Ovako će izgledati rekonstruisani Muzej afričke umetnosti u Beogradu

Otkrivamo vam koje su sve intervencije predviđene kako bi arhitektura modernizovanog muzeja bila autentična i u skladu sa afričkom filozofijom života.

Muzej afričke umetnosti — zbirka Vede i dr Zdravka Pečara (MAU) je muzej u beogradskom naselju Senjak, na teritoriji opštine Savski venac, izgrađen tokom 1975. i 1976. godine prema projektu arhitekte Slobodana Ilića i otvoren za publiku davne 1977. godine.

U pitanju je prvi i jedini muzej u regionu koji je posvećen isključivo kulturi i umetnosti afričkog kontinenta. Nalazi se na Topčiderskom brdu u Andre Nikolića 14, a sastoji se od stalne postavke koju čini gotovo hiljadu predmeta, pre svega sa prostora zapadne Afrike.

Međutim, nedovoljni kapaciteti, želja za proširenjem fonda, kao i nikad završen prvi sprat koji je rekonstrukcijom započet 1989. godine, inicirali su u ovoj deceniji modernizaciju muzejskog objekta, a ovaj delikatan projekat poveren je arhitekti Nikoli Martinoviću, osnivaču novosadske prakse N-Martin.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Kako su arhitekte iz Srbije doprinele izgradnji afričkih zemalja

Dominantan element arhitekture muzeja predstavljaju pečurkasti stubovi kao i poliedarska konstrukcija kupole.

Postojeća zgrada muzeja sastoji se od dve etaže – delimično ukopanog prizemlja i podkupolnog prostora.

Izložbeni prostor sastoji se iz dve celine – velike sale namenjene stalnoj postavci i male sale namenjene gostujućoj ili privremenoj izložbi. Izložbeni prostori su međusobno povezani i čine jedinstvenu celinu.

„U okviru velike sale, prostorom dominiraju pečurkasti stubovi, dok je u maloj sali najdominantniji element stepenište kojim se pristupa kancelarijskom prostoru na spratu. Na plafonu velike sale mogu se uočiti pozicije lanterni čije je zatvaranje izvedeno tokom nadogradnje objekta 1989. godine“ – kaže naš sagovornik.

Dominantan element arhitekture sprata predstavlja poliedarska konstrukcija kupole koja dominira prostorom.

Nadogradnjom objekta iz 1989. godine, prema projektu arhitekte Slobodana Milićevića, prvobitan ravan krov je pretvoren u kos (složen) krov nakon čega su preostale četiri ravne krovne terase.

Sprat je izveden u drvenoj lameliranoj konstrukciji sa lanternom 750 x 750 cm na samom slemenu krova koja je materijalizovana u pleksiglasu. Na mestu lanterne, sučeljava se 8 krovnih nosača koji su povezani čeličnom zvezdastom vezom.

Novo rešenje i proširenje

Martinović ističe da je ovim projektom objekat prilagođen tehničkim standardima pristupačnosti i merama zaštite od vanrednih situacija, kroz definisanje horizontalnih i vertikalnih komunikacija. Novoformirano rešenje je prilagođeno zahtevima muzejskih službi u skladu sa tehnološkim zahtevima o načinu izlaganja eksponata kao i njihovo skladištenje.

„Zbog proširenja kapaciteta instalacija, strogo definisanih parametara temperatura i vlažnosti u izložbenom delu i depou, velike instalisane snage, objekat je sa zadnje, severne strane dograđen, pa je time proširen gabarit objekta“ – objašnjava autor projekta.

U delu dogradnje smeštene su tehničke prostorije, svaka prostorija je zasebna, sa svojim odvojenim ulazom. Tu su smeštene mašinska prostorija, u koju se postavljaju klima komore i sve neophodno za sisteme klimatizacije i ventilacije, smeštaj automatskog gašenja požara i trafostanica. Dogradnja tehničkih prostorija se izvodi samo u prizemnom delu.

Centralno stepenište namenjeno posetiocima

Funkcionalnom šemom prizemlja uočava se jasna podela prostora na muzejski/izložbeni prostor, administrativni prostor i prostor namenjen tehničkim prostorijama.

„U sklopu muzejskog dela prostora nalazi se glavni izložbeni prostor u koji se stupa preko glavnog ulaznog predprostora gde su smeštene suvenirnica, garderoba i obezbeđenje, kao i multifunkcionalni javni izložbeni prostor sa centralnim stepeništem namenjenim posetiocima“ – kaže arhitekta.

U okviru multifunkcionalnog izložbenog prostora smešten je kafe-bar koji je pomerljivim staklenim panelima odvojen od muzejskog prostora, zbog strogo kontrolisanih klimatskih uslova eksponata izloženih u izložbenom prostoru.

Sa severne strane objekta dograđuje se prostorija u gabaritu 15 x 7 metara.

Administrativni deo objekta sačinjava depo sa laboratorijom i anoksijom, kao i kancelarije za zaposlene sa pripadajućim prostorijama.

Takođe sa dvorišne strane formirani su administrativni ulazi u deo kancelarijskog prostora, tehnički ulaz u depo, čime su jasno odvojeni ulazi i komunikacije. Sa severne strane objekta dograđuje se prostorija u gabaritu 15,52 x 7,03 metra, sa jednovodnim krovom orijentisanim istok-zapad.

Sale na spratu podeljene pomerljivim pregradama

Kako navodi naš sagovornik, funkcionalna šema sprata/podkupolnog prostora prikazuje maksimalno iskorišćenje prostora sa jasnim podelama prostora na izložbeni prostor i prostor biblioteke/medijateke.

„U sklopu izložbenog prostora nalaze se dve veće sale namenjene predavanjima i radionicama sa pratećim ostavama. Od glavnog izložbenog prostora sale su podeljene pomerljivim pregradama, kako bi prostor shodno potrebama korisnika mogao da se transformiše i postane deo izložbe ukoliko za tim bude potrebe“ – kaže Martinović.

Idejnim predlogom predviđa se pokrivanje tri postojeće terase tako da se ne naruši postojeći izgled terasa.

Imajući u vidu da je postojeći izgled objekta formirana struktura u svom arhitektonskom smislu, arhitekta idejnim predlogom predviđa pokrivanje tri postojeće terase, u nivou nazidka, tako da se ne naruši postojeći izgled terasa, terase se natkrivaju plitkim krovovima koji imaju samo funkciju odvođenja atmosferalija, pa samim tim postaju neprohodni.

„Četvrta terasa, sa istočne strane, terasa na spratu iznad depoa, se pokriva krovom u skladu sa postojećim, formirajući tako prostoriju koja se pripaja izložbenom prostoru na spratu. Tim rešenjem zaštićuje se prostor ispod-depo, a na spratu objekta se dobija jedinstveni prostor sobe za projekcije elemenata izložbe ili slično“ – kaže sagovornik Gradnje.

„U pogledu intervencija na fasadi novim rešenjem radi se na termičkoj izolaciji u prizemlju objekta, objekat se posebno izoluje novim pojasom termoizolacije, dok se na spratu termoizolacija radi sa unutrašnje strane, kako bi se poboljšala energetska efikasnost celog objekta“ – navodi arhitekta Martinović.

Arhitektura u skladu sa afričkom filozofijom života

Kada je pak reč o oblikovanju, arhitekturu muzeja odlikuje smena zaobljenih i oštrih zidnih površina koje pokazuju prostornu strukturu enterijera, navodi Martinović i nastavlja:

„Dinamičnost likovnih elemenata, pored zanimljivog spoja betona i zelenila doprinosi i upotreba stakla koje je najvidljivije na ulazu u Muzej. Jaka horizontala prizemnog zdanja dodatno je naglašena ukopavanjem objekta, čime je arhitektura muzeja autentična i u skladu sa afričkom filozofijom života”.

S tim u vezi, dodaje autor, zaključuje se da su postojeći odnosi volumena i izgledi objekta već potpuno formirana struktura u svom arhitektonskom smislu, te se novim arhitektonskim rešenjem zadržava postojeće oblikovanje i nastavlja na postojeću arhitektonsku ideju u delu iznad depoa na kom se vrši dogradnja otvorene terase.

Za kraj treba napomenuti da je projekat gotov i da se čeka na njegovu realizaciju koja bi uskoro mogla da počne.

Osnove novoprojektovanog stanja

Prizemlje – novo

Sprat – novo