Hotel na ostrvu Mamula: Minimalnim intervencijama očuvana autentičnost tvrđave iz 19. veka
Pažljivim i promišljenim odnosom zaštićeni su i tvrđava i ostrvo, dok se svi dodati elementi mogu lako ukloniti, čime se objekat vraća u prvobitno stanje.
Tvrđava Mamula iz 19. veka, smeštena na kamenitom ostrvu Lastavica na ulazu u Bokokotorski zaliv u Crnoj Gori, koja je u Drugom svetskom ratu bila koncentracioni logor, bezmalo osam decenija kasnije pretvorena je u luksuzni hotel-ostrvo Mamula Island, koji je prošlog leta primio svoje prve goste.
Ovaj butik hotel na raspolaganju ima 26 soba, šest apartmana, holistički spa, wellbeing sadržaje poput bazena i sala za masažu, teretane, staze za trčanje, kao i tri restorana i četiri bara, ali i posebno mesto rezervisano za istorijsko-memorijalnu galeriju koja pruža osvrt na bogatu istoriju ovog lokaliteta.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Po nagovoru Frenka Gerija manastir na Lopudu postao hedonistička oaza
- 12 veličanstvenih: Svi bazeni hotela Fruške terme u Vrdniku
Zaštita kulturnog dobra u srži projektnog zadatka
Vlasnik hotela Mamula Island je kompanija Orascom Holding Mamula Montenegro iz Herceg Novog, koja je kćerka firma egipatsko-švajcarske holdinga Orascom Development, iza koje stoji egipatski milioner Samih Saviris.
Renomirani kotorski studio Enforma, u saradnji s firmom MCM Architecture & Design iz Portugala, učestvovao je u izradi idejnog rešenja, dok je u izradi glavnog projekta preuzeo ulogu vodećeg projektanta rekonstrukcije ovog kompleksnog objekta.
„Vrednost Mamule kao kulturnog dobra osnovna je ideja vodilja za oblikovanje i koncipiranje budućeg turističkog proizvoda na njoj i zbog toga su zaštita ostrva, utvrđenja i maksimalno pažljiv, promišljen odnos srž projektnog zadatka, koji je od strane investitora stavljen pred projektni tim“ – kažu iz Enforme.
Da bi se izbegla mimikrija, novi elementi su jasno predstavljeni u prostoru korišćenjem savremenih materijala i oblika.
Ipak, apsolutni nedostatak vodovoda i struje, nova funkcija hotela, kao i standardi savremenog života i hotelijerstva, nametnuli su obaveznu implementaciju novih elemenata.
„Ovi elementi su svedeni na minimum, ali su i dalje prisutni. Da bi se izbegla mimikrija, novi elementi su jasno predstavljeni u prostoru korišćenjem savremenih materijala i oblika“ – navode iz Enforme.
Dodaju da su autentičnost tvrđave i vrednosti pejzaža zaštićene, dok su nove strukture napravljene u jednostavnoj formi, uz korišćenje lakih materijala i zelenih krovova kako bi se njihov uticaj na vizuelni doživljaj minimalizovao.
Koncept reverzibilne rekonstrukcije
Kako dalje saznajemo, proces rekonstrukcije koncipiran je u vidu reverzibilne rekonstrukcije, gde se svi dodati elementi mogu lako ukloniti i vratiti objekat u prvobitno stanje.
„Minimalne intervencije i očuvanje autentičnosti građevine bio je prioritet tokom procesa projektovanja, a i tokom izvođenja objekta koje je konstantno praćeno od strane studija Enforma“ – dodaju arhitekte iz kotorske firme.
Odabrani materijali i paleta boja u enterijeru vuku inspiraciju direktno iz tradicije i pejzaža ostrva.
Što se tiče enterijera i dizajna soba i apartmana, odabrani materijali i paleta boja vuku inspiraciju direktno iz tradicije i pejzaža ostrva.
Prirodni kamen, stari mesing, masivni hrast i prozračni, organski tekstil, primenjeni su tako da se prirodni, zemljani tonovi mešaju sa svetlim nijansama u koherentnoj, ali pomalo kontrastnoj harmoniji.
Prenamena tvrđave kao tema dokumentarca
Uporedo sa izgradnjom, hotel se u poslednjih nekoliko godina našao i na meti kritika organizacija i pojedinaca, u kojima se skreće pažnja da je u Mamuli, koncentracionom logoru fašističke Italije tokom Drugog svetskog rata bilo zatočeno preko 2.000 ljudi, uglavnom dece i žena.
Među kritičarima je i Novosađanin Aleksandar Reljić, novinar i autor dokumentarnog filma „Mamula All Inclusive„, koji je za Radio Slobodna Evropa izjavio da ga je za njegovo poslednje ostvarenje motivisala upravo činjenica da se od nekadašnjeg logora pravi hotel.
Bio sam šokiran kada mi je jedna logorašica rekla da je dobro što je „neko uzeo metlu, da tamo pomete“, aludirajući na zapuštenost ostrva.
„Želeo sam da pokažem u kakvom svetu živimo, koliko danas novac briše sve pred sobom pa, i ovakve istorijske, jezive trenutke, zločine, kako briše i sećanje, pijetet prema žrtvi koja je podneta na tom ostrvu”, objašnjava Reljić, koji je sa snimanjem dokumentarca počeo 2017. godine, te dodaje:
„Čitavo vreme pratim transformaciju Mamule, ne samo izgleda ostrva nego i svesti ljudi, koji su na početku bili protiv gradnje hotela, a onda su počeli da menjaju pogled. Bio sam šokiran kada mi je jedna logorašica rekla da je dobro što je ‘neko uzeo metlu, da tamo pomete’, aludirajući na zapuštenost ostrva”.
Foto-galerija
oho ho ovo je ozbiljna priča
Zamisli mirno zaspati na mjestu tolike panje, mucenja, jauka ,bola i smrti?!
Pa šta hoćete!? Odmah po oslobođenju Beograda logor smrti preko 6.000 Jevrejki, 2.000 Jevreja i isto toliko Roma i preko 12.000 pripadnika kraljevske vojske u otadžbini (četnika) u preuređenim paviljonima su useljeni većinom oni koji su preživeli.
Tu samo mogu masoni prespavati.ljudi muceni,ubijani.oni to vole
Jednom recju-za normalne ljude sa minimumom empatije-MORBIDNO …
zamisli to je sad hype u svetu zar ne kapiraš? :)))
Jel to rezidencijalni kompleks u kome ce uzivati najveci svetski zlocinci i ubice ?!
Samovoljna izolacija u zatvorski kapacitet. Zavisnost od čamca za povezivanje s gradom i sadržajima. Luksuziran enterijer pa je eto dobro. Obmane i slepila 21 veka…
Jako interesantno…
Građevinski savršeno…
Atrakcija prve vrste….
Lokacija „boli glava“…
Kad sam se tu verala po ruševinama bila je tipična ex vojna nedođija…
Sada je spoj istorije i lepote.
Uz jos neku noćnu moricu, super mesto! Da se naježiš!
Lepo izgleda, ali ne bih mogla da letujem na ovom mestu, a da znam koliko ljudi je tu skončalo i u kakvim mukama.
Ostrvo je pre nekoliko godina bilo puno zmija. Kako su ih očistili. Da je obična tvrdjava pa i ajde ali pored logora ona je za vreme Austrougarska monarhije bila vojni objekat i zatvor za sužnjeve uglavnom Pravoslavne Slovene. Mesto mi liči na Tarantinov i Hostel. Pre ću u kampu letovati nego na mestu zločina. Naše će sjene hodati Mamulom lutati plašiti gospodu!
Mamula je tipican primjer udruzenog delovanja DPS -a i njenog urbanististicko gradjevinskog ogranka u privatizaciji javnih dobara Crne Gore. Prvo se lokacija smisljeno devastira( na Mamuli je poginulo desetak turista zbog trulog mosta na ulazu od par metara) a onda se pristupa promeni namene zemljista i privatizaciji . To za Novljane i uopste za CG turizam znaci da su zbog licne koristi udruzene intetrene organizacije ( nova vlast je tvrdila da ce tuzilastvo preispitati ovu akviziciju – slagala) ostali bez svog najomiljenijeg izletista . Sa jedne strane je 26 soba za bogate ( vecina je stekla bogatstvo slicnim spekulacijama) i desetine hiljada gradjana Herceg Novog koji oimaju slobodan pristup jos jedino svojim kupatilima jer su i sve plaze privatizovane po slicnom sistemu. Posebno je cinicna prica o „dobrom investitoru“ koji je „spasio “ Mamulu od propadanja i zahvalnim gradjanima. To podseca na cinizam fasista koji su za logorase na Mamuli tvrdili da su na himanom prevaspitavanju ( surovost Italijanskih fasista inace nije zaostajala za Nemackim nacistima ; Mamula je bila muciliste).
Zanimljivo je da je redakcija procenila da su minimalna ulaganja proizvela ovakve enterijere i spoljasnje uredjenje. Ko se razume u arhitekturu shvata da ovakav stav nema veze sa istinom. Dakle neki interes mora da postoji…
A slazem se da je bolesno letovati na takvom mestu
Sta je coveku u glavi kad ovde moze prespavati.Tu mrtvi i dalje vriste
Tvrdjavu je sazidala Austrougarska, prvobitna namena joj je bila vojna baza, tokom istorije, objekti su menjali svoju namenu…. sadašnj hotel je u slavu lepog života, svakako najbolji izbor
ne mogu se u potpunosti sloziti sa vama jer je svaki pedalj planete zemlje pokriven kostima i krvlju.. znaci hajdemo se vratiti na drvece i ne graditi renovirati obnavljati i sta ja znam.. moja srednja skola je bila austrougarska kasarna a poslije toga ndh zatvor-logor pa nas je u tu skolu islo preko 5.000 ucenika iz generacije u generaciju nakon drugog sv.rata, najveca balkanska sinagoga je za vrijeme ndh bila i najvece muciliste za jevreje i srbe u sarajevu kojih vise nema u tom gradu, pa je postala kino i muzej, kasnije kulturni centar za vrijeme komunizma a danas bosanski kulturni centar itd. banalan primjer : hocete da posjetite koloseum ili piramide a necete recimo mamulu.. ili zivite u zgradama ili prelazite mostove i sl. gradjevine a toliki radnici su izgubili svoje zivote gradeci te iste objekte
Evo da dam i ja Vama banalan primjer. Zamislite da se ovako nešto uradi sa Koloseumom ili piramidama, ili sinagogom koju spominjete – da se od takvih građevina naprave luksuzna odmarališta kojima više neće moći da pristupi prosječan čovjek, niti da obiđe, niti da se edukuje. Nezamislivo je svuda, samo kod nas nije. Sumnjam da zaista podržavate ovakve poduhvate…
Odakle znate da se ne može posetiti? Jeste li probali? Ja koliko vidim, jedino što morate je da se najavite, što je potpuno normalno obzirom da površina ostrva nije beskonačna.
Ili Vam je pak lakše da se priključite tračevima i da urlate iz rulje.
mozda sutra Guantanamo bude prestizno odmaraliste pa cak i Goli Otok, daleko smo od teme a iskreno ni ja ne znam sta bih rekla. projekat lepo izgleda ovako renoviran a sama namena je opet pitanje za sve nas ponaosob
Ne znam ni sama šta mislim o ovom.
Onako zapušteno i puno smeća takođe nije bilo dostojan spomenik žrtvama.
Ovaj dizajn oduševljava lepotom i promišljenošću. Svaka čast svima koji su učestvovali u projektu.
A sad, na svakom je da odluči da li može da prespava tamo. Lično, ne bih mogla.
Volela bih svakako da pogledam i Reljićev film.
Mislim da je trebao biti preuredjen u muzej.