Kreće izgradnja Marine Dorćol: Zavirite u luksuzni kompleks na obali Dunava
Celo naselje sastojaće se od 15 objekata okruženih sa čak 36.000 kvadrata zelenila, a u prvoj fazi planira se izgradnja šest zgrada sa ukupno 200 stanova.
Početkom naredne godine počinje izgradnja jednog od najekskluzivnijih i najatraktivnijih projekata stanogradnje u Beogradu – kompleksa Marina Dorćol. Ovaj projekat je konačno dobio lokacijske uslove, te se uskoro se očekuje i građevinska dozvola kako bi u januaru počeli radovi na realizaciji prve faze, sa očekivanim useljenjem 2026. godine.
Izgradnja luksuznog naselja na obali Dunava planirana je u tri faze, a investitor ovog ambicioznog projekta je češka kompanija Sebre. Arhitektonsko rešenje je delo poznatog češkog arhitekte Stanisava Fiale i Jelene Kuzmanović, a najavljeni su standardi gradnje i uređenja koji će značajno podići lestvicu na tržištu premijum stanovanja.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Dvadeset godina planiranja
Razvoj i reurbanizacija nekadašnjeg industrijskog prostora Marine Dorćol jedan je od starih gradskih tema, čija se izgradnja pominje i planira već 20 godina. Zemljište i projekat su više puta menjali vlasnika i idejna rešenja, ali su brojne nepovoljne okolnosti godinama sprečavale njegovu realizaciju.
Nova šansa za ovaj projekat otvorila se tek 2019. godine, kada je prostor Marine Dorćol dobio novog vlasnika, kompaniju Sebre sa sedištem u Pragu. Idejno rešenje novog kompleksa pojavilo se 2021, a koncept naselja predstavio je vrlo inovativan i napredan pristup koji će u mnogome biti jedinstven u ponudi na tržištu, piše Beobuild.
Ceo kompleks se sastoji od ukupno 15 objekata, od čega se u prvoj fazi planira gradnja šest zgrada, sa ukupno 200 stanova.
Na predstavljenim renderima budućeg kompleksa vidljiv je odgovoran pristup prema lokaciji i korišćenju prostora, dok je celokupna arhitektura inovativna i uvodi brojna tehnička i tehnološka unapređenja.
Iako na prvi pogled ne izgleda tako, ovo naselje zapravo ima relativno mali broj stambenih jedinica, što ga čini istinski ekskluzivnim. Poseban kvalitet je i činjenica da projekat predviđa samo dva do maksimalno četiri stana po spratu, ukoliko je reč o manjim jedinicama.
Ceo kompleks se sastoji od ukupno 15 objekata, od čega se u prvoj fazi planira gradnja šest zgrada, sa ukupno 200 stanova. Poređenja radi, čitava prva faza Marine Dorćol imaće nešto više stanova od jedne prosečne zgrade u Beogradu na vodi. Stanove će pratiti i značajan broj parking mesta u garaži, pošto projekat predviđa skoro dva parking mesta po stanu.
Zelenilo na 36.000 kvadrata
Zgrade su slobodnostojeće sa velikim aneksima, gde su krovovi aneksa zamišljeni kao ozelenjene bašte za odmor i relaksaciju budućih stanara. Čitav projekat karakteriše velika količina zelenila, a ukupan prostor namenjen flori u ovom bloku iznosi impresivnih 36.000 m².
Objekti su zaobljeni kako bi omogućili bolje vizure iz stanova i njihovu bolju osunčanost, a karakterišu ih kontinualne terase koje objekat opasuju celom spoljnom ivicom. Privatne terase na spratovima sadrže uređeno zelenilo i tako čine vertikalne fasadne bašte, a njihovo održavanje je organizovana usluga i obavljaće se sa spoljne strane.
Aneksi u prizemlju planirani su sa duplom spratnom visinom i komercijalnim sadržajima, uključujući veliki broj različitih maloprodajnih i uslužnih lokala. Aneksi objekata najbližih Dunavu biće posebno namenjeni za restorane, kafiće i slične sadržaje, što će doprineti otvorenosti bloka i većoj atraktivnosti rečnog šetališta.
Planirana je rekonstrukcija i zaštita portalnog krana elektrane „Snaga i svetlost“, koji sa 140 metara dužine ostaje iznad rukavca, u centru naselja.
Vodena površina unutar bloka koja trenutno služi kao improvizovana marina, postaće potpuno uređena obala sa šetalištem i manjim brojem vezova, ali samo za jedrilice i bezmotorne čamce.
Takozvana marina je ustvari industrijski rukavac koji je služio kao vodozahvat i pristan za snabdevanje nekadašnje elektrane, tako da se pre uređenja pčekuje temeljno čišćenje i ekološka revitalizacija.
Planirana je rekonstrukcija i zaštita portalnog krana elektrane „Snaga i svetlost“, koji sa 140 metara dužine ostaje iznad rukavca, u centru naselja, kao vredno nasleđe i lokalna atrakcija. Nakon toga sledi uređenje obale i izgradnja novog šetališta, kao i velikog parka od 7.000 m² ispod samog krana.
Uz kran, u okviru prostora „Marine Dorćol“ su još i pumpna stanica i filtersko postrojenje kao preostali elementi nekadašnje elektrane “Snaga i svetlost”, koji će takođe biti sačuvani i inkorporirani u projekat.
Staklena fasada od poda do plafona
Unutrašnjost objekata takođe karakterišu visoki standardi, od činjenice da se radi o staklenoj fasadi od poda do plafona, preko spratne visine od 2,9 metara, nezavisnog sistema centralnog grejanja i hlađenja, sistema za prečišćavanje vazduha u svakom stanu, kupatila obloženih pravim kamenom, pa do toga da su i parkinzi u garaži povećanih dimenzija (2,9 m x 5,5 m).
Projekat karakteriše i neobično veliki broj različitih tipova stanova u rasponu od 44 do 320 metara kvadratnih, uključujući specifične stanove sa privatnim baštama i prostrane duplekse na krovu.
Naredna faza izgradnje neće čekati kraj prve, već će se delimično preklapati tokom realizacije.
Kao što je već napomenuto, izgradnja prve faze treba da počne u januaru 2024. godine, međutim, naredna faza neće čekati kraj prve, već će se delimično preklapati tokom realizacije.
Radovi na izgradnji Marine Dorćol povereni su preduzeću Exing B&P iz Beograda.
Mislim da je projekat Marina Dorćol, možda bio preveliki zalogaj za Jelenu, ali dobro…
Pa, izgleda da nije. Oslično se Jelena snašla na ovom projektu. Možda trenutno i najbolji stambeni kompleks u Beogradu i Srbiji.
Jedan od najambicioznijih projekata poslednjih 20 godina i velika hrabrost s obzirom da projekat nije tehnički razrađen do kraja i da je izvođač prilično inertan za prihvatanje novih načina gradnje na kom Česi insistiraju.
Poštovani,
ni u jednom trenutku nisam pomislio da je projekat najgori, ili među najgorim u Srbiji, već da li je svojim rezultatom pružio najbolji odgovor. Po vašoj logici razmišljanja, stiče se utisak da u zemlji krezubih ljudi, jedina osoba koja se izdvaja sa dva zdrava zuba u glavi je oralno zdrava osoba.
Pozdrav…
Da li mislite najbolji po gustini naseljenosti ili mozda po kolicini betona ili po vazdusnoj barijeri za donji dorcol ili na uticaj po zivotnu sredinu. K distrih i BW primeri kako ne treba da se gradi a ovo ce biti najskolskiji ako se uopste projekat zavrsi
„preostali elementi nekadašnje elektrane “Snaga i svetlost”, koji će takođe biti sačuvani i inkorporirani u projekat.“… Nije li taj prostor predviđen za muzej: „Nikola Tesla“ Jer kako znam zgrada u kojoj je smešten muzej je vraćena pravim vlasnicima. Inače glavni eksponat „Muzeja“ je urna u vidu kugle sa kojom belosvetski spiritaulisti izvode seanse umesto da urna bude pohranjena onde gde joj je mesto u kripti hrama Svetoga Save u Beogradu.
Mislim da u obuhvat Marine Dorćol ulazi samo kran. Zgrada termoelektrane je na susednoj parceli.
jako interesantno rešenje ,najlepši deo grada beograda
Baš nam to treba još luksuznih stanova koje podstanari neće moći da kupe
Tacno.
Odavno se ne zida za podstanare, niti ce da se zida.
A zida se i za strance, zivi bili, pa videli.
Konaćno malo i savremene arhitekture u Beogradu.
FIjala zaista pravi dobru arhitekturu. Konačno neko da se fokusira na kvalitet projekta a ne samo na kvalitet rendera.
ovoliki broj zgrada,drugi red previše,gubi na lepoti,povlađuje se investitorima i jagmom za parama,voleo bih da ovako bude i kad se završi…ali mislim da od zelenih terasa neće biti ništa,čak i veličina terasa će se smanjiti
od solarnih panela ne vidim ni traga,
Svakako deluje da je dosta više zelenila nego kod drugih kvazi-luksuznih stambenih kompleksa u Beogradu. Ono što mi se ne sviđa je što je dobar deo od tih 36000 kvadrata zelenila u stvari zeleni krov. Vrlo je upitno kakav će biti kvalitet tog zelenila. Bojim se da ako grad ne rekonstruiše elektranu i ne sredi zeleni prostor oko nje, teško da će stanovnici ovog kompleksa uživati u nekom naročitom zelenilu. Svakako ni približno kvalitetu stanovnika novobeogradskih blokova, ali dobro, to je realnost kapitalističke ekonomije, šta je tu je. Najpozitivnija stvar bi mogla biti da pod pritiskom ovog investitora grad stvarno najzad uradi nešto sa starom elektranom. Da se tu najzad premesti muzej nauke i tehnike, i možda čak i muzej Nikole Tesle, pošto je prostor zaista dobar i veliki. Samo se bojim da je zgrada toliko zapuštena da je vrlo upitno koliko će moći da se rekonstruiše. Zadnji put sam je obilazio pre više od 10 godina i tada je već bila u takvom stanju da nije smelo da joj se priđe zbog opasnosti od urušavanja.