Konačno most preko Boke Kotorske… ali ne tamo gde je prvobitno predviđen
Novo rešenje predviđa most dužine 1,7 km sa tri pilona koji ne bi išao preko Veriga već bi spojio Kumbor i Lušticu.
Epopeja sa mostom preko nekog od brojnih moreuza koji čine Boku Kotorsku toliko živopisnim i razuđenim zalivom traje već 50 i više godina, a sada je ušla u novi zaplet. Naime, pre par dana je najavljeno da je u crnogorskoj kompaniji za puteve Monteput, održana prezentacija novog idejnog rešenja za most koji bi prvi put spojio dve obale Boke, a most će se nalaziti na mestu koje je ranije stidljivo spominjano – u opštini Herceg Novi, između Kumbora i Luštice (podmorničke baze Rose).
Ovo je iznenadni obrt u odnosu na decenijama pričanu priču kako će most, ako ga bude, biti na dobro poznatom mestu, gde sada vozi trajekt između Lepetana i Kamenara.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Vozi me brzo, žurim
Novi plan, koji je sada u sklopu brze saobraćajnice koja bi išla zaleđem od Herceg-novog do Budve, a sve u sklopu Jadransko-jonskog autoputa, uradila je kompanija iz Severne Makedonije, Gradežen institut Makedonija AD iz Skoplja, a rešenje podrazumeva, tehnički gledano, brzu saobraćajnicu sa četiri trake. Institut je izabran je na javnom pozivu za izradu Idejnog rešenja za deonicu brze saobraćajnice od Herceg Novog do Budve, a vrednost ugovora je bila 175.329 evra sa PDV-om.
Sekretar za prostorno planiranje i izgradnju Opštine Herceg Novi Vladislav Velaš je tokom izlaska u javnost posle ove prezentacije naglasio da će trasa voditi od Debelog Brijega, kao graničnog prelaza s Hrvatskom i da će se na Jadransku magistralu uključiti opet kod Tivta, a da će most biti ovde, a ne preko Veriga.
Od Debelog Brijega je brzi put takav da ima jedan tunel, prelazi preko Sutorinskog polja, zatim ponovo ima tunel kod Drenovika dužine čak 5 km, koji se završava u Zelenici, gde putnici ponovo vide svetlost dana. Odatle se ide na most, koji će biti dužine 1,7 km i koji će biti vizuelno nalik na Pelješki most u susednoj Hrvatskoj. U Luštici se ponovo ulazi u tunel i kasnije jedan krak ide ka Žanjicama, dok drugi ide ka Tivtu i dalje do priključenja na tunel Sozina.
Novljani su, po sopstvenim rečima, insistirali na usvajanju prostornog plana za koridor, ali su opet ostavili otvoreno pitanje da li će most biti kod Veriga (plan i vizuelizacija su urađeni još za vreme prethodne vlasti), da li će to biti tunel, koji je forsirao Unesko, ili će pak, pobediti novi most. O svemu bi trebala da odluči stručna javnost.
Koja su bila prethodna rešenja?
Prethodna rešenja su bila već pomenuti most preko tesnaca Verige, gde smo svi prolazili nebrojeno puta trajektom, kao i tunel na istom mestu. Oba rešenja su se susretala sa velikim protivljenjima, poglavito od strane pomoraca i vlasnika trajekta, koji se s pravom pitaju da li je posle toliko godina došlo vreme da ih država „ostavi bez posla”.
Dodatno opterećenje je postojalo za svaki od predloga: podvodni tunel dužine 16 kilometara je projekat koji bi bio veoma komplikovan za realizaciju zbog dubine zaliva od 40 metara i raznih pravilnika koje bi trebalo ispoštovati.
Godine 2017. je izveštaj Ministarstva saobraćaja i pomorstva dao negativnu ocenu tunelu, rečima: “varijanta je višestruko nepovoljnija sa prostorno-urbanističko, tehničko-ekonomskog, saobraćajno-tehničkog, ekološkog, funkcionalnog i bezbednosnog aspekta”. Verovatno je to bio i poslednji ekser u sanduk ideje o tunelu ispod Veriga.
Rešenje je predviđalo da se, zbog stabilizacije i nošenja opterećenja, tunel oslanja na podvodne betonske i čelične stubove i šipove.
Tunel je mogao nići i na mestu gde je sada predložen most. Godine 2021. je odbornička grupa „Crno na bijelo – Može bokeški!” predložila i predstavila vizuelizacije tunela Kumbor–Luštica. Ukupna dužina samog tunela je trebala biti oko 1.700 metara, a ukupna dužina pristupnih saobraćajnica sa kružnim tokovima oko 1.950 metara.
Tunel se trebao sastojati od dve saobraćajne trake, a uključivao bi i staze za pešake i bicikliste, kao i prolaz za evakuaciju. Rešenje je predviđalo da se, zbog stabilizacije i nošenja opterećenja, tunel oslanja na podvodne betonske i čelične stubove i šipove. Takođe, osim što ne bi ugrozio status Boke u Uneskou, ne bi ugrozio ni plovne puteve, jer je prosečna dubina za plovni put u središnjem delu tunela od 20 do 22 metra.
Ukupna dužina mosta Verige je, po idejnom rešenju, 981 m, od čega je glavni raspon između pilona 450 m. Most bi bio visok 65 m.
Sa druge strane, za Most Verige se vezuje izričito protivljenje Uneskoa, pošto je od 1979. godine cela Boka Kotorska zaštićena zona, a Uneskov dopis („Izveštaj o monitoringu”) iz 2018. kaže da bi projekat mosta „trajno devastirao vizuru zaliva”, kao i da je Kancelarija Uneskoa u Crnoj Gori „naložila da od tog projekta konačno treba odustati, jer ugrožava vizuelne vrednosti područja svetske baštine”.
Most Verige ne bi imao nijedan pilon koji bi bio u samoj vodi zaliva, već dva na samoj obali. Ukupna dužina mosta Verige je, po idejnom rešenju, 981 m, od čega je glavni raspon između pilona 450 m. Most bi bio visok 65 m.
Verige su, da podsetimo, najuži deo bokokotorskog zaliva, a do jedne do druge obale je 340 metara, te je to bila lokacija za najkraći mogući most, koji je najavljivan još 1999, pa posle nezavisnosti, da bi na kraju, sa padom vlade DPS-a ovo rešenje izgleda bilo „spakovano u ladicu”.
Most Kumbor–Luštica je mnogo duži, i ima pilone pobodene u vodu (sva tri), i zaista neodoljivo podseća na Pelješki most koji je 2.404 m dugačak.
Godine 2009. su stručnjaci Univerziteta u Ahenu u Nemačkoj u Studiji o vizuelnom uticaju planiranog mosta takođe zaključili da bi “najbolje rešenje bilo da se odustane od gradnje mosta i prilaznih puteva”. Zato je verovatno tadašnja vlast i odugovlačila, iako su za most bile zainteresovane azerbejdžanske, belgijske, izraelske i hrvatske kompanije.
Most Kumbor–Luštica je mnogo duži, i ima pilone pobodene u vodu (sva tri), i zaista neodoljivo podseća na Pelješki most koji je 2.404 m dugačak i pušten u rad 2022. godine. Projektanti i ne kriju da su se inspirisali njime, a svakako zasad ima najmanje primedbi na ovo rešenje, koje bi ostavilo i vizure Perasta i Risna netaknutima, vlasnici trajekta bi i dalje prevozili putnike preko tesnaca, a ljudi koji bi žurnije preko zaliva, imali bi svoju opciju.
Ili će to biti tunel na istom mestu? Verige su, izgleda, zauvek otpale. Svakako, očekujemo konačni rasplet… ove epopeje.
bezveze sto su promenili lokaciju. nema od ovog nista
Duža lokacija, veća cijena i veća provizija političarima u džepove.
Odlična je ideja da se lokacija mosta pomeri. UNESCO je upozoravao da bi most preko Veriga mogao da ugrozi status grada Kotora i Boke kao zaštićene kulturne celine. Takođe, ako bi se napravio obilazni put oko Zelenike koji bi vodio do mosta to bi verovatno značilo da će se izmestiti ruta magistrale koja sad bukvalno odvaja Zeleniku od obale.
Slažem se.
Najbolje je ništa ne dirati
Tako je,nek prvo popune rupe po putevima,vidi im puta do jaza,nikad ga neće završiti ,koliko su radili onu dionicu u Nikšiću …
Tek je ovo utopija sa izgradnjom prilaznih puteva i ostale infrastrukture
Mislim da tih puteva mora biti svakako jer je država CG preuzela obaveze da napravi brzi put sa 4 trake u okviru Jadransko-jonskog autoputa. Tako da nije to ni njihova priča više.
Nije cela Boka kotorska pod zaštitom UNESCO-a već samo unutrašnji zalivi, iza Veriga, Risanski i Kotorski zaliv.
Kada se predvidja da most bude zavrsen ?
Lipši magarče do zelene trave
Odvratno. Ne treba ništa dirati.
Koliko bi to kostalo sve. Zajedno sa exproprijacijom zemlje. Crna gora radi novi zakon o nepokretnostima uskladjen sa evropskom unijom. Komunisticko oduzimanje zemlje ce biti proslost i sama trasa puta bi postala bogastvo. Ima li drzava toliko novca da plati jer bi put prolazio vecinom kroz privatnu zemlju. Mislim da konstruktori idejnoga resenja nisu mi kosustovali tivatsku opstinu preko koje bi taj put isao .
Prvo 16km nije bila nikad varijanta niti je ima idje sa tom duzinom podmorskog tunela ,drugo ovo bi trebala biti jedna od dvije opcije idejnog rijesenja koje su morali makedonci( srbi iz vlade rs pogledajte vlasnike firme u makedoniji sve ce vam biti jasno) morali su obe trase nacrtati i odkud sad samo jedna i to ova bas preko lustice to je kriminal da neko biser za razvoj turizma kao lusticu unistava devastacionim putevima i mostovima ovako nakaradnim to ni hitler nije radio svuda to treba zaledjwm da ide ali dje nema drzave radi se sta hoces pojedini nesposobnjakovici upropastavaju nam Boku i da pri tom svi cute,trece sve u Boki je zona uneska ako neko nije informisan xa zna da je isto 2 km dalje ili blize most ali ocizo neko zeli da unisti svaku sansu za razvoj Boke i mjestana na lustici ,nemalo ni vas ni drzave dabogda protektorat postali
Jeste li normalni? Ne sme praviti nikakav most. Zapitajte se da li bi Engleska, Italija, Danska… Uništavale mostom Boku da je njihova.
Sav tranzit bi bilo dobro fokusirati na koridor BIJAČE – POPOVO POLJE – NIKŠIĆ – PODGORICA – TUZI. AKo je već nužno imati neku veliku investiciju, ni ovaj koridor neće biti jeftiniji.
Boka Kotorska ne treba da služi kao tranzit, to je kao da preko Crnog jezera napravite put. Svijet već ulazi u eru zalaska potrebe za putničkim automobiima , NJjihov broj će se u sledećih 50 godina evidentno smanjivati. Nema potrebe graditi nešto što će budućim generacijama smetati, i neće se isplaćivati svojom eksplatacijom. . Brodska Feri Linija – Split Dubrovnik Bar VAlona , kao i brzi katamarani za putnički saobraćaj Dubrovnik HERCEG NOVI KOTOR i Dubrovnik Herceg Novi Bar su sasvim dovoljni. Ne tvrdim da sam baš samo ja u pravu, ali bih volio da razmislimo svi – Boka bi imala najveću vrijednost kad bi ostala oaza prirode, a sve što se gradi da je ne narušava, jer prirodne ljepote su te koje privlače turiste. Autoputeve, mOstove, solitere i ogromna betonska naselja turisti već imaju kod kuće, pa onda kad idu na odmor gledaju da ne natrče na to isto. U Španiji je u najezdi turizma napravljeno 180 000 apartmana koji su danas prazni, niko ne želi da ide u prenatrpan i betoniran krajolik. Glupo je ponavljati istu grešku, zbog kratkoročnog profita praviti zapravo ogroman dug. Ponavljam, ovo je moje skromno mišljenje. Učio sam prostorano planiranje na faxu, treba razmatrati naše stvarne potrebe za 50 – 100 godina unaprijed , NAročito u ambijentu globalnog otopljavanja, gdje svaki kvadrat betona više, smanjuje šansu da obuzdamo klimatsku krizu. Čitavu koncepciju gradnje treba transformisati u održivu, ekološku, montažnodemontažnu, jer će naše potrebe sigurno biti drukčije za 20 – 30 a kamo li 100 godina.
Varijanta koju u tekstu nazivate Verige se lokacijski ne nalazi na Vergama, nego je to Kamenari-Lepetani i nalazi se bar 2-3 kilometra udaljeno od samih Veriga.
Lično mislim da je to bolja lokacija i manje smeta vizuelno nego ova lokacija kod Kumbora. Isto tako mislim da je i vizuelno rješenje mosta ljepše.
Velika glupost.
Crnogorsko primorje treba u najvećoj mogućoj meri osloboditi drumskog saobraćaja a to je moguće jedino izgradnjom auto-puta od Dubrovnika prema Skadru.