Montažni hotel niče pod slapom Kravica u BiH
Vizijom modularnog i privremenog hotela vodopad Kravice u BiH ima potencijal da postane više od destinacije za jednodnevni izlet.
U Studencima, lokalitetu oko 40 km jugozapadno od Mostara, nalazi se prirodni fenomen slapa Kravice nastao hiljadugodišnjim radom reke Trebižat. Scena vodopada izgleda nestvarno lepo, a svi oni koji su posetili ovo mesto, teško mogu da prepričaju kako Kravice zaista izgledaju dok im isto vreme niko ne veruju da su fotografiju napravili u Hercegovini.
Nekadašnji mnogobrojni mlinovi i valjarice za valjanje vune danas ovde više ne postoje pa je ovaj romantični pejzaž sada jedan od najvažnijih prirodnih područja Bosne i Hercegovine. Visina slapa Kravice iznosi oko 30 metara, a vodeni amfiteatar u njegovom podnožju u najširem delu je prečnika samo 120 metara. Karakterističan doživljaj svakog posetioca zbog vrlo malog vodenog amfiteatra predstavlja osećaj visine slapa.
Taj prostorni osećaj bio je polazište koncepta za projekt niskog paviljonskog hotela koji bi se uklopio u prirodni ambijent i koji ne zahteva nikakve ozbiljnije građevinske zahvate na terenu. Projekat potpisuju doc. dr. sc. Vedran Ivanković i Marta Međugorac, koji su viziju počeli da razvijaju 2015. godine u sklopu diplomskog rada na Arhitektonskom fakultetu u Zagrebu, iz čega proizlazi ovaj koncept.
Niski paviljonski hotel bi se uklopio u prirodni ambijent, i ne zahteva nikakve ozbiljnije građevinske zahvate na terenu.
Kravice kao prirodni fenomen ovog naizgled šturog, ali prirodom i nasleđem itekako bogatog područja – Hercegovine – jedan je od najvećih njenih aduta. Mnogobrojni posetioci kojih je oko 200.000 godišnje, privučeni netaknutom prirodom, dolaze iz obližnjih turističkih lokacija poput Dubrovnika, Mostara i Međugorja, ali su zakinuti za sadržaje koji bi ih zadržali u srcu Hercegovine.
Međutim, vodopad Kravice ima potencijal da postane više od destinacije za jednodnevni izlet. Ta je činjenica bila misao vodilja za razvoj koncepta jednog suptilno osmišljenog hotela koji bi uz minimalnu građevinsku intervenciju na vodi podno slapa i na obalama Trebižata omogućio duži boravak turista.
Sve sobe s pogledom na slap
„Vođeni idejom čovekove iskonske intervencije u prirodu i pokušaja da iskoristi njenu snagu, inspirisani disperzijom nekadašnjih mlinova i valjaonica za valjanje vune, osmislili smo koncept paviljonskog hotela visoke kategorije s oko 30-ak smeštajnih jedinica. Smeštajne jedinice su planirane u modularnom ortogonalnom rasteru na vodi, zaokrenutom prema eliptičnom obruču krune slapa tako da sve sobe imaju pogled na slap, ali i da hotel po potrebi može dodavati niz takvih istih, tipskih smeštajnih jedinica. Zamislili smo i dve grupe malih građevina. U jednoj bi se nalazila recepcija s hotelskim foajeom, bar, restoran i paluba s koje se čamcima odlazi u sobe te nešto dalje još jedan restoran s vinskim podrumom ispod vode. U drugoj grupi malih građevina nalazio bi se spa centar s malim zatvorenim bazenom i teretanom“ – kažu autori za Jutarnji list.
Ekološki pristup gradnji
Do njih bi se dolazilo postojećim putevima kroz šumu. Parkiranje je rešeno izvan najužeg zaštićenog područja slapa i vodotoka pa se do recepcije dolazi posebnim električnim vozilima kojima se ujedno obavlja i nabavka kao i odvoz otpada. Skladište i servisni prostori zamišljeni su kao ukopane građevine uz recepciju.
Odvod otpadnih voda rešio bi se biološkim filterima spojenim u veći sistem za prečišćavanje.
Za gradnju bi bili korišteni lokalni prirodni materijali – drvo i kamen, a energetski bi paviljoni bili autonomni pasivni – struju bi dobijali solarno.
Paviljoni bi poput sojenica bili temeljeni na dnu reke, a svi drveni delovi – u prvom redu svi paviljoni na vodi – montažni. Mogli bi se u bilo kojem trenutku ukloniti i koristiti na nekoj drugoj lokaciji.
Udaljenost hotela čije su smeštajne jedinice „sojenice“ od vodopada prve linije smeštajnih jedinica tako bi iznosila manje od 30 metara.
Odvod otpadnih voda rešila bi se pojedinačnim biološkim prečišćivačima s mikrofiltracijom koji su spojeni u veći sistem za pročišćavanje, a tako pročišćena voda može se upotrebiti za zalivanje biljaka.
Kad ste već ovde…
