Šta nam svetski trendovi o migracijama nazad u gradove govori o tržištu nekretnina
Da li se život polako vraća u normalu možda nam u nekim naznakama može objasniti trenutno stanje potražnje nekretnina u američkim metropolama.
Nakon nešto više od godinu dana od početka pandemije koronavirusa, budući da se spasonosne vakcine polako šire svetom, fokus se pomera na viziju o budućnosti, što uključuje i razmišljanje o tome gde živeti. Nakon što su ljudi širom sveta masovno odlazili iz gradova, tržište nekretnina je doživelo određeni šok, te se smatralo da će biti potrebno vreme da se ova oblast obnovi. Međutim, kako trenutno deluje, ljudi se vraćaju u gradove gotovo istim intenzitetom kojim su iz njih odlazili.
Najviše je onih koji su ostali bez posla, te su se preselili na mesta koja su im pružila sigurniju mogućnost zaposlenja.
Iako mnogobrojni stanovnici gradova za dugoročnu budućnost još uvek favorizuju život u predgrađima, u kojim za svoj mali stan u gradu mogu obezbediti komfornu kuću sa dvorištem, tek bi trebalo utvrditi koliko su ove promene zaista realne i koliko će one trajati. Još uvek postoji dosta nedoumica oko toga kako će naše buduće dnevne rutine funkcionisati, da li će se gradovi možda promeniti na bolje i kako će predviđena budućnost hibridnog rada od kuće zaista uticati na naže živote na dnevnom nivou, piše New York Times.
Podaci koje je prikupio Istraživački centar Pew sa sedištem u Vašingtonu, pokazuju da se skoro svaki deseti mladi Amerikanac tokom pandemije preselio, i to iz različitih razloga. Neki, koji su student, vratili su se svojim kućama, nakon što su fakulteti zatvorili svoje kampuse. Neke porodice, koje imaju mlade bračne parove s decom, su se zbližile i počele da žive zajedno kako bi stariji pomogli mlađima oko brige o deci. Takođe, mnogi su svoje vikendice pretvorili u stalne domove kako bi se izolovali od ljudi, a svakako najviše je onih koji su ostali bez posla, te su se preselili na mesta koja su im pružila sigurniju mogućnost zaposlenja.
Pristupačnije kirije
Ništa ne daje konkretnije i tačnije podatke od tržišta nekretnina, gde se jasno može videti šta ljudi kupuju i u kom obimu. Izveštaji agenta širom Njujorka posebno su usklađeni sa onim što budućnost donosi gradovima. Sa sve većim dolaskom vakcina, ljudima se vraća pouzdanje u gradove u kojima su nekada živeli, a obzirom da su stanarine pale u odnosu na ranije, sada su stanovi u nekada nedostupnim četvrtima za mnoge postali pristupačniji. Tako je, na primer, prosečna stanarina za stan na Menhetnu tokom jeseni smanjena na 3.036 dolara, što je za 11% manje u odnosu na godinu dana ranije.
U potrazi za većim životnim prostorom, mnogi koji su ipak odlučili da ostanu u gradu, su se sa Menhetna na primer preselili u nešto udaljenije gradske četvrti Bruklin i Kvins, gde su cene stanova takođe opale i na taj način dodatno ostavili više praznih nekretnina u centru Njujorka. Mnogi stanodavci su čak nudili besplatno stanovanje prvih mesec ili dva, pa čak i tri meseca, kako bi novim stanarima na primer umanjili troškove selidbe i tako bili sigurni da su se osigurali da im stan u narednom periodu neće ostati prazan.
Iako je trava – bukvalno – zelenija u predgrađu, postoji nešto u vezi sa životom u gradu što privlači ljude.
Prema podacima kompanije za posredovanje u prometu nekretnina SERHANT, tržište luksuznih nekretnina je u porastu. Njihov izveštaj iz 2020. godine kaže da su posredovali u prodaji 106 jedinica sa prosečnom prodajnom cenom od 16.050.000 dolara. Ako se izoluje samo tržište ultra-luksuznih stambenih objekata može se reći da je 2020. godina zapravo njihova najuspešnija zabeležena godina.
A u Srbiji?
Što se tiče Srbije, kako smo ranije pisali, u prethodnoj godini drastično je porasla tražnja za vikendicama. Za prvih šest meseci 2020. godine ostvareno je čak 40% više kupoprodajnih ugovora nego za isti period 2019. godine. Najviše vikendica je prodato u Vojvodini. Sudeći prema Mapi gradilišta, u planu je ili se trenutno izvodi preko 600 gradilišta, dok je Novi Sad u prošloj godini zabeležio rekord decenije sa čak 10.530 stanova u izgradnji.
Svakako, vreme će nam pokazati da li se život normalno vraća u gradove. Iako je trava bukvalno zelenija u predgrađu, postoji nešto u vezi sa životom u gradu što privlači ljude. Iako su mnogi razmišljali, a neki se i zaista odlučili za život u manje urbanim sredinama, deluje da se u mnogim gradovima sveta stanovnici vraćaju životu kakav je izgledao pre pandemije.
Kad ste već ovde…
