Ministarstvo prostora: Hala 1 na Sajmu nije zaštićena urbanističkim projektom

Iz beogradskog kolektiva kažu da je „nezakonitim“ projektom dovedena u pitanje budućnost hale, jer je ovo bila prilika da se ona zaštiti, ali to nije učinjeno.

Izrađen na osnovu inicijative BW Belgrade Waterfront, Urbanistički projekat za formiranje parcele javne namene Hale 1 Beogradskog sajma i dela javne saobraćajnice nalazi se na javnom uvidu do srede, 1. novembra. 2023. godine.

Ipak, uprkos očekivanjima dela javnosti, ovim projektom se ne predviđaju intervencije na objektu, već se definiše građevinska parcela Hale 1 i javne saobraćajne površine, odnosno dela planirane saobraćajnice po Planu generalne regulacije sa koje se planira pristup Hali 1.

Tim povodom, iz kolektiva Ministarstvo prostora ističu da je područje beogradskog Sajma neophodno razraditi kroz plan detaljne regulacije, jer se mora sagledati kao jedinstvena celina, koja ima svoj kontekst i okruženje, koji se takođe moraju uzeti u obzir.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• U kakvom su stanju hale Beogradskog sajma? Evo šta kažu najnovija istraživanja

Bez realne potrebe za izradu

“Ne postoji realna potreba za izradom ovog urbanističkog projekta, jer se formiranje parcele na kojoj se nalazi Hala 1 i određivanje javne namene hale takođe može uraditi kroz plan detaljne regulacije, koji je obavezan za kompleks sajma. Zato se postavlja pitanje zašto je onda urađen ovaj urbanistički projekat”, kaže Božena Stojić iz Ministarstva prostora.

Prema Zakonu, navode iz kolektiva, urbanistički projekat se donosi kraćom procedurom od plana, javna prezentacija traje samo 7 dana, a Komisija nije u obavezi da odgovori na primedbe i ne održava se javna diskusija.

„Ovo nam govori da za širu javnost, stručnjake i sve zainteresovane nema mesta u planiranju, što je nedopustivo kada se radi o važnim celinama u gradu koje imaju kulturno-istorijski značaj“ – ističe se u saopštenju Ministarstva prostora.

Čini se da je preskakanje koraka u planiranju postala praksa, jer ovakve celine ne bi smele da se rade bez Generalnog urbanističkog plana.

Iz kolektiva dodaju da planska regulativa kaže da je urbanistički projekat planski osnov i omogućava građevinske radove na datoj parceli.

“U konkretnom slučaju, ovaj urbanistički projekat je nezakonit jer ne sadrži svoje osnovne elemente. U sadržaju je bilo neophodno navesti karakteristike Hale 1, a one nisu prikazane, niti je propisan način i uslovi njene rekonstrukcije, što dovodi u pitanje njenu budućnost, jer je ovo bila prilika da se ona zaštiti, ali to nije učinjeno”, navodi Stojić.

Dodaje i da je veliki problem što ovaj urbanistički projekat ne određuje pravila i ograničenja građenja na parceli, što ostavlja mogućnosti za rekonstrukciju Hale na različite načine.

„Čini se da je preskakanje koraka u planiranju postala praksa, jer ovakve celine ne bi smele da se rade bez Generalnog urbanističkog plana, koji strateški planira grad kao celinu. Međutim, ovaj plan je u izradi već 4 godine, a pitanje je kada će se javnost videti nacrt plana“ – kaže se u saopštenju Ministartsva prostora i na kraju ističe:

„Sada vidimo da je došlo do još većeg nepoštovanja procedura, gde se pre plana detaljne regulacije izrađuje urbanistički projekat, koji treba da bude poslednji u proceduri, i da ostavi zadnju reč šta će tu tačno da se gradi i u kom obimu“.