Podizanje zemlje: Predlog Kengoa Kume za arheološki muzej u Atini

Iako je pobedu odnelo rešenje Ser Dejvida Čiperfilda, predlog njegovog kolege po struci iz Japana svakako nije ostao nezapažen. Evo i zašto. 

Firma Kengo Kuma and Associates, udružena sa grčkom arhitektonskom praksom K-Studio, bila je jedan od učesnika na arhitektonskom konkursu za proširenje Nacionalnog arheološkog muzeja u Atini.

Iako nije osvojio prvo mesto, njihov predlog nošen je idejom kako da se zadivljujuća arhitektura predstavi kroz suptilan ali impresivan gest „podizanja zemlje“, što je svakako privuklo pažnju javnosti.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Kumin most koji spaja stolarske veštine i napredni računarski dizajn
• Kengo Kuma projektovao muzej inspirisan obalskim pejzažom Škotske

Otkrivanje zakopanog blaga

Predviđena šema je razvijena kroz čin „otkopavanja“ u pokušaju da se simbolično otkrije zakopano blago tokom vremena, objasnile su arhitekte za DesignBoom.

„Naš predlog za muzej nije u tome da stvorimo ikonični arhitektonski objekat, već da stvorimo putovanje prostornih, čulnih iskustava koje bi prenelo narative i njegovu duboku istoriju. S obzirom na to da je proširenje muzeja pod zemljom, naš pristup arhitektonskom dizajnu je, naravno, bio diskretan i skroman, ali karakterističan“, rekli su iz K-Studija.

Otvor u obliku proreza je strateški formiran podizanjem zemlje kako bi se podstakla radoznalost i odvela posetioce dalje u podzemnu šemu.

Prema predstavljenom predlogu, planirano je da ulaz bude u visini ulaza u prizemlje postojećeg objekta, kako bi se obezbedio neometan pristup.

Proširenje muzeja je suptilno smešteno ispod linije prometnog bulevara, dok je krov objekta prekriven zelenilom te deluje kao plutajuća bašta.

Otvor u obliku proreza je strateški formiran podizanjem zemlje kako bi se podstakla radoznalost i odvela posetioce dalje u duboku, prostranu podzemnu šemu. Ovaj gest podstiče posetioce da urone i otkrivaju vijugajući među artefaktima.

Uloga osvetljenja u čulnom iskustvu

Što se tiče enterijera, arhitekte su se tu odlučile za visoke i duboke prostore bez stubova, koji su obloženi zemljanom i toplom paletom materijala, dok organizacija osvetljenja igra osnovnu ulogu u čulnom iskustvu.

Prigušena svetlost usmerava posetioce kroz prostor, dok prirodna svetlost nežno prodire kroz transparentnu fasadu u formi pukotine, kako bi istakla lepotu artefakata.

Odsustvo stubova stvara osećaj boravka u pećini i maksimizuje fleksibilnost, omogućavajući izlaganje velikih skulptura i delova objekata, koje je ranije bilo teško prikazati u trenutnim prostorima muzeja.

Odsustvo stubova stvara osećaj boravka u pećini i maksimizuje fleksibilnost, omogućavajući izlaganje velikih skulptura i delova objekata.

Dodatni programi, kao što su auditorijum i muzejski restoran i kafe, sa svojim nezavisnim ulazima postavljeni su duž pešačke promenade, između univerziteta i NAM-a, kako bi se podstakla interakcija i angažovanje javnosti.

„Strategija planiranja za stvaranje iskustva boravka u ‘jednom muzeju’ je u uvođenju kontinuirane kičme objekta kako bi se stvorio neometan tok sa izdašnim prostorima za distribuciju i cirkulaciju. Ovo bi rešilo zagušenje u prometu i olakšalo posetiocima da se orijentišu ka željenim trasama. Naša strategija je jednostavnije i jasnije programsko zoniranje i planiranje cirkulacije i izložbeno-operativnog toka“, objasnile su arhitekte.