Konzolna kuća koju je vlasnik podigao sopstvenim rukama oborila rekorde čitanosti u januaru

Od svetskih projekata koji se završavaju u ovoj godini i našeg izbora za Kuću godine 2023, preko novosadske Pegle i Marine Dorćol, do Ivine kuće na Divičbarama.

Po završetku višednevnog praznovanja, prvi mesec prestupne 2024. godine započeli smo posetom prvom ski-in/ski-out hotelu u Crnoj Gori, a nastavili odmah potom objavljivanjem trećeg i poslednjeg dela našeg Malog vodiča kroz novosadsku arhitekturu iz objektiva jednog Beograđanina.

Tokom januara, vodili smo vas i na jadransko ostrvo Krk, gde se planira dvospratni most dug 850 metara, a predstavili smo vam i kako će posle rekonstrukcije izgledati Muzej afričke umetnosti u Beogradu i Univerzitetski klinički centar u Kragujevcu, kao i dva potpuno nova vrtića koji se trenutno grade u našoj prestonici.

Ipak, birajući kroz širok dijapazon tema i projekata, vaši klikovi i lajkovi pokazali su nam da su ovih 5 tekstova bili najpopularniji u januaru 2024. na portalu Gradnja.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• 2,5 miliona korisnika u 2023: Ovo su bili najčitaniji tekstovi na Gradnji u prošloj godini

5. Spektakularni projekti čiji završetak očekujemo u 2024. godini

Druženje sa čitaocima u januaru otpočeli smo u velikom stilu – predstavljanjem čak 24 spektakularna projekta čije otvaranje željno očekujemo u 2024. godini, a koje potpisuju neke od najvećih svetski arhitektonski firmi poput Foster + Partners, Snøhetta, MVRDV i Zaha Hadid Architects.

Budući da je, osim što je prestupna, 2024. ujedno i olimpijska godina, dobar deo fokusa stavili smo na građevinske poduhvate vezane za Olimpijske igre u Parizu, ali u našem izboru našlo se mesta i za svetske projekte koji se tiču restauracije i proširenja starih zdanja, ali i izgradnje novih objekata kulture i ekološki svesnih zgrada. Ceo tekst ovde

4. Izbor za Kuću godine 2023.

Objavljena poslednjeg dana prošle godine, najava 16 nominovanih projekata za Kuću godinu 2023 Powered by Wienerberger bila je jedan od najčitanijih sadržaja na Gradnji tokom čitavog proteklog meseca, čemu je svakako doprinela i mogućnost da, kao i dosad, o dobitniku Nagrade Zlatna mistrija odlučuju i čitaoci.

Da podsetimo, Nagrada Zlatna mistrija za Kuću godine pokrenuta je sa ambicijom da istakne naše najuspešnije realizacije i najbolje arhitektonske prakse.  Njen cilj je popularizacija arhitekture i dobre prakse, a sve sa željom da se kultura stanovanja i kvalitet stambenog prostora u Srbiji i regionu podignu na viši nivo. Ceo tekst ovde

3. Šta će se sve graditi duž kanala DTD u Novom Sadu

Poslednje dane januara obeležila je vest o novim investicijama koje se planiraju u priobalju kanala Dunav–Tisa–Dunav kod Novog Sada, koje bi  mogle značajno da podignu atraktivnost područja uz kej koje se proteže u dužini od pet kilometara i predstavlja najuređeniju takvu celinu u našoj zemlji.

Planovi uključuju izgradnju ne samo biciklističkih staza i terena za razonodu i spot, već i poslovnih kompleksa, među kojima su tri zgrade sa po osam spratova uz kulu Novkabela, kao i Deltin objekat Iron od 42.000 kvadrata, kome su zbog njegovog specifičnog oblika Novosađani nadenuli nadimak Pegla. Ceo tekst ovde

2. Intervju sa Stanislavom Fialom, autorom Marine Dorćol

Projekat Marine Dorćol ali i drugi Fialini realizovani projekti u njegovoj domovini, ali i širom Evrope, lako prepoznatljivi po jedinstvenoj arhitektonici, uklapanju u okruženje i odnosu prema materijalu i detaljima, bili su razlog da ovog češkog arhitektu pozovemo na razgovor.

Kako je objasnio, novi gradski kompleks u Beogradu fokusiraće se pre svega na to da, držeći se urbanističkih principa, prirodno obuhvati originalni lučki zaliv i pretvori ga u živopisni centralni trg. Pritom, bivši zaliv Marine će biti očišćen i transformisan do neprepoznatljivosti, najavio je Stanislav Fiala. Ceo tekst ovde

1. Konzolna kuća na Divčibarama

Da se, prema onoj narodnoj, “sve može kad se hoće”, pokazuje nam i primer jednog stoprocentnog DIY projekta, iza kog stoji arhitekta Filip Jelić, rođeni Beograđanin koji je pre više od deceniju i po rešio da pogodnosti života u prestonici zameni domom tek nešto više od 100 kilometara udaljenim od gradske vreve.

Naime, osim što je kuću projektovao, Jelić je na njenoj izgradnji takođe i šalovao, armirao, izlivao beton, zidao, izvodio limarske i elektro radove, pa čak i zavarivao. A da je rezultat ovog ogromnog truda zaista impresivan, pokazalo je i to što je tekst o Ivinoj kući bio najčitaniji na našem portalu u januaru. Ceo tekst ovde