Metaverzum: Budućnost koja sve više postaje stvarnost
Dan kada ćete na digitalnom placu izgraditi kuću ili kancelariju uz pomoć arhitekte ili dizajnera možda i nije tako daleko.
Metaverzum – koncept do pre nekoliko godina poznat samo tehnološkim zaluđenicima – danas je tema koja okupira naslovne strane i, hteli mi to ili ne, vreme je da se sa njim upoznamo, razumemo ga i razradimo kako iz njega izvući ono najbolje.
Zvanično lansiran u oktobru od strane Marka Zakerberga, iako ga je pre trideset godina skovao Nil Stivenson u svom sajberpank romanu “Snow Crash”, termin “metaverzum” (eng. metaverse) označava trodimenzionalni prostor unutar kojeg stvarni ljudi mogu da se kreću, druže, rade, dele imovinu i iskustva putem svojih avatara. Pravo virtuelno mesto za druženje.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Da li biste platili za virtuelnu arhitekturu?
- Virtuelni obilazak neizgrađene kuće čuvenog Mis van der Roea
Dramatičan porast interesovanja
Interesovanje za čisto digitalno vlasništvo, konstantna i impresivna virtuelna iskustva i naprednu tehnologiju dramatično je poraslo u poslednjih dvanaest meseci, a termini kao što su metaverzum, blokčejn, kriptovaluta i NFT (non-fungible iliti nezamenljivi token) danas su (skoro) svakome na usnama. I to nisu u pitanju samo glasine.
Kako piše Bloomberg Intelligence, vrednost NFT-ova je porasla na 10,7 milijardi dolara u trećem kvartalu 2021. Prema njihovim podacima, do 2024. metaverzum će vredeti 800 milijardi dolara, a studija kompanije Morgan Stenli predviđa da će do 2030. godine metaverzovi, igre i NFT pokrivati 10% tržišta luksuzne robe. Konkretno, procenjuje se da će luksuzni kolekcionarski predmeti na bazi NFT-a dodati još 25 milijardi prihoda ovom sektoru.
NFT, Crypto, Meta… šta? Evo nekoliko definicija
Metaverzum je skup međusobno povezanih virtuelnih prostora koji pružaju nove metode interakcije i reakcije zahvaljujući virtuelnoj stvarnosti, blok-čejnovima i NFT-ovima. Njegova materija se sastoji od podataka i informacija iz stvarnog sveta, a njegova struktura je prostorno-vremenska, kao i fizički univerzum.
On je u interakciji sa stvarnim svetom, a da biste mu pristupili, potrebne su vam VR oprema za interakciju s virtuelnim objektima; metaverzum koristi uređaje i aplikacije koje već koristimo na našim računarima ili pametnim telefonima i povezuje se sa stvarnim finansijskim sistemima kako bi ostvario najveći mogući profit od virtuelnih artikala.
NFT je, s druge strane, pametan ugovor koji dodeljuje vlasništvo nad digitalnim delom ili, bolje rečeno, digitalnim objektom, fajlom, koji predstavlja to delo.
Ta datoteka se komprimuje u binarni string fiksne veličine poznat kao heš, kroz neinvertibilni proces poznat kao heširanje, što garantuje njenu jedinstvenost.
NFT-ovi mogu biti bilo šta digitalno, ali se trenutno najviše govori o upotrebi ove tehnologije za kupovinu i prodaju digitalne umetnosti.
Ova komprimovana sekvenca se pamti na platformi koja koristi blokčejn tehnologiju, gde može da cirkuliše i da se razmenjuje. NFT-ovi čuvaju sve prednosti blokčejna: decentralizaciju, disintermedijaciju, nepromenljivost registra, sledljivost i proverljivost sadržaja.
NFT-ovi mogu biti bilo šta digitalno, ali trenutno se najviše govori o upotrebi ove tehnologije za kupovinu i prodaju digitalne umetnosti. Otuda dolazi i značaj kriptovaluta – pored stvarnog kapitala – odnosno virtuelnog novca čije se transakcije beleže na blokčejnu, otvorenom, distributivnom registru koji ih pamti bezbedno, proverljivo i trajno.
Ko šta radi u ovoj digitalnoj „čorbi“?
Naravno, ovaj univerzum je već preplavio veliki broj različitih igrača. Počnimo od početka. NFT su postali tehnički mogući zahvaljujući Ethereumovom blokčejnu – jednoj od najpopularnijih kriptovaluta. Prvo su korišćene u onlajn igri CryptoKitties, koja omogućava korisnicima da kreiraju, razmenjuju i prodaju virtuelne mačke, očigledno najomiljenije kućne ljubimce na vebu, a svakako obožavane od strane kupca koji je prvi platio više od 170.000 dolara.
Od tada, njihova popularnost je samo rasla i rasla. Među NFT sadržajem koji je stavljen na prodaju u poslednjih nekoliko meseci, našao se i prvi post tehnološkog preduzetnika Džeka Dorsija na Tviteru (prodat za 2,9 miliona dolara), “Gucci Ghost” Trevora Endrua (koji je zaradio 3.600 dolara) i video-snimak “zakucavanja” superzvezde Los Anđeles Lejkersa Lebrona Džejmsa (cena 210.000 dolara).
Ko god je kupio digitalno delo za 150.000 dolara, ne poseduje i vlasništvo nad originalnim fizičkim delom.
Digitalizovana scenografija iz Tarantinovog filma “Pulp Fiction” uskoro će se prodavati na Opensea.com, najpoznatijoj NFT pijaci, a nakon uspeha svojih zvaničnih NFT licenciranih digitalnih kolekcionarskih predmeta zasnovanih na Spajdermenu i Kapetanu Americi, kompanija Marvel je pokrenula i inauguralnu seriju klasičnih Marvelovih stripova.
U julu, NFT verzija Benksijeve skulpture “Spike” takođe je stavljena na aukciju. Fizička verzija dela ostaje vlasništvo tenora Vitorija Grigola: ko god je kupio digitalno delo za 150.000 dolara, ne poseduje i vlasništvo nad originalnim fizičkim delom. Rečeno rečnikom klasičnog kolekcionarstva, svako može da kupi Moneov print, ali samo jedna osoba može da poseduje originalnu sliku.
NFT rad koji trenutno drži rekord po najvećoj prodaji je kolaž pod nazivom “The Last 5000 Days” digitalnog umetnika Bipla, koji je prodat na aukciji u Christiesu za 69,3 miliona dolara.
620 pari patika koje je proizveo RTFKT Studios i dizajnirao umetnik Fewocious prodato je za 3 miliona dolara.
Kad već pominjemo aukcijske kuće, Sothebys je nedavno lansirao sopstveni metaverzum, virtuelni prostor koji omogućava korisnicima da istražuju i upoznaju se sa dostupnim umetničkim delima u digitalnom svetu.
U Italiji, Cambi je organizovao prvu NFT aukciju u zemlji, pod nazivom “Distopijske vizije”, na kojoj je 18 umetnika postavilo svoja digitalna umetnička dela na virtuelnu pijacu SuperRare.
Ako se zapitate da li bi neko bio spreman da potroši cifru koja se završava sa šest nula na odeću ili cipele koje se mogu nositi samo u digitalnoj sferi, odgovor je odlučno da!
U septembru je zlatna dizajnerska odeća iz Dolce & Gabbana Genesis kolekcije (izbor od devet NFT komada) prošla na aukciji za više od milion dolara. 620 pari patika koje je proizveo RTFKT Studios i dizajnirao umetnik Fevocious ostvarilo je prodaju u vrednosti od 3 miliona dolara.
Gucci je kreirao ekskluzivnu NFT Gucci kolekciju, koja uključuje torbe, naočare i šešire koje koriste avatari korisnika koji igraju Roblok
Ženska torba “Baby Birkin” autora Mejsona Rotšilda i Erika Ramireza prodata je za 23.500 dolara, dok je kompanija Najk patentirala svoje CryptoKicks NFT patike.
Gucci je kreirao ekskluzivnu NFT Gucci kolekciju, koja uključuje torbe, naočare i šešire koje koriste avatari korisnika koji igraju Roblok.
Tu je i „Arija“, kratki video zapis na tri kanala, u režiji Alesandra Mikelea i fotografkinje i filmske stvarateljke Florije Sigismondi, inspirisan virtuelnom stvarnošću i prodat od strane Christiesa na onlajn aukciji za 25.000 dolara.
Luj Viton je lansirao video-igru “Louis The Game” sa integrisanim NFT-ovima kako bi obeležio svoju dvestogodišnjicu, a čak ni kozmetička kompanija Guerlain nije mogla dugo da izdrži, pozivajući danas brojne umetnike da produciraju originalna digitalna dela sa NFT sertifikatom na temu umetnosti i materije.
Seul zvanično ušao u metaverzum
Ali tu nisu samo umetnost i moda. Od sada, takođe, možete i da plešete u ritmu NFT-a. Kingship je prvi bend koji svira u metaverzumu. Sastoji se od četiri digitalna majmuna i potpisao je ugovor sa diskografskom kućom Universal Music.
Majmuni su deo jedne od najuspešnijih NFT kolekcija, Bored Ape Yacht Club, lansirane u aprilu na OpenSea platformi; najjeftinija slika vredi oko 200.000 dolara, a najskuplja čak 3 miliona dolara. Grupa Kings of Leon je u martu izdala “When You See Yourself”, prvi muzički album koji je takođe prodavan preko NFT-a.
U Kini, Alibabina pijaca e-trgovine prva se priključila trendu. Za Dan samaca 2021. (kineska verzija Crnog petka), brend je pokrenuo svoju Metaverse umetničku izložbu, koju je predstavio i vodi AYAYI, prvi virtuelni zaposleni, koji je preuzeo funkciju digitalnog menadžera.
Kao NFT umetnik, digitalni kustos i menadžer modnog brenda, AYAYI će predvoditi lansiranje Alibabinog metaverzuma. Metaverse Art Exhibition prikazuje NFT umetnička dela sponzorisana od strane brendova kao što su Burberry, Coach i Longines.
Ostajemo u Aziji, jer je 3. novembra Seul zvanično ušao u metaverzum. To u praksi znači da će to biti prvi grad na svetu koji će preneti događaje i javne usluge u virtuelni univerzum. Projekat bi trebalo da se završi 2026. godine, međutim, do 2023. u funkciji će već biti Metaverse 120 centar, putem kog će avatari građana moći da posete i koriste određene usluge.
A šta je sa dizajnom?
Spontano se postavlja pitanje: čemu služi sofa ako ne možete da sedite na njoj? Osim Mars Housea, prve digitalne kuće na Marsu, koju je zamislila Krista Kim i prodala kao NFT za pola miliona dolara na platformi SuperRare, dizajnerski sektor još nije uspeo da dođe do efektivnog ili zadovoljavajućeg odgovora.
Bez obzira na to, na individualnom nivou, pionirski i vizionarski dizajneri su već ostvarili značajne dobitke. Andres Reisinger, umetnik poreklom iz Buenos Ajresa koji živi u Barseloni, prodao je deset virtuelnih komada nameštaja za ukupno 450.000 dolara na Nifty Gatewaju, i to za samo deset minuta. NFT kolekcija se zove “The Shipping”, a najskuplji komad je koštao 67.777 dolara. U digitalnom svetu postoji pet komada, dok su drugi dizajnirani da budu pravi proizvodi, namenjenima kupcima stvarnog nameštaja.
Svi predmeti mogu se implementirati digitalno i postaviti u bilo koji metaverzum.
Kolekcija Furniture Unhinged američkog dizajnera Miše Kana prodata je na aukciji u Christiesu u avgustu po ceni od 170.000 dolara. Sastoji se od 10 komada, odnosno 10 fajlova, od kojih svaki sadrži animaciju u trajanju od 13 sekundi koja prikazuje transformaciju biomorfne figure u komad nameštaja koji se takođe može štampati u 3D.
To su bila samo dva primera novog pristupa dizajnu, koji ukida potrebu da se predmeti dodiruju rukom da bi se u njima uživalo, predlažući originalan način korišćenja nameštaja, bez vremenskih i prostornih ograničenja.
Svi ovi predmeti se mogu implementirati digitalno i postaviti u bilo koji metaverzum, deljeni 3D virtuelni prostor, koristiti u aplikacijama virtuelne i proširene stvarnosti ili preprodati u narednim onlajn aukcijama, povećavajući vrednost sa svojom autentičnošću i poreklom verifikovanim putem blokčejna. Ili se jednostavno mogu sakupljati poput umetničkih dela, retkih nosača zvuka, ograničenog izdanja nakita ili automobila…
Placevi u metaverzumu
Konačna granica u ovoj sferi jeste sticanje parcele u metaverzumu na kojoj ćete izgraditi digitalnu kuću ili kancelarije, možda angažovanje virtuelnog arhitekte ili digitalnog dizajnera, kao i opremanje nekretnina NFT nameštajem.
U Decentralandu se parcele prodaju po cenama počev od par hiljada dolara, dok je najskuplji prodat u novembru za 2,4 miliona dolara što je skuplje od kuće u Njujorku ili San Francisku. Naravno, kupovina se obavlja isključivo u kripto valutama.
Nemojte da vas budućnost uhvati nespremne
Sada već više od decenije živimo u svetu u kome su digitalna i fizička stvarnost duboko povezane. Aktivnosti kao što su igranje karata s prijateljima u virtuelnoj svemirskoj stanici, virtuelna poseta prostora pre kupovine, mogućnost da “vidimo” kako će još uvek nekupljeni komad nameštaja izgledati u našem stanu – sada su sve već moguće.
Da li metaverzum sa svim svojim zaista deluje kao naučna fantastika? Pitati se kako se stvarnost i naš odnos sa njom i sa drugima u metaverzumu mogu promeniti možda nije pravo pitanje. U stvari, možda čak i nemamo jezik kojim bi izrazili kakvi će biti digitalni i fizički životi naše dece i unuka.
Ali tehnologija i pioniri u ovoj novoj oblasti brzo prave gigantske korake. U roku od deset godina, budućnost koja još ne postoji biće stvarnost. Nemojte da vas uhvati nespremne.
Da li ste vi kompletno skrenuli? Kakve su ovo baljezgarije?
Sjajno i zastrašujuće u isto vreme.
Super da pišete o ovim stvarima.
Mala ispravka – Biplova slika se zove „The Fisrst 5000 Days“ i predstavlja zbirku svih digitalnih slika koje je uradio za prvih 5000 dana. Inače je u zadnjih 13 godina svakog dana radio po jednu digitalnu sliku i kačio na društvene mreže.