Najbolje sa BuildUpa: Kako udahnuti novi život starim zdanjima

U osvrtu na veliki događaj iz 2022. godine predstavljamo vam najzanimljivije trenutke sa panela čija je tema bila regeneracija i rekonstrukcija starih objekata.

Arhitektonski događaj sezone, stručna konferencija BuildUp 2022: Powered By TECE koju je organizovao portal Gradnja.rs, održana je 16. novembra prošle godine u Beogradu pod sloganom “Održivo jer je neizdrživo”.

U dupke punoj sali Jugoslovenske kinoteke okupili smo preko 20 domaćih stručnjaka koji su podelili svoja iskustva i rešenja iz domena održive gradnje i poslovanja, a program je bio fokusiran na četiri panel diskusije.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Pogledajte konferenciju BuildUp 2022 kao i fotografije s događaja sezone (video+foto)
• BuildUp 2022: Završena druga konferencija portala Gradnja

Regeneracija i rekonstrukcija starih zdanja

Nakon uvodnog predavanja našeg keynote speakera Deana Laha, tokom kog smo se upoznali sa najznačajnijim projektima ljubljanskog biroa Enota, prešli smo na prvi panel koji je poneo naziv „Novi život starih zdanja”.

Moderator diskusije na temu regeneracije i rekonstrukcije starih objekata bio je urednik portala Gradnja Igor Conić, dok su njegovi sagovornici bili Dušica Totić i Marko Korošec (Remorker), Ivana Letić (Delta Real Estate) i Dragana Konstantinović (FTN).

Prva je reč dobila Dragana Konstantinović sa novosadskog Fakulteta tehničkih nauka, članica tima koji vodi rekonstrukciju Sportskog i poslovnog centra “Vojvodina”, popularnog Spensa u Novom Sadu, za koji je, kako je naveo moderator, u jednom trenutku bilo predloženo čak i rušenje.

Prema njenim rečima, „borba za Spens“ traje već neko vreme, kako u okviru fakulteta tako i van njega, od pokušaja da se utvrdi jedan novi narativ prema tom objektu kao meri novosadskog urbaniteta i stasalosti Novog Sada da sebi dopusti, izgradi i sačuva jedan izvanredan projekat koji stoji u konstelaciji sa četiri čuvena objekta Živorada Jankovića po celoj bivšoj Jugoslaviji.

Kako da uđemo u projektovanje rekonstrukcije kad ne znamo ni šta Spens želi da bude u budućnosti?

„Za nas tu nije bilo baš prevelike dileme i, na kraju, čini se da je ipak taj naš kontinuirani rad i zalaganje i dovelo taj projekat i na fakultet i nas u priliku da danas pričamo o njemu kao tim koji se bavi njegovom rekonstrukcijom“, rekla je Konstantinović.

Kako je dodala, pre nego što su ušli u samo projektovanje, značajan korak bila je izrada strategije razvoja objekta Spensa jer se postavilo pitanje: „Kako da uđemo u projektovanje rekonstrukcije kad ne znamo ni šta Spens želi da bude u budućnosti?“.

Tako se, navela je, došlo do izrade jednog „manifesta razvoja objekta“ – šta Spens jeste i šta Spens nije – i nekog razumnog odnosa prema njemu i prema njegovoj održivosti. Kao zaključak prvog segmenta razgovora, Konstantinović je rekla da Spensu trebaju nove ideje za narednih 40 godina.

Uz dobru saradnju ništa nije nemoguće

Kako je navela Dušica Totić iz Remorkera, u rekonstrukcijama koje je radila ova firma nikad nije bilo dovedeno u pitanje da se objekti ruše – od početka se znalo da će biti prenamena i da je projektni zadatak taj da to treba da postanu poslovni objekti A kategorije.

“Imali smo te zakone seizmike koji moraju da se prilagode novim standardima, pa smo sanirali kompletnu konstrukciju, a imamo i nove protivpožarne pravilnike koji dosta ograničavaju, što je zapravo bio jedan od velikih izazova”, rekla je Totić, dodavši da uz dobru saradnju arhitekata i investitora sa protivpožarnim projektantima ništa nije nemoguće.

Njen kolega Marko Korošec naveo je i problem sa parkinzima, koji uglavnom nisu bili rešeni u onom broju u kom su danas potrebni, jer u vreme izgradnje nije bilo toliko vozila, ili pak zbog namene objekta nisu postojali.

„Sve zavisi od objekta do objekta, ako se nalaze u centru grada onda se tu ograničavamo na parkinge koji se nalaze na otvorenom delu parcele i to je to. Pokušavamo da rešimo najbolje moguće“, rekao je Korošec.

Učinićemo sve što možemo da ispunimo sva ta velika očekivanja kada je Sava centar u pitanju.

Ivana Letić iz kompanije Delta Real Estate osvrnula se na rekonstrukciju Sava centra u Beogradu, odnosno na plan po pitanju povećanja energetske efikasnosti i održivosti tog objekta.

„Ne težimo tome da samo napravimo razliku između ’ničega i nečega’, nego da to bude objekat koji, na kraju krajeva, treba da bude sertifikovan BREEAM sertifikatom, da ima solarnu energiju na krovu, da ima fasadu koja će sada biti izuzetno energetski efikasna u odnosu na prethodnu“, kazala je Letić.

Dodala je i da su planovi za Sava centar takvi da će ga učiniti objektom koji će moći u svakom smislu te reči da parira po svojim kapacitetima, kvalitetom i uslugom, te da će Delta Real Estate učiniti sve što može da ispuni „sva ta velika očekivanja“ kada je Sava centar u pitanju.

Statički iscrpljena struktura Spensa

Alternativni izvori energije se i u slučaju rekonstrukcije Spensa pažljivo razmatraju, kaže Dragana Konstantinović, ali ono što je elaborat postojećeg stanja konstrukcije pokazao jeste da je struktura Spensa prilično statički iscrpljena.

„To znači da ako ne želimo da menjamo konstruktivne elemente ne možemo baš da računamo na neka velika nova opterećenja, međutim, postoje neki segmenti objekta koji će moći da prime deo tih sistema na svoje krovove“, kazala je Konstantinović.

U razmatranju su, kako dodaje, alternativni izvori sistema grejanja, prikupljanje kišnice, te eventualna implementacija zelenih krovova koji će smanjiti uticaj okolinu u smislu eliminisanja toplotnog ostrva koje bi formirala ogromna površina krova Spensa.

Da bi se došlo do nekog premijum statusa treba uložite zaista mnogo više.

Kada su u pitanju inputi od samih investitora da se primenjuju alternativni sistemi za dobijanje energije, Marko Korošec naveo je da to zavisi, pre svega, od sredstava, odnosno od sume koju je investitor spreman da uloži u to.

“Imali smo slučaj da objekat nema ništa, te bilo šta da uradite već ste nešto podigli, ali da bi se došlo do nekog premijum statusa treba uložite zaista mnogo više”, zaključio je Korošec.

Dušica Totić dodala je da su svi njihovi objekti kompletno izolovani te su i energetski razredi znatno viši, pa tako svi stari objekti ulaze ili u C ili u B kategoriju, dok do sada ni sa jednim nisu došli do A kategorije, delom zbog budžeta, a delom zbog brzine kompletnog izvođenja rekonstrukcije.

Očuvanje postojećeg arhitektonskog izraza

Ivana Letić je napomenula da su investitori danas dosta zainteresovani za energetsku efikasnost, što zbog vrlo pragmatičnih razloga – da objekat bude bolji i jeftiniji za eksploataciju u svakom smislu – ali i da bi ispunili sve veća očekivanja kupaca koji žele da iznajmljuju ili kupuju kvalitetne prostore.

Na pitanje da li se rekonstrukcijom starog objekta briše originalni autorski pečat, Marko Korošec kaže da su prilikom svake rekonstrukcije imali dilemu šta zapravo raditi sa objektom i do koje mere treba čuvati postojeći arhitektonski izraz ili ga treba potpuno promeniti.

“Za neke zgrade koje je zaštitio Zavod za zaštitu spomenika vi nemate dilemu, kažu vam ‘vi ovo morate čuvate’ i onda se bavite čuvanjem. Ako vam kažu ‘možete da radite šta god hoćete’ onda se pitate šta da radimo”, objasnio je Korošec.

Svi su očekivali da se oseti neki malo savremeniji izraz u arhitekturi u starom gradskom jezgru.

Dodaje da su u slučaju rekonstrukcije Bulevara 79 i objekta u Resavskoj odlučili da potpuno promene izraz, dok su kod rekonstrukcije u Makedonskoj imali dilemu da li treba čuvati ili ne, budući da su smatrali da je ta zgrada zaista imala svoje kvalitete, te su projekat razvijali u dva pravca.

“Na kraju, kada smo prezentovali investitoru ta dva pravca, investitor je rekao da njemu ni ne igra ulogu ovo staro, zato što ne odgovara potrebama savremenog poslovanja i nisu očekivali da mogu da prodaju to kasnije budućim korisnicima, tako da smo išli na potpunu rekonstrukciju”, naveo je on.

Dušica Totić dodaje da se objekat u Makedonskoj nalazi na centralnoj gradskoj lokaciji, te da su, na neki način, svi očekivali da se tu desi nešto pomalo drastično – “da se oseti neki malo savremeniji izraz u arhitekturi u starom gradskom jezgru”, a kako zgrada nije bila zaštićena, postojalo je prostora za to.

Očuvanje najvažnijih prostora

Ivana Letić naglasila je da izgled Sava centra znaju svi, te da se projektanti ne bi sami upuštali u velike izmene čak i da objekat takve veličine i značaja nije zaštićen.

“Sava centar kao jedan veliki objekat ima mnogo autorstava i mnogo elemenata koji nisu izvedeni prema originalnom projektu. Znači, originalna zamisao arhitekte je bila jedna, izvedeno je nešto drugo, a onda je vreme pokazalo nešto sasvim treće”, kazala je Letić.

U međuvremenu se, dodala je, promenila namena na dobrom delu objekta i to je sve uticalo na transformaciju. Ipak, neki delovi Sava centra, kao što su Plava sala ili koncertna dvorana ostaće u svom originalnom izdanju, jer je ključno bilo da se očuvaju prostori koji su memoriji ljudi najvažniji.

Rekonstrukcija koja sledi biće krajnje senzitivna po pitanju identitetskih tačaka koje određuju Spens.

U slučaju rekonstrukcije SPC “Vojvodina”, tim Dragane Konstantinović uspeo je da nađe najbliže saradnike profesora Bulića i Jankovića, autora originalnog projekta Spensa, te da ih je inspirativan razgovor sa njima podstaknuo da „razmišljaju široko“.

„Oni su i sami potvrdili ono što smo i mi verovali – da je Spens organizam, da on ima svoju zaista originalnu funkcionalnu logiku tih uronjenih sala u nivou 448 i da je nekako čuvanje logike i konstruktivnog sistema zapravo očuvanje neke esencije, uz, naravno, detalje za koje su ljudi zaista vezani“, kaže Konstantinović.

Dodaje da su stari gradski projektanti takođe predlagali da rekonstrukcijom mora da bude jasno da je objekat rekonstruisan, što znači da neke stvari moraju da se radikalizuju i što njenom timu nudi dovoljno prostora da nastavi dalje, ali pritom i napominje:

„Čuveni Spensov Svemirac, kako su ga zvali, sada opet sija i nekako je naznaka i jasan putokaz da će rekonstrukcija koja sledi zapravo biti krajnje senzitivna po pitanju tih identitetskih tačaka koje određuju Spens“, zaključila je vanredna profesorka na novosadskom FTN-u.