Budućnost struke: Upoznajte najbolje diplomce Arhitektonskog fakulteta u Beogradu

S mladim nadama srpske arhitekture razgovaramo o iskustvima stečenim tokom studija, konceptima njihovih diplomskih radova i daljim koracima u karijeri. 

Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu najznačajnija je akademska institucija arhitektonske i urbanističke struke u našoj zemlji i regionu, te kao takva predstavlja posebno atraktivnu sredinu za razvoj, unapređenje i aktualizaciju profesije.

Vukući korene još iz 1846. godine i osnivanja prve Indžinirske škole u Srbiji, ova obrazovna ustanova ispunila je znanjem i stručnošću mnoga od najznačajnijih imena u istoriji jugoslovenske i srpske arhitektonske scene, nastavljajući to posvećeno da čini i dan-danas.

Tako smo, u želji da osvetlimo budućnost arhitekture u našoj zemlji, porazgovarali s osmoro najboljih diplomaca Arhitektonskog fakulteta u Beogradu za školsku 2021/2022. godinu, koji su nas upoznali sa svojim iskustvima tokom studiranja, konceptima svojih završnih radova i nastupajućoj arhitektonskoj karijeri.

Prvih četvoro koji su ovom prilikom „probili led“ bili su Bojana Novković, Jovana Stefanović, Katarina Milovanović i Teodor Jovanović.

Drugo četvorku pogledajte ovde.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Arhitekte preporučuju: Gde letovati, kuda na večeru, šta gledati i čitati tokom avgusta
• Pogled iza objektiva: Upoznajte 6 arhitektonskih fotografa iz Srbije i regiona

Zbog čega baš arhitektura i Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu?

Bojana Novković: Odabir fakulteta predstavlja veliki korak u životu i nimalo jednostavan izbor. Za arhitekturu sam se odlučila veoma rano, još u periodu osnovne škole, imajući u vidu da sam oduvek bila talentovana za crtanje, ali i da sam bila znatiželjna da naučim što više. Arhitektura se činila kao idealan balans umetnosti i nauke, a za mene је predstavljala i najlepši način na koji čovek ostavlja svoj trag na planeti. Univerzitet u Beogradu sam odabrala zbog njegove prepoznatljivosti, ne samo u našoj zemlji, već i u inostranstvu, kao i zbog mogućnosti koje pruža svojim studentima. Arhitektonski fakultet obezbeđuje nam rad sa stručnjacima, daje nam priliku da učestvujemo na brojnim domaćim i međunarodnim konkursima, pruža nam mogućnost da steknemo znanja i iskustva koja su nam potrebna u našem daljem radu, obučava nas kako da taj stvaralački proces nastavimo i po završetku formalnog obrazovanja.

Arhitektura je za mene predstavljala i najlepši način na koji čovek ostavlja svoj trag na planeti (Bojana Novković)

Jovana Stefanović: Nakon uporedo završene Devete gimnazije i srednje muzičke škole „Mokranjac“, shvatila sam da se moj idealni poziv nalazi upravo na granici između umetnosti i tehničkih nauka. Stoga, opredelila sam se za Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, pošto poziv arhitekte pored visoko razvijenih inženjerskih sposobnosti zahteva i prefinjen osećaj za sklad i estetiku.

Katarina Milovanović: Arhitektura mi je još od perioda kada sam bila dete delovala blisko, zbog porodice i okruženja u kome sam odrastala. Kada je došlo vreme da se donese odluka oko upisivanja fakulteta razvila sam određeni senzibilitet prema umetnosti, kulturi, istraživanju i kreativnosti pa mi se Arhitektonski fakultet činio kao pravi spoj mojih interesovanja i dobar izbor za dalje usmerenje i edukaciju.

Poziv arhitekte pored visoko razvijenih inženjerskih sposobnosti zahteva i prefinjen osećaj za sklad i estetiku (Jovana Stefanović)

Teodor Jovanović: Zapravo je sve krenulo spontano, kao dete sam iz meni sada nepoznatog razloga maštao da ću biti arhitekta kada me neko pita šta ćeš biti kad porasteš. Prava prekretnica je bila u periodu izbora srednje škole gde sam se dvoumio da li da upišem vazduhoplovnu ili arhitektonsku školu. Srećom, izabrao sam ovu drugu. Uvek sam težio nekom praktičnijem radu i učenju nego teoriji. Već u prvim dodirima sa gradivom sam shvatio da razumem prostor i da mi je zanimljivo to što radim, te je arhitektonski fakultet postao velika želja i bio očekivani nastavak školovanja.

Kakva iskustva ste stekli tokom studija? Šta je ono po čemu ćete pamtiti školovanje u ovoj ustanovi?

Katarina Milovanović: Tokom proteklih pet godina zaista sam se susretala sa različitim izazovima, kao i novim životnim lekcijama. Ono što je na mene ostavilo najveći trag jesu podsticanje i razvoj kreativnog razmišljanja, mogućnost istraživanja sopstvenih sposobnosti i posvećenost razvoju pojedinačnih potencijala i talenta. Definitivno ću pamtiti ovaj period školovanja po uloženom radu i trudu, kao i studentima i mentorima od kojih sam imala mogućnost da učim.

Teodor Jovanović: Svakako ću pamtiti prvu godinu kao najtežu. Prosto mi je trebalo vremena da se pronađem i shvatim kako stvari funkcionišu. Sigurno da smo u nižim godinama saznali najviše, dok smo na višim godinama usmeravali naša znanja i istraživanja. Mislim da nas je fakultet naučio da rešavamo situacije i probleme. Istakao bih petu godinu kao zapravo i najlepšu tokom studiranja. Pored fakultetskih obaveza stizao sam više da se posvetim i drugi projektima i meni bitnim stvarima. Fakultet mi nije predstavljao obavezu, već zadovoljstvo, isto kao i obaveze pored njega koje su takođe bile vezane za struku. Sve vreme je bilo interesantno, ali i korisno.

Period školovanja pamtiću po uloženom radu i trudu, kao i studentima i mentorima od kojih sam imala mogućnost da učim (Katarina Milovanović)

Jovana Stefanović: Tokom studija sam, pored širokog teorijskog znanja koje mi je omogućilo upliv u sve aspekte arhitekture i urbanog planiranja, imala priliku da samostalno razvijam svoje ideje uz nadzor i pomoć asistenata i profesora. Pored standardnih nastavnih obaveza, ono najinteresantnije što mi je školovanje na Arhitektonskom fakultetu pružilo jesu vannastavne aktivnosti poput seminara, radionica i učestvovanja na internacionalnim projektima gde sam imala mogućnost razmene znanja i iskustva sa kolegama iz Srbije i inostranstva.

Bojana Novković: Lekcija koju ću najviše pamtiti, koju bih volela da sam usvojila ranije je da, ako želis da se baviš arhitekturom, moraš da naučiš da prihvatiš kritiku. Svako ko želi da upiše AF, treba da bude spreman na to da će se sa kritikom svojih profesora, asistenata, pa i kolega, susretati svakog dana studiranja i da na nju gleda kao na nešto pozitivno, da kritiku razume kao stepenik koji ga vodi ka napretku i daljem ličnom razvoju. Pored ove, ali i drugih, brojnih lekcija, ono po čemu ću najviše pamtiti školovanje u ovoj ustanovi jeste radost stvaralačkog rada sa kolegama, poznanstva koja su prerasla u prijateljstva za ceo život, ostvarene uspomene, neprospavane noći tokom rada na projektima, ali i slavlja i odmor nakon njihovih završetka.

Kako ste zadovoljni mentorskim radom sa profesorima?

Teodor Jovanović: Fakultet pruža mogućnost za samostalnim biranjem mentora, što je po mom mišljenju dobro i korisno za nas kao studente. Izbor je pun izuzetnih profesora i stručnjaka, te nam se na taj način otvara mogućnost da sami odaberemo u kom pravcu ćemo ići i usavršavati se. Pored mnogobrojnih odličnih mentora sa kojim sam sarađivao tokom studija, za diplomski rad sam odabrao mr Zorana Abadića i dr Jelenu Bogosavljević. Svakako da nisam pogrešio i kada bih opet birao – izbor bi bio isti.

Bojana Novković: Smatram da su profesori Arhitektonskog fakulteta veliki stručnjaci koji su sposobni da na najbolji način prenesu studentima svoja znanja, kako iz prakse tako i iz teorije arhitekture. Nakon završetka gimnazije, dolaska na fakultet i susretanja sa tematikom arhitekture po prvi put, nove metode rada i učenja su mi se činile nekonvencionalnim, neshvatljivim i izuzetno teškim, ali uz želju, trud, rad i saradnju sa profesorima i mentorima, koji su nam uvek bili na raspolaganju, ubrzo je sve postalo rutina.

Izbor je pun izuzetnih profesora i stručnjaka, te nam se na taj način otvara mogućnost da sami odaberemo u kom pravcu ćemo ići (Teodor Jovanović)

Katarina Milovanović: Mentorski rad sa profesorima uvek je interesantan i pun drugačijih lekcija. Kroz rad sa različitim profesorima i asistentima naučila sam mnogo toga. Upravo kroz saradnju sa mentorima na diplomskom radu ostvaren je zaista značajan trag ne samo u mom obrazovanju nego i daljem profesionalnom i ličnom razvoju.

Jovana Stefanović: Mentorski rad sa profesorima na Arhitektonskom fakultetu je koncipiran veoma ciljno-orijentisano i sličan kao na drugim univerzitetima u Evropi, što sam mogla da zapazim iz prve ruke kao student stipendista na Univerzitetu primenjenih umetnosti u Beču. Studentima je data velika sloboda za iskazivanje kreativnosti i razvoj sopstvenih ideja, a mentori su uvek prisutni i spremni da pomognu da konačni rezultat celokupnog rada bude što kvalitetniji i zadrži lični pečat studenta.

Predstavite nam koncept vašeg diplomskog rada.

Bojana Novković: Projektom je ispitivana mogućnost implementacije biološkog koncepta simbiotskog odnosa lišajeva u oblast arhitekture u cilju struktuiranja arhitektonskih formi. Istraženo je na koji način se organska, prirodna struktura može prevesti u arhitektonsku, analizom fizičkog izgleda, građe, kao i fraktalne geometrije prisutne u strukturi lišajeva. Postavljeno je pitanje kreiranja inovativnih strategija koje postižu koncept mutualističke arhitekture uvođenjem metoda iz biomimikrije, sve radi stvaranja cirkularnog, održivog i regenerativnog dizajna. U skladu sa lišajevima, kao živim organizmom koji se kači za stenovite strukture, konceptualni toranj, koji obavlja i funkciju mosta, pozicioniran je na Islandu u okviru kanjona Fjadrargljufur. Toranj bi predstavljao naučno istraživački i turistički centar u cilju podsticanja razvoja turizma koji je već u određenoj meri prisutan na lokaciji. U oblikovnom smislu, koncept mutualizma se ostvaruje između osnovne strukture objekta (tornja) i fasade koja svojim izgledom podseća na formaciju lišajeva, i koji kao takvi formiraju simbiotski odnos, koji funkcioniše kao jedinstvena celina.

Jovana Stefanović: Tema mog završnog rada bila je „Kultura kao pokretač razvoja Golupca: Novi kulturni centar grada Na lepom plavom Dunavu“ u domenu urbanog planiranja. Na osnovu ankete koju smo sproveli na terenu, saznali smo da u Golupcu trenutno postoje dva glavna problema i jedan od ciljeva mog projekta jeste bilo njihovo saniranje. Prvi problem jeste kratkotrajna poseta turista i nemogućnost njihovog zadržavanja na teritoriji grada zbog nedostatka adekvatnih sadržaja, a drugi problem jeste manjak adekvatnih objekata kulture ili prostora u kojem bi se mogle održavati bilo kakve kulturne manifestacije jer se trenutno svi kulturni događaji održavaju isključivo u prostoru narodne biblioteke „Veljko Dugošević“ ili leti na otvorenom.

Saznali smo da u Golupcu trenutno postoje dva glavna problema i jedan od ciljeva mog projekta bilo je njihovo saniranje (Jovana Stefanović)

Uokviru Kvarta Kulture bi postojao kompleks radionica koji bi omogućavao zanatlijama da dalje razvijaju svoje veštine i ideje u zajednici koja promoviše njihovu međusobnu interakciju i razmenu znanja. Glavni cilj promovisanja starih i umetničkih zanata ogledao bi se u radu Kulturnog centra u okviru kog bi se pored izložbenog prostora nalazile i učionice, atelje, prostor za dečije radionice, plesna sala i muzička dvorana gde bi se tokom čitave godine održavali brojni festivali, radionice, seminari i masterklasovi.

Lokacija Zvezdarske šume značajna je zbog svog strateškog položaja ili sveprisutnosti u gradskim vizurama (Teodor Jovanović)

Teodor Jovanović: Projektom Kota 221 predviđena je izgradnja Nad-univerziteta na Zvezdarskoj šumi. Lokacija je značajna zbog svog strateškog položaja ili sveprisutnosti u gradskim vizurama. Kroz svoj položaj i pojavnost ovaj projekat treba da pokrene određene društvene promene, odnosno da afirmiše mlade obrazovane ljude, formirajući prostore za praktičan rad i sticanje znanja iz prakse. Kota 221 je platforma formirana zasecanjem terena na koti 221. Ona je zapravo veza između Zvezdarske šume, pristupnih komunikacija i samog objekta i kao takva predstavlja mesto susreta, događaja. Oblikovanje objekta proisteklo je iz postojećeg oblika terena. Forma je sada geometrizovana. Nova prirodnost se postiže i “šumom” stubova i stabala koji prate karakteristike konteksta.

Projekat se sastoji iz putujućeg, interaktivnog paviljona-lavirinta koji se može postaviti na različitim lokacijama širom Beograda (Katarina Milovanović)

Katarina Milovanović: Koncept projekta Japanski paviljon: Kulturni lavirint zasniva se na ideji arhitektonske interpretacije kulturnog identiteta Japana i njegove integracije u kontekstu Srbije. Povodom proslave 140 godina diplomatskih odnosa između Japana i Srbije diplomski rad izložen je u okviru izložbe Devet paviljona u Galeriji Zadužbine Ilije M. Kolarca. Učestvovanje u ovakvom događaju je veoma značajno iskustvo za početak profesionalnog razvoja. Istraživanje se bavi posmatranjem putanje kretanja korisnika kao gradivnog elementa prostora. Putanja posmatrača predstavlja centralni element arhitektonskog planiranja i neraskidivo je povezana sa čovekovim doživljajem prostora. Projekat se sastoji iz putujućeg, interaktivnog paviljona-lavirinta koji se može postaviti na različitim lokacijama širom Beograda i na taj način aktivirati prostor i svojim sadržajem upoznati nas sa kulturnim identitetom Japana.

Kakve planove imate u daljoj arhitektonskoj karijeri?

Teodor Jovanović: Prvo mesec dana odmora pa u nove pobede. Šalu na stranu, cilj je sticanje novih znanja i pre svega iskustava iz realne prakse odnosno iz rada… Imam nameru da promenim sredinu i da na taj način steknem dodatna iskustva. Ako gledamo neki dalji cilj, to je svakako sticanje licence i da na taj način otvorim sebi vrata za više kreativnosti, odgovornosti i sve što ide sa tim.

Bojana Novković: Dalji planovi podrazumevaju nastavak ličnog usavršavanja, učenje novih programa i softvera, rad u timu i na projektima koji će doprineti društvu u kojem se nalazimo.

Spremna sam da dodatno istražim sopstvene granice kroz neke pristupe i projekte sa kojima do sada nisam imala nikakvog kontakta (Jovana Stefanović)

Katarina Milovanović: Veoma sam uzbuđena i raduje me ovaj novi početak: početak arhitektonske karijere, rad u praksi, povezivanje sa kolektivom i upoznavanje arhitekture iz jedne nove perspektive. U razvoju karijere nadam se da ću pronaći svoje mesto i polaznu tačku za dalji napredak, stvaranje i učenje.

Jovana Stefanović: Nakon završenih integrisanih studija na Arhitektonskom fakultetu, volela bih da kroz praktičan ili naučni rad nastavim svoje usavršavanje. Veoma sam otvorenog uma i spremna da dodatno istražim sopstvene granice kroz neke pristupe i projekte sa kojima do sada nisam imala nikakvog kontakta.