom rada na ovom velikom projektu.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- BIG dizajnirao IT kampus u Bratislavi inspirisan Karpatima
- Nadomak Zagreba niče Rimčev kampus vredan 200 miliona evra
Prvi objekat u okviru novoplaniranog bloka
Kampus „NCR“ deo je celine Bloka 42 koja je tretirana konkursom iz 2014. godine, a tema je bila urbanističko-arhitektonsko rešenje Bloka 42, koje je podrazumevalo projektovanje autobuske i železničke stanice, uz prateći kompleks poslovnih objekata i kula.
Pojedinačne zone iz konkursnog obuhvata se fazno izvode, tako je kampus „NCR“ prvi realizovani objekat u okviru novoplaniranog urbanog novobeogradskog bloka, a prema projektnom zadatku investitora, u pitanju je poslovni objekat u koji je trebalo smestiti oko 3.000 zaposlenih, navode autori.
Rešenje podrazumeva postavljanje centralne “kičme” objekta koja nosi vertikalne komunikacije, sanitarna i tehnološka čvorišta i slične introvertne sadržaje, dok je u ostatku objekta zastupljen tzv. otvoreni plan, koji nudi veliku fleksibilnost u organizaciji i korišćenju prostora.
Objekat je pozicioniran uz perone železničke stanice, naslanjajući se na postojeću fizičku strukturu naglašene horizontalnosti.
Objekat je pozicioniran neposredno uz perone železničke stanice, naslanjajući se na postojeću fizičku strukturu naglašene horizontalnosti, ostavljajući ispred sebe prostor rezervisan za trg, zelene površine i urbane elemente kao što su totemi, fontane i slično.
Prema rečima profesora Lojanice, upravo je dvojni karakter samog mesta uticao na specifičan izgled objekta, koji svojim fasadama različito reaguje na neposrednu blizinu intenzivne saobraćajne infrastrukture (železnica), odnosno na prostranstvo javnih prostora i zelenih površina tipičnih za novobeogradske blokove.
Fasade koje reflektuju savremene tehnološke mogućnosti
Kako za naš portal navode autori, pristup oblikovanju arhitekture ogleda se u refleksiji duha i tehnologije vremena u kome ona nastaje, crpeći inspiraciju iz konteksta.
“Fasade reflektuju savremene tehnološke mogućnosti vremena u kome objekat nastaje, reflektuju brzinu kojom se ljudi kreću u saobraćaju, kadriraju dinamične smene svetlosnih refleksija i oblaka, purpurne zalaske sunca, vazdušno prostranstvo karakteristično za Novi Beograd”, ističe profesor Lojanica za Gradnja.rs.
Poslovna funkcija objekta, kako dodaje, bila je zahvalna za slobodan, skulptoralni pristup staklenim ravnima i aluminijumskim brisolejima, dok segmentiranje izuzetno dugačkog fronta na manje celine smanjuje utisak o veličini objekta i uvodi ga u gradski samerljive razmere.
Odnos korpusa prema široj okolini
Horizontalna regulacija objekta vezana je za uticaj tranzitnih struktura kao što su pravci šinskog i putnog magistralnog saobraćaja – železnica, UMP i dr.
Snažne obodne saobraćajnice, kažu autori, uticale su na to da objekat bude što više povučen od ivica bloka, dok je visinska regulacija korpusa u bloku motivisana odnosom korpusa prema široj okolini i neposrednom susedstvu, uzduž ulice Milutina Milankovića i susednog objekta “Holiday Inn”.
Struktura objekta je linearna, podužna, definisana funkcionalno-tehnološkim uslovljenostima programa i urbanističkih parametara, a javni trg koji se planira ispred objekta je važan integrativni element u kompoziciji – baza iz koje izrastaju pojedinačni urbano-morfološki naglašeni oblici, napominje Lojanica.
Perimetar fasade je u potpunosti oslobođen konstrukcije i stubovi su povučeni od ivice.
Konstrukcija objekta je projektovana u armirano-betonskom skeletnom sistemu, sa centralno pozicioniranim liftovskim i stepenišnom jezgrima sa AB platnima.
Perimetar fasade je u potpunosti oslobođen konstrukcije i stubovi su povučeni od ivice, kako bi se, osim fleksibilnosti unutrašnjeg prostora, ostvarila i maksimalna fleksibilnost u oblikovanju fasadnih ravni.
Izuzetak su, kako dodaje profesor, bočne fasade sa vidnim spoljašnjim evakuacionim stepeništima u AB jezgru, koja daju dinamičnu strukturu čitavoj kompoziciji.
Estetika fasade zamišljena je kao dinamična kompozicija staklenih i metalnih panela.
Estetika fasade zamišljena je kao dinamična kompozicija staklenih i metalnih panela, kaže za Gradnja.rs profesor Lojanica.
Na severoistočnoj fasadi, okrenutoj trgu, stakleni paneli imaju stakla različite refleksije odnosno transparentnosti, postavljeni su na različitim dubinama i isprepletani sa ramom vertikalnih i horizontalnih metalnih belih brisoleja koji doprinose utisku spontanosti i iregularnosti.
„Ovoj fasadi manjka sunca zbog orijentacije, i ovo su elementi koji pomažu stvaranje utiska svetle i reprezentativne fasade“, ističe Lojanica.
Zarotirani kubus u središnjem delu objekta, koji odstupa od ostatka geometrije, uveden je da naglasi poziciju centralnog atrijuma i glavnog ulaza u objekat, dok se na bočnim fasadama objekta nalaze se otvorena evakuaciona stepenišna jezgra.
„Kalkani su tretirani skulptoralno, uz uvođenje tamne, antracit boje, koja se zatim u zonama kamenog bazisa i metalnih obloga gornjih spratova prenosi na fasadu orijentisanu suprotno od trga, ka železničkim peronima“, navodi naš sagovornik.
Poslovni sadržaji zgrade NCR
Glavni ulaz u objekat nalazi se u centralnoj zoni, pristup je sa glavnog trga koji je orijentisan ka Ulici Milutina Milankovića, ali i sa interne ulice Nova 1 koja je paralelna sa železničkim mostom. Pozicija je naglašena zarotiranim staklenim kubusom, a utisak svečanosti podvučen dvovisinskim unutrašnjim atrijumom.
Ostatak prizemlja rezervisan je za restorane, kafee, lokale i pristupne rampe dvoetažnoj podzemnoj garaži.
Spratovi su isključivo poslovnog sadržaja, sa kancelarijama, salama za sastanke i prezentacije, sa neophodnim pratećim sadržajima kao što su server sale, čajne kuhinje, toaleti, zone za odmor i sl.
Vetrikalne komunikacije ostvarene su preko tri bloka liftovskih jezgara sa po četiri lifta, i preko šest stepenišnih jezgara na odgovarajućim protivpožarnim rastojanjima.
Povučeni, poslednji sprat, namenjen je tehničkoj etaži.
Brisoleji za zaštitu od buke i sunca
Fasada koja je orijentisana ka železničkim peronima ima više industrijski karakter i naglašene horizontalne elemente. U pitanju su zaštitni brisoleji koji dodatno štite poslovni prostor od buke i sunca (jugozapadna orijentacija), i likovno naglašavaju temu brzine i horizontalnosti koja ide uz saobraćajnu infrastrukturu u bliskom okruženju.
Tamna boja na bočnim stranama i fasadi koja je orijentisana ka železničkim peronima vizuelno umanjuju širinu objekta uklapajući ga tako u kontekst, čine ga užim i elegantnijim, praktičan je izbor boje kada je u pitanju blizina saobraćajne infrastrukture, i u potpunosti se svodi akcenat na prednju reprezentativnu fasadu.
Tragalo se za bojom stakla koja najprirodnije reflektuje boje neba tokom čitavog dana.
Mreža ramova i brisoleja sačinjena je od vertikalnih i horizontalnih aluminijumskih kutijastih profila, koji su fiksirani za vertikalne fasadne profile flahovima, na mestu međuspratnih tavanica.
Na objektu su primenjeni staklo paketi različite transparentnosti i refleksije, u skladu sa autorskom kompozicijom rasporeda na fasadama, specifičnih termičkih karakteristika koji regulišu prodor UV zraka.
Transparentna zona stakla primenjena je u centralnoj zoni objekta sa višeetažnim atrijumom, zatim na ivičnim zonama fasade kako bi se izdvojile posebno oblikovane svetlucave ravni sa reflektujućim staklima, zatim i na povučenoj fasadi kako bi se vizuelno smanjila ukupna visina objekta.
Tragalo se za bojom stakla koja najprirodnije reflektuje boje neba tokom čitavog dana, napominje profesor Lojanica.
Izazovi u projektovanju i izvođenju
Prema rečima našeg sagovornika, najveći izazov u projektovanju bila je likovnost fasade i iznalaženje načina da ona bude vizuelno interesantna, da odgovori na uticaje neposrednog konteksta, da komunicira savremenim jezikom, a da istovremeno poseduje kvalitete vanvremenskog slikarskog platna u kome se ogleda sadašnji trenutak.
Najveći izazov u izvođenju, pak, bio je pronaći odgovarajuće materijale i stakla koji bi mogli verno da dočaraju zamišljeni koncept, saznajemo od autora.
„Zahvaljujući dobrom izvođačkom timu i mogućnosti da se finalni materijali biraju od nekoliko uzoraka postavljenih direktno na objektu u razmeri 1:1 u vidu tzv. mockup-a, bili smo u mogućnosti da u datom trenutku napravimo najbolji mogući izbor materijala za fasadu“, zaključuje Lojanica.
Na taj način stvoren je objekat koji je postao novi vizuelni reper Bloka 42 ali i celog Novog Beograda.
Faktografija
- naziv objekta: Poslovni objekat NCR
- lokacija: Ugao ulica Đorđa Stanojevića i Nova 1, Blok 42, Novi Beograd
- investitor: NBG PARK d.o.o, Zemun
- krajnji korisnik: NCR d.o.o, Beograd
- autor arhitektonsko-urbanističkog i oblikovnog rešenja: Prof. arh. Vladimir Lojanica d.i.a.
- odgovorni projektant: Maja Derajić d.i.a.
- projektant: Beging d.o.o.
- tehnološko rešenje: Beging d.o.o.
- projekat enterijera: Scott Brownrigg, London, UK i A3 Architects, Srbija
- generalni izvođač: RAS Inženjering niskogradnja d.o.o. Zemun i Starting d.o.o. Beograd
- nadzor nad realizacijom: Stručni nadzor Bates, Beograd
- godina projektovanja: 2018.
- godina izgradnje: 2021.
- površina: 42.500 m2 nadzemno i 14.950 m2 podzemno
- spratnost: P+7+Ps
- autor fotografija: Relja Ivanić
Sta da ocekujemo od studenata kada ovako netalentovani profesori dobijaju konkurse i nagrade… prosecan, dosadan i neinovativan projekat sa fokusom na predizajniranoj fasadnoj dekoraciji…
I dalje ne mogu da prihvatim da se neko ko je osmislio i izveo Rajicevu, kao jedan od najgorih i najneodgovornijih projekata u istoriji Beograda i dalje pita za bilo sta u arhitekturi… bas sramota