Kako da prostorna ograničenja malog stana postanu njegova najjača strana
Stan ispod 45 m2 oglašava se kao „trosoban, idealnog rasporeda, iz hodnika u sve sobe“? Izgleda da marketinški trikovi postavljaju ljudima standarde organizacije.
Ubrzan tempo i specifičan stil života većine ljudi danas opravdava veliku potražnju za malim stanovima, a kako se trendovi u enterijeru menjaju u pravcu jednostavnosti i funkcionalnosti, danas je više nego ikada moguće organizovati se u malom prostoru.
O tome kako rešiti izazove života na maloj kvadraturi, više o funkcionalnoj organizaciji malih stanova otkrivaju nam arhitektkinja Nevena Vujasinović, ispred studija Cherry Art Hub, te njena koleginica po struci Paola Banja (Bagna) iz Berlina, koja ima više od 14 godina iskustva u razvoju privatnih stambenih i komercijalnih projekata u Evropi i Africi.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Mali devojački stan u Novom Sadu (video)
- Ovaj mali stan izgleda znatno veće zahvaljujući denivelaciji prostora
Postavljanje funkcije
Izazov projektovanja malih prostora je baš taj što ne postoji neki šablon kojim se rešava problem, kao što je to moguće kod većih prostora u kojima je konvencionalna organizacija moguća. Ipak, postoje neke stvari koje projektantu ili čak samom korisniku, ako se upusti sam u taj proces, mogu biti od koristi.
„Ono što je pre svega potrebno da bi se mali prostor isprojektovao tako da zadovolji potrebe klijenta jeste nekonvencionalan pristup kompletnoj organizaciji. To znači da je potrebno da se uzme u obzir specifičnost prostora koji se projektuje. Sve njegove prednosti i mane. Dobar arhitekta ili dizajner shvata da sva prostorna ograničenja mogu da postanu njegova najjača strana i ona često predstavljaju polaznu tačku u projektovanju“ kaže Nevena Vujasinović, koja je 2018. godine otvorila projektni studio Cherry Art Hub.
Treba voditi računa da preklapanje bude umereno, da prostor ne deluje neuredno i haotično.
Rešavanje funkcije malog stana često iziskuje potrebu za preklapanjem funkcionalnih zona koje neće biti jasno definisane zidovima, već podeljen nevidljivim linijama koje se mogu preklapati. Treba voditi računa da to preklapanje bude umereno, da prostor ne deluje neuredno i haotično.
Važan element koji se može koristiti u postavljanju granica između zona, a koji se pojavljuje u projektima i kod Paole Banje i Nevene Vujasinović jesu zavese. One u enterijeru, bilo stambenom, bilo javnom ili poslovnom, imaju dvostruku ulogu, dekorativnu i praktičnu.
Paola Banja, takođe otkriva detalje iz svog projekta vezane za zavese, govoreći o tome kako treba biti domišljat kad je u pitanju ograničen budžet. Odluka skrivanja Ikeinog ormana zavesom pravi efekat veće dramatičnosti pri samom ulasku u stan.
Multifunkcionalnost u prostoru
Postoje teme koje su od velikog značaja za ovu vrstu projekata: prirodno osvetljenje, održavanje kontinuiteta površina, pojednostavljenje materijalnosti, oko za detalje, primena multifunkcionalnosti, ne samo u objektima, već i u prostorima.
U većini slučajeva poželjno je da jedan element vrši više funkcija istovremeno. Najzastupljeniji primer toga kod bi bio Marfijev, odnosno zidni krevet. On služi noću za spavanje, a u toku dana je moguće da se sklopi i ostavi slobodan prostor za korišćenje.
Važno je da projektant pomogne klijentu da jasno definiše svoje lične potrebe, a ne da povlađuje onim na koje je naučen.
Ali to ne znači da je to jedino, a naročito ne najbolje rešenje. Neki ljudi vole da se opruže više puta u toku dana i ne žele da svaki put prave dodatni napor da bi to sebi obezbedili.
Tu se projektant javlja kao medijator između korisnika i prostora i važno je da pomogne klijentu da jasno definiše svoje lične potrebe, a ne da povlađuje onim na koje je naučen.
Kad marketing postavlja standard organizacije
Jedan od većih neprijatelja funkcionalnih malih prostora u našoj sredini jesu oglasi u agencijama za prodaju nekretnina, koji stanove ispod 45 m² oglašavaju sa „trosoban stan, idealan raspored, iz hodnika u sve sobe“.
Iz ove formulacije vidimo kako jedan od pristupa u projektovanju, koji u ovom slučaju služi kao marketinški trik, ljudima postavlja standard organizacije.
Kroz razgovor sa Paolom Banjom iz Berlina, koja je kao arhitekta posebno zainteresovana za transformaciju postojećih mesta bilo koje veličine, otkrivamo način arhitektonskog razmišljanja kada su u pitanju mali prostori.
Ideja platforme „Never too small“ je rešavanje problema urbane prenaseljenosti na globalnom nivou uz poboljšanje kvaliteta života.
Njen projekat objavljen je na platformi „Never too small“ koja se bavi prikazivanjem različitih kreativnih arhitektonskih rešenja specifično malih stanova putem serije kratkih filmova. Ideja je rešavanje problema urbane prenaseljenosti na globalnom nivou uz poboljšanje kvaliteta života.
„Često me pitaju o trikovima za dizajniranje malih prostora. Naravno, mogu se koristiti genijalni mobilni elementi tako da se više funkcija može desiti u prostoru smanjenih veličina, ali pretpostavljam da zbog mog iskustva kao arhitekte, pokušavam da izbegnem formule koje se mogu ponavljati ili elemente sa složenim mehanizmima, i pristupiti projektu razumevanjem potreba naručioca i prostora o kome je reč“ – kaže Paola Banja.
Arhitekte kao ključni igrači
Za nju, kako navodi, dizajn takvih prostora zahteva, pre svega, promenu načina razmišljanja. To, kaže, podrazumeva smanjenje materijalnosti u našim životima, promenu paradigme i promenu životnog modela.
„Klasično ‘manje je više’, ali kao odgovor na hiper-potrošačko društvo u kojem hitno moramo posedovati manje. Čak i u svetu građevinarstva, trebalo bi da se fokusiramo na ponovnu upotrebu materijala. Ovde su arhitekte ključni igrači u razvoju funkcionalnih, estetski zanimljivih dizajna koji pozivaju korisnika da živi na smanjeniji način i sa materijalima koji usvajaju drugi ili treći životni vek upotrebe” – zaključuje na kraju Paola Banja, čiji projekti traže lepotu kroz jednostavnost, funkcionalnost i detalje, omogućavajući korisnicima da se uključe u prostor.
