Kosi krovovi kao identitet kompleksa Merin Hill u Beogradu

Stanovi u potkrovlju u ovoj zgradi na Lekinom brdu ne samo da su postali najekskluzivniji i najtraženiji, već su krovne ravni dale pečat celom projektu.

U usitnjenom, oblikovno razjedinjenom ambijentu južne padine Lekinog brda u Beogradu, po projektu studija Zabriskie, kompanija Merin Group podigla je stambeno-poslovni kompleks Merin Hill od 29.000 kvadrata sa preko 190 stanova i lokala.

Klijent je želeo „prepoznatljivu arhitekturu“ ne samo u smislu pojavnosti već i načina korišćenja uz maksimalnu racionalnost urbanizmom dozvoljenih, prostornih kapaciteta.

“Ovakav zahtev je proistekao iz klijentovog razumevanja da arhitektura kao rezultat znanja, posvećenog rada, ideje i vizije donosi upotrebnu, kvalitativnu, estetsku a time i tržišnu vrednost.” – kaže Lela Alempijević d.i.a. partner i direktor Zabriskie.

Zahtev je bio i da se najmanje atraktivni stambeni prostori – dupleks stanovi sa tavanom – postanu poželjni za kupovinu.

Drugi zahtev, bio je da se pronađe način, da inače najmanje atraktivni stambeni prostori – dupleks stanovi sa tavanom, ovde zadati urbanističkim planom, postanu poželjni za kupovinu.

“Takvo istinito razumevanje uloge arhitekata od strane klijenta, bilo je posebno cenjeno sa naše strane jer je ono ključ za razvoj visokokvalitetnog projekta i posebno njegovu uspešnu realizaciju, dodaje Lela Alempijević.

Kako nama i inače ne manjka motivacije i ljubavi za posao koji radimo, započeli smo opsežne analize lokacije i akcenat smo stavili na dobro postavljanje kuće na izuzetno strmi teren, kaže Milka Gnjato, partner i kreativni direktor Zabriskie.

Maksimalno je iskorišćen pad za kreiranje velikih zelenih bašti koje pripadaju stanovima, kao i postavljanje svih stambenih lamela u međuzavisnu celinu koju u unutrašnjem poluatrijumu objedinjuje centralno dvorište, dizajnirano kao jedinstveni plato koji u sebe treba da primi život ovog kondominijuma.

Krovovi kao identitet projekta

Funkcionalni kvalitet i pojavna osobenost proizašli su upravo iz posvećivanja pažnje odnosu kuće i terena. Zahvaljujući čovekomernosti zelenih bašti-terasa, celi kompleks zadobio je pitomiji karakter, nalik onome koji karakteriše udobnost privatne kuće.

“Posebno smo ponosni na ideju kako da odgovorimo na urbanistički imperativ da krov bude rešen kao klasičan kosi krov sa tavanskom etažom.” – kaže Milka Gnjato i dodaje da su posvetili značajno vreme i energiju da dođu do rešenja koje bi, poput primera bečkih tavana imalo svoju pojavnu i izražajnu autonomiju ali i izvesnu ekskluzivnost. Na taj način bi krov sasvim sigurno pripadao padini Lekinog brda, koju istinski karakterišu „grozdovi“ kosih krovova.

“Rezultat, kojim smo i mi i klijent bili zadovoljni, jeste da, ne samo što su inače najnepoželjniji stanovi u funkcionalnoj celini stambene zgrade, stanovi u prizemljima i dupleksi sa tavanom, postali najekskluzivniji i najtraženiji, već su oni definisali veoma značajan deo identiteta ovog kompleksa. Oni su ključni za njegovu autentičnost ali i za manifestaciju namere da arhitektura istovremeno, podržavajući kontekst kome pripada, preispita njegove vrednosti i urbanističke zadatosti.” – kaže Gnjato.

“Nadam se da će ovaj projekat, u beogradskim okvirima, označiti pravac ka razumevanju neophodnosti unapređivanja projektovanja i oblikovanja kosih krovova koji dobrim delom čine sliku i identitet jednog grada”, kaže Milka Gnjato.

Urbanistička predefinisanost

Izrazita urbanistička predefinisanost za ovu parcelu odnosno striktno definisana građevinska linija u obliku ćiriličnog slova „P“,  potpuno je isključila sve mogućnosti preispitivanja organizacije kompleksa, kompozicije masa, međusobnih odnosa stambenih lamela i otvorenih površina.

“Ipak, ta predefinisanost je zaslužna za to što se naše težište tumačenja kontekstualnosti koncentrisalo na kreiranje osobene krovne površine, u nalaženju načina da se ona razloži, pripadne okruženju, poigra se s njim, preispita ga i da od klasične, velike krovne površne, razvijene po prilično naivnoj, urbanistički predefinisanoj geometriji potkovice, evoluira u autonomnu temu, koja je najosobeniji znak ovog kompleksa. On ga čini prepoznatljivim, istovremeno bivajući najsnažnije mesto na kome se preispituje način smeštanja kompleksa od 29.000m2 u okruženje čiji identitet grade mali, višeporodični, stambeni objekti, prosečne kvadrature oko 2.000m2”, ističe Ivica Marković d.i.a. direktor projekta.

Nadam se da će ovaj projekat označiti pravac ka razumevanju neophodnosti unapređivanja projektovanja i oblikovanja kosih krovova.

Oblikovanje krova je rezultat specifične funkcionalne organizacije u kojoj je uobičajena logika izokrenuta, pa su dnevni prostori  – dnevni boravci, kuhinje i trpezarije projektovani na najvišoj, tavanskoj etaži a spavaće sobe na etaži ispod. Time su dnevne zone osim terasa i moćnih vizura na grad, dobile i poseban oblikovni kvalitet, zahvaljujući zanimljivoj geometriji krova koji kreira kako spoljni izgled tako i unutrašnji ambijent.

Građevinska linija u obliku potkovice

U usitnjenom, oblikovno razjedinjenom, izgrađenom ambijentu južne padine Lekinog brda, skoro da se može smatrati urbanističkim incidentom, smestiti stambeno-poslovni kompleks od od preko 190 stanova i lokala.

“Želim skrenuti pažnju struke na pitanje adekvatnosti planske regulative, koja definiše obavezujuće ulazne faktore za početak arhitektonskog projektovanja i promišljanja. I koliko je bilo sasvim adekvatno okruženju, planom definisati spratnost na P+4+PK, toliko je bilo neadekvatno definisati građevinsku liniju u obliku potkovice i ne ostaviti mogućnost arhitektonskom projektovanju da preispita kompoziciju funkcionalnih celina, njihovu organizaciju na parceli i odnos prema okolnim izgrađenim objektima”, ističe Vladimir Đorić, partner i konsalting direktor Zabriskie.

Fasadne opne kao omče

U takvoj urbanističkoj predefinisanosti, autori su smatrali imperativom pronaći način da se izgled celog kompleksa umekša, pripitomi, kontekstualizuje, kroz što je moguće više svedenu pojavnost, definisanu jedinstvenom opnom tj. jedinstvenom fasadnom temom.

“Tema fasadne opne koja podseća na niz omči, nije proizvoljna niti je rezultat nekakvog “estetskog hira”, već je rezultat traženja modula koji bi potencirao horizontalnost objekta, istovremeno podržavajući dominantnu proporciju okolnih objekata”, kaže Milka Gnjato. Ona dodaje da je ritam fasade proizašao i iz težnje ka neutralizaciji i relativizaciji repeticije prozora i terasa, koja je neminovnost svakog velikog stambenog kompleksa.

“Poseban izazov u oblikovanju je bio kreirati oblikovno autonomnu i snažnu temu krovne ravni, namerno potencirajući važnost izgleda krovova za kreiranje slike jednog grada ali i važnost slojevitog arhitektonskog promišljanja”, kaže Milka Gnjato.

Okolina i pripadajući kontekst

Okruženje je uticalo na sve aspekte objekta, funkcionalne, oblikovne i estetske. Tako je park koji pripada vrtiću uticao na kreiranje zelenih bašti u prizemljima objekta na severozapadnoj strani, teren na kaskadiranje objekata i definisanje centralnog platoa, krovovi okolnih kuća na interpretaciju krova, proporcije iz okruženja na proporcije i temu fasade, dominantna bela boja na dominantnu boju objekta, raznovrsnost okruženja na odabir reflektujućih panela, koji u zavisnosti od strane sveta i doba dana menjaju boju i kontraste i teže koloritnom uklapanju u okruženje.

Okruženje je uticalo i na formiranje duple fasade, tj. opne koja se mestimično odvaja od osnovnog tela kuće.

“Najveći izazov tokom arhitektonskog promišljanja bio je uklopiti veliki stambeno-poslovni kondominijum u okruženje koga karakteriše ili jednoporodično ili višeporodično stanovanje malog kapaciteta”, kaže Ivica Marković. On dodaje da je to što se objekat nalazi na padini brda sagledivoj iz više pravaca, uticala na to su krov tretirali kao istinsku petu fasadu.

“Kad se ode malo iza same pojavnosti objekta i uđe u odnos funkcije i pojavnosti tj. u ono što je superponiranje projektantskih odluka, okruženje je uticalo i na formiranje duple fasade, tj. opne koja se mestimično odvaja od osnovnog tela kuće. Na taj način je postignut veći stepen osećaja intimnosti u terasama i stanovima. Duplom fasadom je dakle, osim pojavne efektnosti, otvorena mogućnost za formiranje velikih staklenih pregrada na terasama i francuskih prozora u sobama, što je jedan od važnih faktora osećaja udobnosti ali i funkcionalnosti stambenog prostora.” – kaže Marković.

Prostori bez stubova

Konstrukcija objekta je armirano-betonska, projektovana u kombinovanom, dominantno ramovskom sistemu.

Želja investitora je bila da konstrukciju objekta reši korišćenjem armirano-betonskih zidova, kako se ne bi pojavljivali stubovi u stanovima tj. kako bi bili zadovoljeni i estetski i  funkcionalni standardi za stanovanje. Ovakav zahtev investitora imao je za posledicu nemogućnost da raspoloživa površina garaže bude iskorišćena za prodaju, u smislu maksimalnog broja parking mesta, ali je investitor ovim zahtevom svesno dao prednost kvalitetu stambenog prostora bez stubova.

Posebna pažnja je posvećena toplotnoj i zvučnoj izolaciji, gde su svi zidovi između stanova projektovani kao sendvič zidovi, najmanje debljine 32cm, koji u svom sastavu imaju zvučnu i toplotnu izolaciju.

Primenjeni materijali

Krov je izveden kao Sikalastic 835i membrana na bazi poliuree, koja je finalno posuta kvarcom i to je bio najefektniji način da se sačuva poligonalnost krovne ravni i postigne boja koja teži koloritnom uklapanju u okruženje.

Bela fasadna opna je izvedena preko višeslojnog zida, kao fasada od dekorativnog maltera.

Dominantna materijalizacija fasade je izvedena od Swisspearl Largo Reflex fasadnih panela. To je serija panela koji imaju mali procenat refleksije. Taj panel je izabran  kako bi objekat menjao intenzitet boje u zavisnosti od doba dana i time bolje pripadao okruženju.

Krov u Revitu

Krov je rešen kao armirano-betonska, poligonalna ploča, oslonjena na AB stubove.

“Detaljno modelovanje i definisanje geometrije je urađeno uz pomoć softvera Revit, tako da je izuzetno zahtevna krovna geometrija ne samo savladana projektantski i oblikovno, već i tehnički pripremljena za konstruktivce i izvođače”, kaže Ivica Marković.

Na složenu geometriju kosog krova, među mnogo faktora, značajno je uticalo i formiranje prostranih terasa gornjih nivoa dupleksa i istovremeno obezbeđivanje intimnosti za boravak na njima. Zasecanje krovne ravni je iz tog razloga osmišljeno kao naizmenično, svuda gde je za to „P“ oblik osnove ostavljao mogućnost, tako da je u najvećem broju slučajeva terasa oivičena zadnjim delovima susednih stanova koji su pod kosim krovom.

Dnevna svetlost u kuhinjama, kupatilima i radnim sobama obezbeđena je putem Velux krovnih prozora.

I dok su tim zasecanjima sa širokim kliznim prozorima ka terasama dnevni boravci okupani svetlošću, u zadnjem delu svih stanova pod kosim krovom, gde se tipično nalaze radne sobe, kuhinje, kupatila ili druge pomoćne prostorije, dnevna svetlost je obezbeđena putem Velux krovnih prozora, a zbog implementacije na ovako kompleksno oblikovanom krovu ovaj projekat je na VELUX regionalnom arhitektonskom konkursu “Bringing light to life” 2020, dobio “Specijalnu nagradu – Srbija”.

Saradnja arhitekata i investitora

“Zanimljivo i važno je razumeti da arhitektonsko promišljanje uvek znači superponiranje odgovora na različite aspekte objekta, bez obzira na njegovu tipologiju, koje je u slučaju krova Merin Hill proizvelo snažan i autentičan oblikovni gest. Taj gest je opravdan  činjenicom da je on rezultat promišljanja funkcije dupleks stana ali i promišljanja načina kontekstualizacije objekta.” – kaže Lela Alempijević

“Svakako, za uspešnost ovog projekta i njegove kvalitete presudno je važna činjenica da je klijent imao izuzetan projektantski i inženjerski tim koji je pratio i usmeravao proces projektovanja, i kontrolisao proces izvođenja. Dobra arhitektura je dakle neminovno rezultat saradnje arhitekata i investitora”, dodaje Alempijević.

Izazovi

Najizazovnije je bilo izvesti krovnu poligonalnu ravan ali je i izvođenje podzemnih nivoa garaže bilo ništa manje zahtevan zadatak, jer se radi o komplikovanoj konfiguraciji terena i nezahvalnom sastavu tla.

Izazov je bila visinska nivelacija stambenih lamela objekta sa ciljem da se centralno dvorište postavi na odgovarajuću visinu sa koje je moguće pristupiti svim stambenim ulazima ali na takav način da što prirodnije izraste iz terena.

“Dakle, naša pažnja je bila usmerena na prevazilaženje realne opasnosti proizvođenja efekta lebdenja središnjeg platoa iznad okolnog terena, u čemu smo uspeli.” – kaže Gnjato.

Iako ima oko 190 stanova, Merin Hill ima mali broj onih koji su u potpunosti istovetni.

“I naravno, uvek je izazov kad su stambeni objekti u pitanju, postići traženu zastupljenost različitih struktura stanova, tako da arhitektura ne trpi već pravi i kvalitativni iskorak. Veoma je bilo važno promisliti koja struktura stana se nalazi na kojoj etaži i koja im je orijentacija, koje su vizure dodeljene kojim stanovima i kako se fasadna opna ponaša u odnosu na organizaciju stana. Kao rezultat takvog pristupa Merin Hill iako ima oko 190 stanova, ima mali broj onih koji su u potpunosti istovetni, što je posledica promišljanja kontekstualizacije objekta u okruženje”, ističe Milka Gnjato.

Okretnica za vatrogasce ujedno i igralište

“Zanimljivo je da je unutrašnji poluatrijum takođe i okretnica za vatrogasno vozilo, što nismo doživeli kao ograničavajući faktor već smo tu bezbedonosnu obavezu iskoristili za dizajn dečjeg igrališta i potenciranje težišta okupljanja stanara. Tako smo formirali krug u čijem središtu se nalazi igralište a po obodu su formirane klupe za stanare kompleksa i roditelje jer dvorišni poluatrijum, doprinosi građenju osećaja pripadnosti stanara ovom kompleksu”, zaključuje ističe Ivica Marković, direktor projekta.

Faktografija:

• naziv objekta: Merin Hill
• mesto: Beograd, Lekino brdo
• investitor: Merin Group
• projektna dokumentacija IDR, PGD, PZI: Zabriskie doo Beograd
• Autorski tim Zabriskie : Milka Gnjato dia, Ivica Marković dia, Bojana Kovačević dia, Ana Mićić arh.teh, Dušica Plazinčić dia, Sandra Nekić dia, Milijana Karganović dia, Ivan Šuić dia, Ana Lazarević dia.
• Projekat konstrukcije i temeljne jame: Spasoje Derajić dig, Maja Stjepanović dig.
• Projekat hidrotehničkih instalacija: Dragana Mijailović Medenica dig.
• Projekat elektroinstalacija i signalnih instalacija: Dejan Milojević dig
• Projekat termotehničkih instalacija: Nebojša Perić dim,
• Projekat sprinklera i odimljavanja: Dr. Dalibor Stević, dim.
• Projekat liftova: Dragan Stojanović, dim.
• Projekat pejzažne arhitekture: Maja Đorđević, dipa.
• Projekat saobraćajne konstrukcije: Nikola Petrović, dig.
• Projekat zaštite od požara: Zoran Vujović, die.
• Projektantski tim – Merin Group: Sanja Ćirić dia, Miloš Stojančević dig, Nemanja Rakijaš dim, Miroslav Dmitrović die, Katarina Erić dia, Branka Janković dia, Jovana Milovanović dia, Jelena Necić dia, Stefan Karišik mig
• Generalni izvođač: Situs inženjering
• godina projektovanja: 2017 – 2019.
• godina izgradnje: 2019-2021.
• površina: 29.000m2, 184 stana, 6 lokala
• spratnost: 3Po+P+4+T
• fotografije: Relja Ivanić