Najbolja rešenja za Memorijalni centar u Mojkovcu dale arhitekte iz Kolumbije i Srbije
Prva nagrada pripala je prostornoj kompoziciji sa puno osećaja za kontekst i temu, a druga suptilnoj, minimalističkoj intervenciji veoma dobro uklopljenoj u postojeći ambijent.
Opština Mojkovac u Crnoj Gori objavila je rezultate u aprilu raspisanog međunarodnog konkursa za idejno arhitektonsko rešenje Memorijalnog centra posvećenog Mojkovačkoj bici na lokaciji Bojna njiva u Mojkovcu.
U predviđenom roku pristiglo je 48 konkursnih radova, a stručni žiri doneo je odluku da prvu nagradu u vrednosti od 10.000 evra dodeli idejnom rešenju koje potpisuje arhitekta Jeison Salazar Montoja iz Kolumbije.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Nagrade otišle i u Srbiju, Tursku i Argentinu
Druga nagrada (6.000 €) pripala je radu autorskog tima iz Srbije koji čine prof. Dejan Miljković, Vida Nedeljković, Jelena Milinković i Luka Rajšić, dok su dve jednakovredne treće nagrade u iznosima od po 1.750 evra otišle u ruke arhitekata iz Turske (Furkan Šanli, Bilge Kardelen Bekiroglu i Mige Ezkan), odnosno Argentine (Karlos di Napoli, Bernardo Luna i Martin Gonzales).
Žiri kojim je predsedavala dr Sonja Radović-Jelovac, dia, doneo je i odluku da sumom od 1.500 evra otkupi rad koji potpisuju arhitekte Agustin Kamiča i Meri En Rajter Zuniga iz Italije. Svih pet radova iz ovog užeg izbora možete pogledati u galeriji na dnu teksta, ali ćemo pre toga zaviriti u izveštaj žirija kako bismo saznali nešto više kako o pobedničkom, tako i o drugonagrađenom idejnom rešenju naših arhitekata.
Prva nagrada: Vešto postavljanje višeg volumena na dva niža
Nakon tri održane sednice, žiri je prvobitno jednoglasno odlučio da nije moguće doneti odluku o jednom, najbolje plasiranom radu, te da je konkurs potrebno produžiti na način da pet najbolje plasiranih radova uđe u drugi krug. Tako je za objavu konačnog izveštaja žirija rok sa 24. juna pomeren na ponedeljak, 22. jul 2024. godine.
U obrazloženju za dodelu prve nagrade, žiri navodi da se konkursno rešenje autora Jeisona Salazara Montoje iz Kolumbije i u svojoj prvoj varijanti izdvojilo među ostalim projektima svojom prostornom kompozicijom sa puno osećaja za kontekst i temu.
Dobro pozicioniranje i distribucija forme doprinose utisku neodvojivosti objekta od zatečene topografije i ambijenta same lokacije.
Vešto postavljanje višeg volumena na dva niža – utopljena u parter, pozicioniranje pristupa i ulaza, jednostavno i efektno zoniranje prostornih celina i dobro proporcionisanje pojedinačnih prostora, ocenjeni su veoma afirmativno.
„Rad optimalno koristi pad terena i integriše prilaz, amfiteatar i memorijalni zid, ističući ideju sabirnosti, a dobro pozicioniranje i distribucija forme doprinose utisku neodvojivosti objekta od zatečene topografije i ambijenta same lokacije, što je ocenjeno kao posebna vrednost projekta“, kaže se u izveštaju.
Druga nagrada: Svesno izbegavanje tektonskog pristupa
Arhitektonska reinterpretacija motiva vojničkog rova je, za razliku od većine drugih radova u kojima je rov takođe uziman kao polazna asocijacija na istorijski događaj, u radu arhitekata iz Srbije rezultirala suptilnom, minimalističkom intervencijom, veoma dobro uklopljenom u postojeći ambijent, smatra žiri.
„Postupkom stvaranja prostora dubljenjem tj. potpunim ukopavanjem objekta u tlo, autor uspeva da svoje delovanje svede na nivo pejzažnog uređenja, svesno izbegavajući tektonski pristup tj. čin građenja. Na taj način dobijen je krstoobrazni ‘pre’označitelj pejzaža, u potpunosti saglediv jedino na planimetrijskom nivou (iz ptičje perspektive), koji se veoma dobro nadovezuje na postojeće spomen obeležje“, navodi se u izveštaju.
Žiri ističe da je ovakav pristup rezultirao doslednim rešenjem u svim segmentima, a naročito je pohvaljena hrabrost autora da u potpunosti integriše objekat u teren i nametne predloženi estetski princip „koji je, iako ne najlogičniji, vrlo dobar odgovor na zadatu temu“.
Memorijalni centar kao zalog za budućnost
Kako je navedeno u raspisu konkursa, traženo idejno rešenje svojom funkcijom bi trebalo da simboliše događaj koji je desio 6. januara 1916. godine, kada je vojska Kraljevine Crne Gore, pod komandom serdara Janka Vukotića, odbila ofanzivu mnogo jačih austrougarskih snaga, čime je omogućeno povlačenje vojske Kraljevine Srbije preko Albanije do Krfa.
„Imajući u vidu tragično stradanje velikog broja ljudi, izražavajući najdublje poštovanje prema žrtvama, i potrebu da se oda počast stradalima, kao zalog za budućnost, planirano je osnivanje Memorijalnog centra“, navedeno je u raspisu.
U tom smislu, od učesnika na konkursu očekivala se jasna arhitektonska i oblikovno-umetnička artikulacija konkretnog istorijskog događaja i odnosa zajednice prema njemu u kontekstu protoka vremena.
Kompletan izveštaj žirija kao i sve radove pristigle na konkurs možete pogledati ili preuzeti na ovom linku.
Galerija vizuala
Crna gora je 10x majna država od Srbije, a većina konkursa o kojima se piše na Gradnji dolaze upravo iz CG. Za CG – bravo, a nama u Srbiji ostaje da se nadamo da će se konkurs vratiti kao jedini pravi način odabira arhitektonski vrednih rešenja. Šta se desilo sa našim konkursima, zašto ih tako reći nema, pitanja su kojima treba da se bavi nasa stručna javnost. Ali od iste smo već navikli da se ne oglašava, tako da ne znam čemu se tu nadati…
Iz obrazloženja žirija za prvonagradjeni rad, uz izdvojena mišljenja predsednice žirija i predstavnice opštine Mojkovac, nije jasno kako je dodeljena prva nagrada?!
Preporuke žirija za dalje korigovanje prvonagradjenog rada su komične.
Na ovom konkursu se vidi da pojedini članovi žirija ne znaju osnovne karakteristike i odlike memorijalnog centra i da nisu bili kompetentni za žiriranje. Prvonagradjeni rad nema dodirnih tačaka sa memorijalnim centrom i potpuno je van konteksta. Obrazloženje žirija da se izabrano rešenje izdvaja „prostornom kompozicijom sa puno osećaja za kontekst i temu“ je krajnje besmisleno, jer rešenje više liči na poslovni objekat u nekoj urbanoj sredini, nego na memorijalni centar u pejzažnom ambijentu. Održivost takvog objekta je tek posebna tema!
Sve pohvale članicama žirija Sonje Radović Jelovac (predsednica žirija) i Sonje Simeunović Vuković (predstavnica opštine Mojkovac) koje su izdvojile mišljenje i suštinu prvonagradjenog rada opisale na pravi nacin.
kao i svaki put imamo problem sto se tice konkursa
1 projektni zadatak niko ne cita
2 zauzetost je vece nego sto je dozvoljena
3 spratnost nije po zadatku
4 ne pripada lokaciji
5 svi clanovi komisije su slijepi