Modularni objekti iz Norveške po projektu arhitekte iz Srbije
Postavite ih u dvorište ili u prirodu daleko od sveta: Ove kućice od ekoloških materijala sklapale bi se brzo, a mogle bi se šalju iz naše zemlje na adrese širom sveta.
Jagma za kućama u prirodi ne jenjava! Traže se rešenja kako na brz način doći do svog parčeta mira, pa s stoga ne čudi činjenica što se na našem tržištu cvetaju firme koje se bave montažnom gradnjom.
Međutim, u ovom slučaju imamo startap firmu iz inostranstva kojom rukovodi arhitekta iz Srbije. Aleksandar Maričić živi i radi u Norveškoj od 2013. godine i zaposlen je u birou Boarch arhitekter, a od prošlog septembra je i vlasnik firme MAAD.
A odmah na početku razgovora za naš portal, Maričić ističe da je osnivanjem novog startapa ispunio svoju davnašnju želju – da se bavi manjim jedinicama/objektima koji svoje mesto nalaze u prirodi, gradskim parkovima, prostornim dvorištima itd.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Modularni objekti iz Vrčina: Od ideje do useljenja za samo dve nedelje
- Naše arhitekte osmislile modularne kućice za londonska dvorišta
Rešenje savremenih problema
Maričić napominje da se oduvek bavio temom prostora i zanimalo ga je kako napraviti ugodan mali kutak gde čovek može da obavlja neku funkciju.
„Najviše sam rešavao probleme radnog prostora i prostora za meditaciju. Naime, u vremenu gde se sve češće radi od kuće, trenira ili meditira, želim da ponudim rešenje tih problema, tako da čovek može da koristi te male jedinice kako u svom dvorištu izolovan od ostatka familije, dok radi, uči itd, tako i u nekom parku ili u prirodi“, navodi naš sagovornik.
Uvek sam preslikavao prvi oblik gde sam dobijao meni zanimljive forme, koje spojene pričaju intimnu priču.
Kako dodaje, ideja za dobijanje oblika potiče iz potrebe za kretanjem.
„Vrlo jasno sam to sebi predstavio već u prvom crtežu. Pomislio sam – želim samo da uđem i imam dovoljno prostora da se posvetim radu na laptopu, čitanju i slično. Takođe, kada izađem želim da sednem i popijem kafu u blizini radnog prostora. Otuda neke skice koje ukazuju na tu mogućnost – da čovek izađe, sedne i odmori jednostavno“, kaže Maričić.
„Uvek sam preslikavao prvi oblik gde sam dobijao meni zanimljive forme, koje spojene pričaju intimnu priču. Ako su dvoje, mogu zajedno da koriste objekat bez da smetaju jedno drugom u radu“, dodaje on.
Tako se rodila ideja za proizvodnjom ekoloških modularnih objekata koji bi se mogli slati širom sveta.
Hrast bi se koristio za spoljne obloge, a bambus za unutrašnje zidove i pod jer je dovoljno čvrst, a pritom lakši od hrasta.
Iako je firma još u povoju, te još uvek nije realizovan nijedan objekat po nekom njenom projektu, Maričić ističe da bi se sve pravilo uglavnom od ekoloških građevinskih materijala, kao što su drvo i staklo.
„Hrast za spoljne obloge zbog svog kvaliteta i otpornosti, a bambus za unutrašnje zidove i pod, jer je bambus dovoljno čvrst, a pritom lakši od hrasta. Takođe, on proizvodi više kiseonika od hrasta i dobar je za balans kiseonika i ugljen-dioksida u atmosferi“, kaže za Gradnju vlasnik MAAD-a.
Staklo bi se, dodaje, koristilo za zastakljenje velikih otvora koji pružaju dovoljnu količinu svetlosti, dok bi se hrast ili borovina takođe mogli koristiti i za fasade.
Minimalizam u enterijeru
Kao što se može videti iz skica, sadržaji u Maričićevim objektima su vrlo svedeni.
Tako u njegovom “Outdoor officeu” postoji samo jedan prostor – onaj za rad, koji sadrži minimalni neophodan mobilijar kako bi funkcija bila ispunjena (sto, stolica i deo za skladištenje materijala, knjiga itd), dok “Meditation cabin“ uglavom ne sadrži ništa u samom enterijeru.
„Poenta je da se prostor dobro osvetli i da svetlo dolazi pod odgovarajućim uglovima dok se obavlja meditacija. Neke od kućica imaju mogućnost postavljanja tuš-kabine ili toaleta, kako bi se čovek istuširao posle istezanja, odnosno razgibavanja“, objašnjava naš sagovornik.
Na jedinice koje nemaju vodu i kanalizaciju može se primeniti princip napajanja energije putem baterija koje su ugrađene u fasadu.
Kako dodaje, najveći izazov prilikom izvođenja mogu predstavljati instalacije – voda, kanalizacija i struja.
„Razmisljao sam o sunčanim panelima koji bi se mogli postavljati na sam krov, ne ometajući geometriju objekta i vizuelni doživljaj. To je jedno rešenje, ali, takođe, na jedinice koje nemaju vodu i kanalizaciju može se primeniti princip napajanja energije putem baterija koje su ugrađene u fasadu“, kaže Maričić.
Njihov upotrebni rok, napominje, bio bi određen broj sati, gde bi firma koja se bavi održavanjem (ili opština) dolazila da ih zameni kada dobije signal da je baterija prazna.
„Kao kola na baterije danas, tako mislim da ćemo u budućnosti imati i kuće na baterije sa jednom velikom bazom već napunjenih baterija, koje će se menjati na određeno vreme u zavisnosti od potrošnje energije i za to ćemo plaćati možda manju cenu negu danas. Nećemo imati bandere i kablove… ali to je jedna druga tema na kojoj takođe radim“, otkriva nam arhitekta.
U potrazi za partnerom iz Srbije
Maričić navodi da još uvek nije našao partnera koji bi mogao da se priključi u realizaciji prototipova, ali, dodaje, s obzirom da živi i ima firmu registrovanu u Norveškoj, bilo bi prirodno da je budući partner sa tih prostora.
„Međutim, kako je ovde skupa proizvodnja, mislim da bi prodaja bila nerealna jer je Norveška jedna od najskupljih zemalja na svetu i ne bih mogao većem delu sveta da prodajem svoj dizajn. Zato bih najviše želeo da pronađem partnera iz Srbije koji razume ideju i vidi potencijal kako bi razvili proizvodnju i prodaju širom sveta“, naglašava Maričić.
Čim bih sklopio partnerstvo, dodaje, prvi primerci mogli bi biti realizovani relativno brzo.
„S obzirom na to da su sve moduli, sklapanje je brzo jer sve bi već bilo napravljeno u fabrici“, kaže naš sagovornik i dodaje da mu je za sada ideja da od svakog tipa ima 10 različitih jedinica koje mogu da se kombinuju.
Doživljaj i korišćenje sadržaja koji arhitekta može da ponudi može da bude nešto novo.
Kada je u pitanju specifičnost objekata koje projektuje MAAD, vlasnik ovog startapa kaže da je danas teško pričati o originalnosti, posebno u sferi umetnosti-arhitekture, jer smatra da smo svi mi inspirisani svakodnevno u odnosu na ono na šta se naša potreba usmerava.
„Odgovore obično dobijamo iz našeg pređašnjeg iskustva. Danas umnogome sve podseća na nešto što smo već videli, ali doživljaj i korišćenje sadržaja koji arhitekta može da ponudi, može da bude nešto novo“, navodi na kraju za Gradnja.rs arhitekta Aleksandar Maričić.
Grafički prilozi
