Mila Gvardiol: Beograđanka koja je spojila umetnost i arhitekturu
Odrastanje u okruženju zgrada novobeogradskih blokova ostavilo je na ovu umetnicu veliki uticaj što se može videti iz njenih mnogobrojnih radova.
Mila Gvardiol je vizuelna umetnica i dizajnerka iz Beograda kroz čija dela provejava minimalizam, arhitektura i geometrija. Kao sredstvo izražavanja koristi medij slikarstva i digitalnu umetnosti, a svoje znanje prenosi i na druge kao profesor na Fakultetu za digitalnu produkciju u Sremskoj Kamenici i Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.
Inspiracija
Kako Mila Gvardiol ističe u razgovoru za naš portal, ona voli forme koje su svedene, pročišćene, kao i one forme koje proizilaze iz arhitekture i grade geometriju. Arhitekturu posmatra kao delo za sebe, kao skulpturu i kao estetski entitet bez ikakve upotrebne vrednosti. Objašnjava nam da od nje uzima najatraktivnije delove i pravi kompozicije koje posmatrača stavljaju pred pitanja o životnim odlukama, dilemama…
Volim forme koje su svedene, pročišćene, kao i one forme koje proizilaze iz arhitekture i grade geometriju.
Kao svoje najveće izazove u radu Mila navodi proces razvijanja novih projekata i pripreme samostalnih izložbi. Tokom umetničke karijere izazov joj je bio izvedba mozaika na luneti iznad portala crkve Sv. Jovana Krstitelja u Balanovcu kraj Knjaževca, a potom i rad na njenom umetničkom doktorskom projektu gde je po prvi put realizovala interaktivnu video-instalaciju. Kaže da voli da istražuje nove vidove izražavanja jer oni za nju predstavljaju izazov koji rado prihvata. Želja joj je i da u budućnosti izvede, prema svojoj skici i zamisli, mural ili neko drugo monumentalno delo na fasadi građevine.
Stvaralački proces
Stvaralački proces počinje “uglavnom spontano, a onda se pretvori u veoma organizovan rad koji traje kroz vreme.“, kaže Mila za naš portal. “Kada me neka forma zaintrigira, izučavam je kroz posmatranje i fotografisanje, potom je prenosim na računar gde pravim skicu i odlučujem u kom mediju će delo biti izvedeno.” Uvek su u pitanju serije radova, na taj način, tokom stvaralačkog procesa studiozno upoznaje problem ili temu koju je samoj sebi zadala.
Uticaj novobeogradskih blokova
Mila Gvardiol kaže da je oduvek privlačila i fascinirala arhitektura, a pretpostavlja da je razlog verovatno u tome što je odrasla okružena zgradama novobeogradskog bloka. Objašnjava da su ti novobeogradski redovi istovetnih zgrada, pravilno raspoređeni, u njoj budili asocijacije na apstraktne geometrijske forme, dok ju je sama arhitektura podsećala na monumentalne spomenike prošlog vremena.
Njen serijal „Arhitektonske imaginacije” posebno su interesantne jer je u njemu apstrahovala novobeogradske zgrade blokova (61, 62, 63) koje su izgrađene u stilu brutalizma i socrealizma. “Izbrisala sam im svaki doživljaj arhitekture, to jest ambijenta u kome neko živi i u kome se ljudi kreću. Poništila sam svaki trag čoveka, a arhitekturu svela na monumentalnu skulpturu.”
Pošla je od fotografije zgrada koje je postupkom digitalne manipulacije transponovala u objekte. Njihovu veličinu i monumentalnost dočarala je predstavljajući ih iz žablje perspektive. “Na ovaj način sam naznačila i kod posmatrača pobudila osećaj divljenja, koji osećamo svaki put kad se nađemo ispred nečeg grandioznog.”
Raskršća i Stepenice
“Naizgled dve nespojive serije Raskršća i Stepenice, koliko god bile stilski oprečne, imaju mnogo toga zajedničkog – dualno dekodiranje, monumentalni stil, lišenost ljudske figure i dovođenje posmatrača pred odluku. Obe ove faze svoje temelje grade kako u istoriji tako i u religiji, a njihova simbolika kroz vekove postala je već prepoznatljiva. Večita retorička pitanja koja prate čoveka kroz istoriju: ko smo, kuda idemo i čemu težimo – odogovor pokušavaju da pronađu u filozofiji i umetnosti kao i u tradiciji i religiji.” – kaže Mila za naš portal.
Nama je potreban veći prozor u svet, a par galerija to ne mogu da obezbede.
Teme trenutnog stanja umetničke scene u Srbiji, kao i o tome na koji joj se način može pomoći bile su neizbežne. Milino mišljenje bazira se na tome da je naša umetnička scena izuzetno jaka ali da smatra da joj nije data šansa. Ističe i da se, prema njenom mišljenju, veoma malo ulaže u kulturu.
“U poslednje vreme se pojavljuju privatne galerije, koje zastupaju određene umetnike i sa njima se predstavljaju na svetskim sajmovima umetnosti ali to je nedovoljno. Nama je potreban veći prozor u svet, a par galerija to ne mogu da obezbede. Potrebni su nam jači fondovi za umetnike, grantovi, konkursi…”
Od umetnosti u Srbiji već duže vreme ne može da se živi, kaže Mila i dodaje da dok se ne popravi takva situacija, dok ne postanemo dovoljno bitni da se priča i razmišlja o nama, rešenje je možda u prezentaciji naše umetnosti u svetu. Međutim, i ovo je za naše uslove teško ostvarivo.
“Uprkos mrežama i globalnom povezivanju, naši umetnici, iako ih neko otkrije, često ne mogu da realizuju izložbe radi troškova putovanja i transporta dela.”, smatra Mila Gvardiol.
Kuda ide/ka čemu teži
Aludirajući na jedan od njenih serijala, pitali smo je i “Kuda ide/ka čemu teži?”. Rekla nam je da za sada nema velike planove i da pokušava da živi u datom trenutku.
“Budućnost je poprilično neizvesna. Živim u sadašnjosti i iz nje pokušavam da izvučem maksimum.”
Trenutno radi na novom projektu koji je proizišao iz prethodne slikarske faze Stepenice. Objašnjava da je motiv i dalje isti ali je forma evoluirala. Nada se da će po okončanju ovih novih dela imati priliku da ih prikaže našoj publici. Isto tako ne krije da joj je želja da se i njeni radovi pojave, u bliskoj budućnosti, na svetskim sajmovima umetnosti.
Umetnost ima moć da leči
Za sam kraj interesovalo nas je šta to Mila Gvardiol ima da poruči svojim kolegama koji tek krče svoj put. Prema njenom mišljenju najbitnije za mlade umetnike bi bilo da nikada ne odustaju, da budu iskreni u svojoj umetnosti i da ne prave kompromis, jer samo tako će iznedriti ono najbolje iz sebe.
“Znam da su vremena teška i da smo preopterećeni egzistencijalnim problemima ali umetnost ima moć da leči i treba joj se posvetiti. Moramo stvarati u kontinuitetu. Ukoliko ne možemo da obezbedimo željene materijale uvek se možemo okrenuti dostupnijim tehnikama kao što su crtež, kolaž, digitalna umetnost… Takođe je jako bitna stalna izlagačka aktivnost jer sa njom postajete vidjivi i možete preko grupnih izložbi da ocenite gde se nalazite u odnosu na trenutnu umetničku scenu.”, zaključuje Mila Gvardiol.
Kad ste već ovde…
