Na Zlatiboru se zida više nego u Ljubljani: 90 aktivnih lokacija na našoj Mapi gradilišta
Dok jagma za kupovinom nekretnina na Zlatiboru ne jenjava, postavlja se pitanje do koje mere je takva ideja održiva po jednu planinu i gde se nalazi granica.
Rast inflacije, visoke kamate za stambene kredite i politička dešavanja u našem okruženju doveli su do manje potražnje stambenog prostora u Srbiji, te je obim građevinskih radova nešto manji u odnosu na prethodne godine. Ipak, postoji jedno mesto koje odoleva trenutnoj situaciji, a verovali ili ne, nije reč o gradu.
Ovom prilikom donosimo sveže informacije sa Zlatibora. Da, upravo u okviru opštine Čajetina zapaža se izuzetna građevinska aktivnost ove godine. Uprkos činjenici da se na Zlatiboru odavno dobro gradi, ova sezona mogla bi da bude rekordna.
Slobodno se može reći da je, posle Beograda i Novog Sada, na ovoj planini stacionirana najveća građevinska aktivnost u Srbiji. Nebojša Nešovanović, stručnjak za nekretnine nedavno je izjavio da se na Zlatiboru gradi više nego u Ljubljani.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Od deset do petnaest etaža u proseku
Na našoj Mapi gradilišta za 2023. godinu evidentirali smo čak 90 gradilišta koja su aktivna do jula ove godine, što znači da ih u ovom trenutku ima još više. S obzirom na površinu opštine Čajetina i broj njenih žitelja, ovaj lokalitet predstavlja apsolutno najveće gradilište u našoj zemlji.
Međutim, nije broj gradilišta presudan u ovom slučaju. Značajniji je podatak o veličini pojedinačnih gradilišta i investicionim vrednostima. U izgradnji nisu samo manji objekti, već naprotiv, ogromni kompleksi karakteristični za beogradska gradilišta.
Kada je u pitanju njihova namena, najveći udeo čine stambene zgrade i stambeno-poslovni kompleksi, dok se na drugom mestu nalaze budući hotelski kapaciteti. Investitorski milje je vrlo šarolik, neke od firmi su iz Čajetine ili okolnih mesta poput Užica, dok sa druge strane dobar deo čine firme iz Beograda i Novog Sada.
Iako trenutni objekti u izgradnji plene svojom površinom, u prvi plan ističe se njihova spratnost. Zbog karakteristike planinskog terena u okviru novih zgrada predviđeno je nekoliko podruma i suterena, što sa prizemljima, ostalim spratovima i potkrovljima u proseku čini od deset do petnaest etaža.
S ozirom na veoma bogatu ponudu, pojedine agencije za nekretnine navode da se na Zlatiboru čak gradi više nego u Ljubljani.
Na izgradnju na Zlatiboru narednih godina može da utiče mnogo faktora, ali pogled na onlajn katastar daje nam informaciju o novoformiranim parcelama namenjenim za predstojeću novogradnju, te je jasno da se ubuduće svakako planira i očekuje još mnogo novogradnje.
Kada je reč o ceni, kvadrat u ovoj varošici može da se pazari za sumu od 1.500 do 2.000 evra, mada naravno kao i u svakoj sredini postoje ekstremi. Interesantan je utisak da za manje novca možete da kupite stan na Zlatiboru sa kvalitetnijom završnom obradom objekta nego, recimo, u većim gradovima Srbije.
Beg iz grada na neodrživ način
Ako imamo u vidu da je reč o jednoj od najlepših planina koje imamo, jasno je da postoji ogromna zainteresovanost za kupovinom nekretnine na Zlatiboru.
Međutim, postavlja se pitanje do koje mere je takva ideja održiva po jednu planinu i gde se nalazi granica. Beg iz užurbane gradske sredine, sa početkom pandemije Kovida-19, postaje sve popularnija ideja, ali po Zlatibor, čini se, na jedan neodrživ način.
Bez obzira što izgradnja može da podstakne turistički potencijal, neadekvatan razvoj može da uzrokuje prekomernu komercijalizaciju i degradaciju prirodnih potencijala. Uspostavljanje ravnoteže između promovisanja turizma i očuvanja životne sredine je od vitalnog značaja za održiv ekonomski rast u planinskim regionima.
Jedno je sigurno – činjenica da ozbiljan obim radova ima ulogu pokretača sveukupne privrede, čak i u godinama koje predstoje.
Da li je urbanizacija ove planine prešla kritičnu tačku i da li je moguće nadoknaditi izgubljeni kutak prirode? Da li se identičan scenario očekuje i na drugim planinama kada gradsko okruženje Zlatibora ugrozi turističku potrebu za prirodom?
Mnogo je pitanja koja se sama nižu, ali i stavova za ili protiv, biti ili ne biti. Za sada, jedno je sigurno – činjenica da ozbiljan obim radova ima ulogu pokretača sveukupne privrede, čak i u godinama koje predstoje.
Više o Mapi gradilišta
Mapa gradilišta je jedinstven alat portala Gradnja.rs s kojom korisnici mogu da pronađu šta i ko zida u njihovom komšiluku ili bilo gde drugde na teritoriji Srbije.
Posebna pogodnost Mape gradilišta Srbije namenjena je profesionalnim korisnicima, a to je mogućnost da se podaci sa Mape preuzmu u tabelarnom formatu. Ovo omogućava da sortirajte i pregledate podatke u Excelu prema različitim potrebama.
Više detalja o pretplati za Mapu gradilišta pronađite ovde.
Gradi se tako da se starosedeocima demolira kvalitet života. U Beogradu starije zgrade nemaju garaže. Nekad je zaista mučno traženje parkinga koje može da traje koliko i putovanje s posla do kuće. Slično je sa onima koji su gradili ili kupovali vikendice na Zlatiboru kao investiciju u bekstvo od gužve i buke. Ima stvari koje pare ne mogu da nadoknade.
Zlatibor nije vise ni grad, ni atraktivan u bilo cemu. Gradilište peraca novca u dilu sa vlascu, kao i sve u ovoj jadnoj zemlji.
Jedino dobro je što su većina bez ukusa fokusirani i upropastili jednu planinu, a ostale su im malo manje u fokusu. Tako da je Zlatibor žrtveni jarac našoj pohlepi i neukusu. Dati silne pare za stan da se ode 2-3 puta godišnje nije isplativo ni pod razno. Valjda ne znaju ljudi šta će korisnije s parama a ovo postao statusni simbol i utisnuo se kliše u kolektivnu svest Stanazlatiboru.