Kaligrafski precizno: Kako je projektovan i izveden Muzej budućnosti u Dubaiju

Projekat za jednu od najnaprednijih izgrađenih konstrukcija svih vremena usvojio je brojne inovativne principe u pogledu tehnologija i građevinskih materijala.

Svojim smelim oblikom i upečatljivom fasadom osvetljenom sa više od 14.000 metara arapske kaligrafije, Muzej budućnosti (Museum of the Future) u Dubaiju sigurno stremi ka svom mestu među najpoznatijim svetskim građevinama.

Sa ukupnom površinom od 30.000 kvadrata objekat koji je otvoren krajem februara sadrži izložbene prostore za inovativne ideologije, usluge i proizvode, kao i pozorišne sale, laboratorije i istraživački centar.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Rapsodija u parku: Otvorena zgrada Etnografskog muzeja u Budimpešti
• Prva kula u Dubaiju stavljena pod zaštitu države

Arhitektonsko i inženjersko čudo

Svojom veličinom, privlačnom formom i komplikovanim dizajnom, ovaj objekat je zasigurno arhitektonsko i inženjersko čudo i jedna od najnaprednijih izgrađenih struktura svih vremena.

Ovakav rezultat zahtevao je niz revolucionarnih tehnologija za pristup složenim izazovima dizajna i oživljavanju vizije, te su Šaun Kila i Pipa Taker iz Killa Design, arhitektonske firme koja stoji iza projekta ove monumentalne zgrade, objasnili u razgovoru za ArchDaily nešto više o primenjenim tehnologijama.

„Muzej budućnosti bio je jedan od najstimultivnijih projekata koje sam osmislio jer predstavlja javnu zgradu koja je jedinstvena po svojoj formi i tehnički složena u svom izvođenju“ – rekao je Šaun Kila, suosnivač Killa Design i glavni arhitekta na projektu.

Proces dizajna je zahtevao kombinaciju naprednih materijala i najnovijih tehnologija kroz softver za 3D modelovanje.

Mnogi izazovi sa kojima su se susreli arhitekti i inženjeri proizašli su iz složenosti dijagrama i fasade.

Da bi se oni prevazišli, proces dizajna je zahtevao kombinaciju naprednih materijala i najnovijih tehnologija kroz softver za 3D modelovanje, kao i kolaborativni dizajn i parametarsku konstrukciju.

Ovi digitalni alati su na kraju bili ključni za uspeh projekta, što inače ne bi bilo moguće.

Osnovna uloga rezbarenih panela

Jedna od najtežih stavki tokom izrade bila je zakrivljena fasada objekta, koja se sastoji od 1.024 staklene ploče od plastike i nerđajućeg čelika. Integrišući dodatno i urezanu arapsku kaligrafiju u različite 3D oblike, rezbareni paneli igraju osnovnu ulogu.

Tokom dana funkcionišu kao prozori, a tokom noći osvetljavaju grad svojom LED rasvetom. Međutim, tim je morao da prevaziđe višestruke složene izazove da bi postigao ovakav krajnji rezultat.

Veliki izazov u dizajnu bilo je ugrađivanje kaligrafskih prozora u parametrički optimizovanu formu torusa.

„Veliki izazov u dizajnu Muzeja budućnosti bilo je ugrađivanje kaligrafskih prozora u parametrički optimizovanu formu torusa, uključujući izbegavanje strukturnih čvorova, za šta je bilo potrebno više od godinu dana da se uspešno dizajnira“, rekao je Šaun Kila.

Drugi značajni izazovi u vezi sa izvođenjem uključivali su „koordinaciju više od 1.000 jedinstvenih strukturnih čvorova i njihovih osnovnih veza, kao i izbegavanje sukoba sa sekundarnim čeličnim nosačima, mašinskim, elektro i vodovodnim instalacijama.

Inovativni princip dizajna

Da bi sve složenosti projekta bile rešene, projekat je usvojio brojne inovativne principe dizajna u pogledu građevinskih tehnologija i materijala.

Ovo je, na primer, uključivalo razvoj parametarskih alata za projektovanje „kako bi se digitalno optimizovala efikasnost primarne strukture, fasade i elemenata zastakljenja“.

Softver je uključivao Revit sa Dynamom i Rhino sa Grasshopperom. Isto tako upotreba BIM-a bila je ključna tokom procesa, stvarajući precizan digitalni model za multidicsiplinarnu saradnju. Takođe je korišćen za izradu svih crteža i za detekciju sukoba u virtuelnoj stvarnosti.

Strukturalni BIM softver korišćen je s obzirom na nekonvencionalnu geometriju muzeja i ogromne količine podataka.

Tekla Structures, strukturalni BIM softver koji je razvio Trimble, korišćen je s obzirom na nekonvencionalnu geometriju muzeja i ogromne količine podataka.

Pored pružanja moćnih mogućnosti na polju 3D modelovanja, ova tehnologija je u velikoj meri korišćena za identifikaciju sukoba sa drugim strukama kao što su mašinske, elektro i vodovodne instalacije, kao i sa izvođačima krovova i fasada.

Laserski sistemi za pozicioniranje

Visokotehnološke procedure, kao što su softver za vazduhoplovstvo i automatizovane robotske ruke, bile su potrebne za sastavljanje kaligrafskih panela na fasadi.

Da bi se paneli precizno postavili u strukturu, kao i da se obezbedi njihovo dinamičko kretanje, korišćen su laserski sistemi za pozicioniranje, koji su takođe korišćeni za precizno postavljanje čelične konstrukcije.

Tehnologija u korist blagostanja i održivosti

Kako Šaun Kila napominje, održivost je bila glavna motivacija u dizajnu, koja je takođe rešena kroz napredne tehnologije.

„Težnja je bila da se dizajn, proizvodnja i njeni operativni resursi učine što održivijim koristeći najviše inovativne tehnologije. Ovo je uključivalo razvoj 3D energetskog modela, inženjerska rešenja sa niskom potrošnjom energije i vode, strategije oporavka, pasivni solarni dizajn, sisteme za filtriranje i integrisane obnovljive izvore energije iz obližnje solarne farme koja se nalazi na krovovima zgrada za parkiranje“ – rekao je glavni arhitekta i dodao:

„Sve u svemu, ovo je doprinelo smanjenju upotrebe vode za 45% i ukupnoj uštedi energije za 25%. Rezultat je zgrada sa niskim sadržajem ugljenika i sa LEED Platinum sertifikacijom, koja ima za cilj da postavi primer za sve buduće zgrade u Ujedinjenim Arapskim Emiratima“ – istakao je na kraju Šaun Kila.