Nacentriran: Konzolni most Cetina kod Omiša spojen potiskivanjem (video)
Jedna od specifičnosti ovog projekta je, između ostalog, i to da se po prvi put u Hrvatskoj potiskuje most promenljivog poprečnog preseka.
Proglašen najzahtevnijim građevinskim projektom u Hrvatskoj u više od 30 godina, most Cetina preko kanjona reke Cetine u primorskom gradu Omišu spojen je u četvrtak 9. marta, a očekuje se da će se njime moći voziti od jeseni.
Most je dužine 224,45 metara i deo je projekta izgradnje obilaznice oko Omiša. Nadvisuje Cetinu čeličnim lukom čiji su krajevi učvršćeni u tunelima s obe strane mosta, pa je njegova dužina veća od vidljive konstrukcije.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Evo kako napreduju radovi na izgradnji mosta preko Save kod Sremske Rače
- Ovako će izgledati tunel i novi pešačko-biciklistički most u Novom Sadu
Ključni objekat buduće saobraćajnice
Vrednost radova je 23,16 miliona evra (bez PDV-a), a reč je o projektu čija će realizacija doprineti saobraćajnom rasterećenju gradskog jezgra Omiša i smanjenju gužvi, prenosi Jutarnji list.
Most je ključni objekat na budućem putu Solin – Stobreč – Dugi Rat – Omiš, koji će biti od izuzetne važnosti za rasterećenje saobraćaja Jadranskom magistralom, posebno tokom letnjeg turističkog špica.
Nakon spajanja mosta slede radovi na odvodnjavanju u tunelima, asfaltiranje i postavljanje burobrana.
Ugovorni rok za završetak svih građevinskih radova je 30. jun 2023. godine, a u Hrvatskim cestama očekuju da će deonica biti u funkciji tokom jeseni ove godine. Izvođenje je povereno kompaniji Strabag.
Nakon spajanja mosta slede radovi na odvodnjavanju u tunelima, asfaltiranje i postavljanje burobrana, a trenutno je u izgradnji i deonica duga nešto manje od tri kilometra, koja će novu saobraćajnicu spojiti na državni put DC8.
Dva raspona u prilazima tunela
Da podsetimo, širina kanjona na mestu prelaza iznosi 140 metara s izuzetno strmim liticama, nagiba i do 1:5, pa je sam čelični gredni most na oba kraja smešten u portale prilaznih tunela “Omiš” i “Komorjak”.
Nosivi sklopivi most ima tri raspona od kojih su dva skrivena u prilazima tunela. Ti kraći rasponi su veličine od po 30 metara, dok je središnji raspon veličine 152 metra nad kanjonom.
Na jednom kraju mosta ugrađuje se uređaj – prenosnik udara koji omogućava uzdužna pomeranja rasponskog sklopa.
Most se gradi postupkom slobodne konzolne gradnje i to tako da se delovi čeličnog sklopa montiraju u tunelu. Nakon što je odsečak mosta montiran, potiskivan je napolje, nad reku, s tim da mu naredni deo, koji je još u tunelu, pravi protivtežu.
Na jednom kraju mosta ugrađuje se uređaj – prenosnik udara koji omogućava uzdužna pomeranja rasponskog sklopa (kada se most izduži ili skrati zbog promene temperature), a u slučaju naglih pomeranja kakvi nastaju kod potresa predstavlja uzdužno nepomičnu tačku, odnosno prenosi silu u stenu.
Delovi konstrukcije proizvedeni u Italiji
Jedna od specifičnosti ovog projekta je, između ostalog, i to da se po prvi put u Hrvatskoj potiskuje most promenljivog poprečnog preseka.
Delovi čelične konstrukcije proizvedeni se u radionicama u Italiji, odakle su se nakon izvršene predmontaže kopnenim putem transportovali do mesta ugradnje.
Cela čelična konstrukcija u radionici je tako podeljena na elemente dužine do 12 metara i maksimalne širine do 2 metra, kako bi se šleperima mogla transportovati u tunele „Omiš“ i „Komorjak“, gde su vršeni okrupnjavanje i montaža.
Ograda mosta je projektovana sa ispunom od prozirnih ploča s efektom mutnog stakla.
Saobraćajna površina na mostu sastoji se od dve vozne trake širine 3,25 m, dve ivične trake širine od po 30 centimetara, te dve servisne staze širine od po 75 centimetara.
Pešačke staze na mostu nisu namenjene pešačkom saobraćaju, osim kao servisne staze za obilazak ovlašćenim osobama.
Ograda mosta je projektovana sa ispunom od prozirnih ploča s efektom mutnog stakla radi postizanja što boljeg svetlosnog efekta u kombinaciji s rasvetom smeštenom u rukohvat ograde.