Prvi mural u Beogradu naslikao je 1970. godine naivni ekspresionista Lazar Vujaklija. Ostalo je istorija…
Pre koji dan Novi Sad je osvanuo sa jednim javnim umetničkim delom manje. Mural francuskog umetnika Remeda, pod nazivom „Jedina istina“, prekrečen je od strane nepoznatih lica. Mnogi Novosađani nisu ostali ravnodušni posle ovog skandaloznog dela, naročito zato što je ovaj mural, od kada je naslikan 2009. godine, postao javna umetnička atrakcija i prepoznatljivi motiv urbanog miljea Novog Sada. Inače, motiv Remedovog murala je borba malog čoveka da se oslobodi moći i uticaja velih sila.
Okrečen je tokom jednog dana, a da ne postoje bilo kakve naznake ko je naredio njegovo uklanjanje, to jest, prefarbavanje. Predstavnici gradske vlasti su poručili da se oni zalažu za promovisanje urbanih umetničkih vrednosti, naročito ako se ima u vidu da je Novi Sad dobio status Evropske prestonice kulture za 2021. godinu.
Pogodno tlo su urbane sredine koje su u postindustrijskom periodu doživele privredne, ekonomske, sociološke i arhitektonske transformacije.
Markeri u auto-lakovi
Street art ili bukvalno prevedeno ulična umetnost, koja se manifestuje u vidu umetnički izvedenih grafita, murala ili raznih drugih crteža auto-lakovima, fasadnim bojama i markerima, već decenijama doživljava pravu ekspanziju širom sveta. Pogodno tlo za razvoj ovog oblika umetnosti predstavljaju urbane sredine koje su u postindustrijskom periodu doživele privredne, ekonomske, sociološke i arhitektonske transformacije a koje su za sobom ostavile pregršt lokacija pogodnih za umetničko izražavanje.
Prvi mural u Beogradu naslikao je 1970. godine naivni ekspresionista (po Miodragu Protiću) Lazar Vujaklija, a svoj bum murali doživljavaju sredinom i krajem 80-ih godina. Mural u Rajićevoj ulici nastaje 1984. godine povodom obeležavanja 25. maja, a autor je bio profesor Čedomir Vasić sa grupom tadašnjih studenata FLU.
Zatim je 1989. godine, u čast 9. Samita Nesvrstanih zemalja u Beogradu, kada je oslikano pet murala, koji su finansirali gradovi, to jest, opštine SFRJ i kao poklon darivali Beogradu. Organizacija je bila poverena Republičkom zavodu za zaštitu spomenika, a realizacijom oslikavanja je rukovodio umetnik Slobodan Jevtić-Pulika.
„Ili bombardujte ili da krečimo“ samo je jedan od mnogih legendarnih grafita koji su nastali devedesetih godina prošlog veka.
Džaba ste krečili
Devedesetih je euforija oslikavanja murala pomalo splasla, ali su nastali neki legendarni grafiti. „Pihtije idu sa godinama“, „Sloteru Niče Žarkovo ti kliče“, „I žene prde“, „Ili bombardujte ili da krečimo“, „Džaba ste krečili“, „Gotov je“ i mnoge druge krilatice našle su svoje mesto na zidovima širom grada. One nisu imale umetničko-estetsku vrednost, ali su poruke bile ubedljive.
Od početka 2000-ih umetnički murali se ponovo vraćaju na zidove grada. Naravno, u ovim projektima nisu učestvovale državne institucije, već su to bile inicijative privatnih crtača iz Srbije i inostranstva. Pored zabatnih zidova zgrada u centru grada, posebno zanimljivo platno za oslikavanje murala manjih formata bile su betonske ograde NIS Jugopetrol rezervoara i Beogradskog hipodroma na Čukarici.
Navijači na zidovima
Od otprilike 2010. godine, scena uličnih crtača uveliko je formirana i mnoga imena (pseudonimi) postaju poznati i izvan umetničkih krugova. Vlastita imena i prezimena nisu više bila u modi, pa smo dobili imena poput Air, Akira, Artez, Brada, Bug, Cash, Demon, Junk, Kriška, Lortek, Master, Miona, Pijanista, Pinki, Pse, Rage, Sane, Tkv itd.
Posebno zanimljive lokacije za izradu murala postaju Savamala (okolina Mikser housea) i Kosančićev venac, ali i Dorćol, gde se u poslednjih par godina pojavljuju murali sa likovima poznatih navijača Partizana, čije oslikavanje su organizovali sami navijači jednog od dva najtrofejnija sportska kluba u Srbiji.
Gradska vlast u Beogradu po pitanju ulične umetnosti ima pozitivan stav jer je u toku pokretanje projekta oslikavanja novih murala, naročito na zgradama čije fasade su u procesu rekonstrukcija. Nadamo se da će ovaj stav ostati na snazi i da Beograd poput Novog Sada neće ostati bez nekog murala, naročito ako je u pitanju još jedan Remedov, pod nazivom „Gospa Beogradska“.
Naslovna fotografija: Remed (Guillaume Alby)
