Nova ikona Niša – Budući izgled zgrade Narodnog muzeja
Po projektu Dejana Miletića i Milana Vujovića, buduća zgrada Narodnog muzeja u Nišu svojim karakterističnim izgledom i savremenom arhitekturom formiraće novu siluetu grada i u gradskoj veduti doneti neophodno osveženje.
Na konkursu za idejno rešenje nove zgrade narodnog muzeja u Nišu, koji je raspisala Gradska uprava, prvu nagradu osvojili su Dejan Miletić i Milan Vujović – nastavnici sa Arhitektonskog fakultetu u Beogradu. Pored dvojce autora, saradnik na projektu bio je Luka Vujović – student arhitekture.
Cilj konkursa bio je nalaženje najkvalitetnijeg rešenja za izgradnju muzejskog prostora koji treba da obezbedi uslove za primereno čuvanje i izlaganje predmeta iz zbirki arheologije, istorije, etnologije, istorije umetnosti i zbirki Stevana Sremca i Branka Miljkovića. Projektantski zadatak bio je stvaranje uslova koji će omogućiti zaštitu, čuvanje i dostupnost muzejskog nasleđa i na taj način doprineti kulturno-turističkoj ponudi grada Niša.
Pogledajte animaciju budućeg Narodnog muzeja Niš:
Volumen objekta je ikoničan, a oblik objekta je klasičan. Kao takav, Muzej poštuje prošlost ali se usmerava i stremi ka budućnosti.
Funkcija budućeg zdanja Narodnog muzeja prvenstveno je da re-brendira Niš u savremeni centar kulturnog turizma. Suptilnim arhitektonskim sredstvima, ukupna slika grada se menja i osavremenjuje, a istorijskom jezgru se novom zgradom Muzeja i zaštićenim objektima i ambijentima u neposrednom okruženju daje poseban značaj u gradskom prostoru – navode autori. Na ovaj način pojavnost arhitektonskog objekta se ne promišlja autistično (na nivou parcele), već integralno (na višem urbanističkom nivou).
Određujuću ulogu u opredeljenju za pojavnost Muzeja predstavljao je odnos prema kontekstu, nasleđenom oblikovnom kodu susedstva i tradicionalnoj urbanoj matrici Niša. Iz nasleđenih činilaca preuzima se osnovni obrazac za oblikovanje novog istorijskog sloja. Kao odgovor data je primarna geometrijska forma koja je principom subtrakcije usklađena sa volumenima postojećih zaštićenih objekata u prvom planu gde dominira niža spratnost, dok je viši deo objekta povučen u dubinu parcele – naglašavaju Miletić i Vujović. S jedne strane, volumen objekta je ikoničan. S druge strane, oblik objekta je klasičan. Kao takav, Muzej poštuje prošlost ali se usmerava i stremi ka budućnosti.
Pristupni plato
Prostorni razmeštaj funkcija sledi složene tokove kretanja. Ključno mesto u zoniranju programa predstavlja spoljni, pristupni plato sa kojeg počinju i na koji se nižu unutrašnji sadržaji Muzeja. Pristupni plato čini sponu između izlagačkog prostora tradicionalne kulture i javnog prostora svakodnevnog života grada. Na ovaj način, ulazna zona je čvorište objekta i služi, pre svega, prostornoj orijentaciji posetilaca.
U rekonstruisanoj kući episkopa Jeronima smešten je ulazni hol sa sadržajima koji su otvoreni ka javnom prostoru koji je formiran ispred Oficirskog doma. U prizemnom delu su smešteni pored ulaznog hola i info pult sa garderobom, kafe i suvenirnica. Na spratu rekonstruisanog objekta smeštena je višenamenska sala. Razmeštaj prostora je tako osmišljen da može istovremeno da predstavi predmete različitih veličina.
Programski i oblikovno nova zgrada Narodnog muzeja u Jevremovoj ulici pozicionira se u kulturnom životu grada Niša kao mesto žive komunikacije i aktivnog odnosa izlagačkog i svakodnevnog, istorijskog i savremenog. Reč je o značajnoj arhitektonskoj i urbanističkoj intervenciji istovremeno.
Uklapanje
Gledano u celini, iako po oblikovanju atraktivna, uklapanje nove intervencije u nasleđeni ambijent je svedeno na nivo osnovnih volumena i površina. Mora se primetiti da nedostaju uklapanje i nadovezivanje na nivou materijala i detalja.
Novi simbol Niša
Rešenje koje predlažu arhitekte Miletić i Vujović, nastavnici sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, jeste da se objekat Muzeja ne sagradi kao dosadno mesto čuvanja i izlaganje starina, već da se realizuje kao atraktivno mesto koje je novi pokretač kulturnih dešavanja i novi simbol Niša. Međutim, da li je inicijativa za izgradnju Narodnog muzeja u Nišu samo politička kampanja ili prava stvar – ostaje nam da vidimo.
Kad ste već ovde…
Daleko bilo. U potpunosti akontekstualno rešenje, koje je posledica povlađivanja urbanističkim uslovima.
Zar nije poštovanje urbanističkih uslova pozitivna stvar? Šta vi mislite šta je moglo biti bolje?
Konursnim uslovima je sugerisano da ne bi trebalo težiti urbanističkim parametrima, jer je za predmetnu lokaciju bila predviđena spratna visina P+6 u okruženju niskih građevina spratnosti od P do P+1 koje dominiraju u okolnim blokovima. Prvonagrađenim rešenjem uopšte nije razmatrano zaleđe lokacije, što se vidi i u animaciji gde su autori vešto izbegli da prikažu problem koji su napravili. Očito su bili motivisani vizurom i smatrali da će njihov objekat biti reper u okruženju koje će se podrediti novoj zgradi. Sa druge strane je veoma sumnjiva kosina koja proističe iz zakošene ravni krova biblioteke koja nije dovoljan motiv za ovakav stav.
Tačno tako. Konkursnim uslovima je sugerisano da ne treba težiti „maximalnom iskorišćenju“ urbanističkih parametara. Grdosija od P+6 na tom mestu bi zaista bila neprimerena.
Ne bih se složio sa vama da „prvonagrađeno rešenje uopšte nije razmatralo zaleđe lokacije“. Zaleđe jeste razmatrano. Napravljen je otklon od suseda na nivou volumena i na nivou programa. To se jasno vidi u priloženim crtežima. Ko ime da čita crteže, videće.
Mislim da je kosina pravi način da se nadoveže na postojeće stanje. Dva objekta deluju kao dva dela veće celine. Obično, te stare kuće i fasade se samo nalepe uz fasadu i to je to.
Vizuelni rip off Hening Larsenove biblioteke u Ostravi.
A i kretanje jroz sam objekat dosta šizifreno izgleda…
Grozno! Prestanite da uništavate ono što je ostalo od starog niša! Da li ste svi nepismení i slepi? Nigde u svetu se ne prave takve odvratne himere od građevina kao ovde! Srušiše pola Jeronimove i Milentijeve raznorazni “ biznismeni“ svima zinulo za pare. Uništiše grad nepismeni i bahati!!!
Vlado, pričaš o konkretnom slučaju ili inače? Mislim, Narodni muzej ne grade biznismeni već je to državni projekat – objekat društvenog standarda. Ispravi me ako gešim?
Iznenađujuće bezizražajno rešenje.
Niti je volumen ikoničan, niti je oblik klasičan. Svašta se ovde može zameriti, ali po meni glavni problem je tretman fasada. Ne samo što su fasade primitivno uprošćene, nego su i sa svih strana iste. Ova istovetnost sugeriše i istovetnnost funkcije koja se nalazi iza takvog zida, i istovetnost stepena privatnosti. Drugim rećima ovakav tretman bi imao smisla da je u pitanju neko skladište, ali ne i muzej sa izuzetno složenim programom. Ne samo što se funkcija objekta teško može naslutiti, na osnovu njegove spoljašnosti, nego ne postoji ni hijerarhija tipa pročelje, bočne i zadnja fasada ili primarna, sekundarne tercijerne i sl. To se najbolje vidi iz ulaza koji je potpuno nenaglašen kao mala rupa u zidu, što je blago rečeno amaterski.
Delimično se većina mojih primedbi može opravdati činjenicom da je u pitanju ugradnja, pa ovaj objekat treba da se čita kao deo veće celine drugačijeg stila građenja, pa se izborom neutralne oblikovnosti, zapravo dala prednost arhitekturi prošlih epoha, ali po meni to nije dovoljno. Mislim da su morale da postoje makar partije ili segmenti objekta gde bi se mogao spaziti dijalog materijala, fasadne gramatike klasicizma, detalja, ornamenata i sl., odnosno sukob/suživot starog i novog.
S obzirom da nisu ovde dostupne osnove svih etaža, funkcionalni raspored i dimenzionisanje neću komentarisati, ali pretpostavljam da je to odlično rešeno.
S druge strane enterijer je takođe suviše jednoličan, i nezanimljiv, bez ikakve doze monumentalnosti makar u ulaznoj zoni,ako nigde drugde. Kao da su svi prostori dnevne sobe neke kuće, uopšte ne stičem utisak da je u pitanju javna građevina, i to kulture,i to muzej.
Očigledno su projektanti pored programa posvećeno razmišlajli samo o jednoj stvari (pored akontekstualne drske smelosti), a to je vizura/orijentacija gde su želeli da otvore što veće površine ka parku/vodenoj površini, i pritom da se spratnost spušta ka segmentu zatečenog stanja a od njega naglo povećava što je po meni odličan pristup, ali kao što rekoh to nije dovoljno.
Ovo deluje kao da je rađeno bez ikakve strasti. Kao da mi nismo narod koji je imao jednog Ivana Antića, i kao da ovo nije doba u kome se jednim klikom može otkriti na hiljade remek dela muzejske arhitekture i kontekstualne interpolacije. I svakako je poželjno sagledati i druga nagrađena/pohvaljena rešenja, i znam da bi među njima pronašao projekat koji je funkcionalno podjednako dobro rešen ,ali neuporedivo zanimljiviji, ali avaj taj projekat verovanto nisu radili doajeni našeg neimarstva.
Beskrajno dosadno rešenje, na nivou druge godine studija.
Volumen ikoničan?!??
Oblik klasičan?!?
Šta je pisac hteo reći?
Interesantno mi i ovo da na fakultetu ima nastavnika. To nešto po bolonji?! Demonstratori napredovali na nivo nastavnika.
Po nekim dimenzijama, rešenje jeste banalno – podnormirano. „Uklapanje nove intervencije u nasleđeni ambijent je svedeno na nivo osnovnih volumena i površina. Mora se primetiti da nedostaju uklapanje i nadovezivanje na nivou materijala i detalja.“
Ono što mene brine jeste količina staklenih površina na krovu i zidovima. Izvođenje ovoliko stakla je preskupo. Zaštita prostora i eksponata od sunca i pregrevanja je upitno. Ukoliko dođe do kompromisa u dizajnu tokom projekta razrade – to već nije isti objekat. To je ključni problem.
Mislim, odvod vode sa tolke površine staklenog krova sa takvim konceptom strukturalne fasade tehnički je gotovo neizvodljivo ili će koštati milione.
Ne bih kritiku prvonagrađenog rada sagledavao iz ne-inžinjerskog ugla. Ako je plan da se Muzej sagradi, hajde da vidimo kako su članovi Žirija zamislili da je to izvodljivo.
Dobro je poznato da sunčevi zraci i UV zračenje oštećuje eksponate. Zato se muzeji i prave kao bez prozora ili uz difuzno, indirektno svetlo.
Ako je sve zajebancija i samo predizborna zabava za narod, onda mi je ok da se izabere ovakav predlog. Ako je namera da se Muzej i sagrad – e, onda smo u ozbiljnom problemu.
Slažem se sa većinom komentara, posebno sa Antonovim. Mislim da ovakvo zdanje (za ovaj se objekat ne može reći da je novi simbol Niša, niti komplementarni element jedne od retkih preostalih starih ambijentalnih celina) svojim stilom, (donekle) veličinom i preteranom upotrebom stakla, uveren sam, neće zadobiti simpatije građana, kao ni bilo koga ko dolazi u naš grad.
Nadam se da će se na vreme razmotriti predlozi i potražiti mišljenje građana, kao i da tokom ili posle gradnje neće biti oštećen drvored, koji bi oplemenio svako arhitektonsko rešenje koje bude izabrano.
Da li se negde mogu videti ostala resenja?
Objavili smo još dva rešenja: https://www.gradnja.rs/tag/narodni-muzej-nis/