Domaće arhitekte na Bijenalu u odbrani građenog nasleđa od investitorskog urbanizma
MADA studio iz Beograda predstavljao je Srbiju na mađarskom paviljonu u Veneciji sa eksponatom 1.250.000m3 napravljenog digitalnom fabrikacijom i tehnikom nabijanja zemlje.
Bijenale u Veneciji je prvorazredni događaj arhitekture na kojem arhitekte iz celog sveta jednom u dve godine predstavljaju dostignuća svog rada na zadatu temu u okviru nacionalnih paviljona. O Paviljonu Srbije i našem timu arhitekata smo naširoko pisali, ali da li ste znali da još jedan domaći tim izlaže na ovogodišnjem Bijenalu? I to na paviljonu susedne zemlje!
Naime, kurator mađarskog paviljona Daniel Kovač je sa svojim saradnicima inicijalno osmislio koncept Othernity koji je podrazumevao da se za dvanaest odabranih objekata širom Budimpešte iz perioda moderne odabere po jedan studio iz zemalja Istočne i Centralne Evrope.
Beogradski MADA studio, koji čine Nikola Andonov, Aleksandar Ristović i Stefan Stojanović, imao je čast da predstavlja Srbiju.
Za 12 objekata širom Budimpešte iz perioda moderne odabran je po jedan studio iz zemalja Istočne i Centralne Evrope.
“Potpuno neočekivano, dobili smo poziv od kuratora mađarskog paviljona, a uz preporuku kolega iz studija KONNTRA (SI-HR-MK) koje u tom trenutku nismo ni poznavali. Vrlo brzo smo prihvatili poziv, a naročito imajući u vidu da smo lako mogli da se poistovetimo sa zadatkom koji je stavljen pred nas.” – kažu iz MADA studija.
Zadatak je bio da se dâ arhitektonska ili umetnička reakcija na kontekst u kome se određeni objekat sagledava, kao i opasnosti koje taj objekat realno vrebaju. Ovakav koncept rezultat je svojevrsne frustracije kuratorskog tima, ali i šire mađarske javnosti, trenutnim dešavanjima: slabosti građenog nasleđa Budimpešte iz perioda moderne i njegove odbrane pred silovitim naletom investitorskog urbanizma.
U relativno kratkom roku, svi zajedno (dvanaest timova), predali su projekat koji je kroz dvostepeni konkurs pobedio na nacionalnom konkursu za predstavljanje Mađarske na venecijanskom bijenalu.
Na mestu gradskog centra novi komercijalni objekat od 12 spratova
Nacionalni konkurs za predstavljanje Mađarske na venecijanskom bijenalu, kao i aktivnosti nakon toga, odigrale su se pre početka pandemije. Tema “Kako ćemo živeti zajedno?” koju je zadao prof. arh. Hašim Sarkis vremenom je dobila značajno na snazi, ali eksponati, kao i celokupan Othernity nisu izgubili na značaju.
Našim arhitektama pripao je zadatak da predlože rešenje i viziju za budući život tržno-zanatskog centra u delu mađarskog grada Kelenfold. Sam razvoj današnjeg Kelenfolda započeo je 1963. godine prema zamislima koje su u master plan pretočili Ištvan Zilahi i Jožef Bada.
Opslužujući gotovo deset hiljada stanova “Gradski centar” je u lokalne žitelje, sada već kroz generacije, usadio narativ javnog prostora i zajedničkog dobra. Međutim, noviji urbanistički plan, koji je na snazi, predviđa dalje progušćavanje gradskog tkiva, a na mestu centra novi komercijalni objekat spratnosti od čak dvanaest spratova.
Da li je nešto više od pola veka dovoljno vremena da nešto postane istorijsko i vredno čuvanja, tj. konzerviranja?
Sa nekoliko sličnih ranijih i aktuelnih situacija u Beogradu, pre svega na Novom Beogradu, pred arhitekte se postavilo nekoliko pitanja, a verovatno najglasnije ono očigledno: da li je nešto više od pola veka dovoljno vremena da nešto postane istorijsko i vredno čuvanja, tj. konzerviranja? Kako gradovi postaju gušći i zasićeniji nego ikad, čini se da istinska zasluga moderne arhitekture ne leži u vanvremenskim oblicima koji su joj nekada omogućili da se izmesti od lokaliteta i specifičnosti, već pre u sjajnoj velikodušnosti prostora.
“Pred nezadrživim razvojem novih tipologija gradskih centara, kao i posledicama otvorenih tržišta, naša želja bila je da, čak pomalo aktivistički, otvorimo diskusiju i postavimo podsetnik za značaj javnog i nezauzetog prostora u sve tri dimenzije. Na kraju krajeva, bavili smo se konzervacijom kroz zaštitu integriteta vrednosti.” – kažu arhitekte iz MADA studija.
Eksponat od milion i dvesta pedeset hiljada kubnih metara
Eksponat predstavlja pokušavaj da se u prvi plan nametnu pitanja o pravu na grad i očuvanju prostora, pre nego objekata. Postavlja se pitanje koje mere prevencije i regulacije, umesto konzervacije i/ili gradnje, bi mogle da otvore nove perspektive za budućnost i njene generacije.
“Dalje se pitamo kako bismo grandioznih milion i dvesta pedeset hiljada kubnih metara (1.250.000m3) praznine u gabaritu današnjeg centra mogli da nametnemo kao stalni podsetnik na vrednost zajedničkog.”
Sam eksponat sastoji se iz kružne baze koja je izrađena od laserski sečenih i sklopljenih komada translucentnog klirita, koja u proporciji predstavlja hirurški izvađen uzorak postojećeg kompleksa (i svu njegovu krhkost), kao i zamišljenog volumena “teške” praznine iznad njega u visini od dodatnih deset spratova.
Skrivena čelična baza napravljena je digitalnom fabrikacijom, a gornji deo eksponata od nabijene zemlje.
U želji da ostvare ravnotežu između digitalne fabrikacije i mašinske izrade skrivene čelične baze, za gornji deo eksponata (volumen praznine) opredelili su se za tradicionalnu tehniku nabijanja zemlje.
“Ovim kontrastom, pomalo poetski, želeli smo dodatno da naglasimo bitnost još uvek slobodnog zajedničkog prostora i skrenemo pažnju sa samog izgleda eksponata koji se veoma brzo i kratko konzumira na događaju poput venecijanskog bijenala.”
Uz par trikova saradnika iz radionice Proto, iznad te tanane baze naslonili su deset cilindara-spratova (težine od po tridesetak kilograma) izrađenih od mešavine zemlje i slame (eng. lightclay) u čemu je značajno pomogla arhitektinja Dragana Kojičić, specijalista za zemljanu arhitekturu.
Usled prvobitnog odlaganja bijenala, tim je imao dovoljno vremena da kroz nekoliko iteracija dođu do rešenja kojim su svi bili zadovoljni. Radi se o cilindrima mešavine zemlje i slame koji su se izlivali unutar kružnih metalnih oplata. Tako osušeni cilindri zatim su se pokrivali blatnim malterom sa sitnim kamenčićima. Pored toga, dodali su i oksidni kajsija pigment, kako bi se što vernije simulirao naboj.
Imajući u vidu dobro poznatu složenost organizovanja prevoza i montaže i eksponata u Veneciji, celokupni eksponat rasklopljen je u delove i u posebno krojenim drvenim kutijama uspešno prevežen i montiran u paviljonu Mađarske u Đardiniju.
Pozitivne reakcije
“Mi kao i celokupni tim od preko pedeset ljudi, izuzetno smo ponosni na izložbu, koju smo uspeli da realizujemo na zavidnom nivou, uprkos brojnim objektivnim poteškoćama u poslednje skoro dve godine.”
Odmah nakon pobede na nacionalnom konkursu 2019. godine, kuratorski tim organizovao je radionicu u Budimpešti radi upoznavanja i što boljeg organizovanja i dizajna samih eksponata.
“Upravo u okviru tih aktivnosti, održali smo i javnu prezentaciju za koju je vladalo veliko interesovanje stručne i šire javnosti. Po izuzetno prijatnim i pozitivnim reakcijama, već tada znali smo da smo na pravom putu, što su kasnije potvrdili i brojne reportaže po medijima.”
Koji paviljoni su ostavili utisak
Međunarodna izložba arhitekture u Veneciji traje do 21. novembra, a arhitekte iz MADA studija izdvojili su paviljone koji su ostavili najveći utisak.
“Lep je osećaj kada među prvim koji padaju na pamet imamo paviljon Srbije. Osmi kilometar autorskog tima Moderni u Beogradu na izuzetno estetizovan i teoretski potkovan način postavlja izazovnu temu (ne)održivog razvoja nekad i sad.”
Odmah posle toga, bez određenog redosleda, pomislili su na još nekoliko kvalitetnih paviljona.
“Japan je ponovo na jedinstven način predstavio temu koja je verovatno već desetak puta viđena na raznim izložbama. Ali su i ovaj put kroz detalje i dodatke, teme proizvodnog procesa, održivog dizajna i života objekta uspeli da približe, odnosno, spuste na niskoparni jezik razumljiv svima. Dalje, tu je Rusija sa veličanstvenom građevinskom rekonstrukcijom paviljona i lucidnom reakcijom na novu normalnost. Kao zabavne i edukativne paviljone doživeli smo uvek aktuelne Dance i uvek solidne Amerikance, a od pojedinačnih eksponata definitivno nam se izdvojio Satellights brazilskog arhitekte Anđela Bučija (Angelo Bucci). Za kraj, posebno nas je obradovala činjenica da je i crnogorska i jugoslovenska arhitektinja Kana Radević dobila celu jednu izložbu u Palazzo Palumbo Fossati.”
Nekoliko objekata dobilo status kulturnog dobra
Ceo projekat Othernity glasno je odjeknuo, pre svega, širom Budimpešte i skrenuo je pažnju javnosti na predstavljene objekte.
“Ovo zaključujemo iz činjenice da, od kad je on postao aktuelan, nekoliko izložbom obrađenih objekata u glavnom gradu Mađarske dobilo je status kulturnog dobra, a kurator Daniel Kovač dobio je poziv od gradske uprave da se priključi timu koji radi na popisivanju i zaštiti kulturnih dobara sa akcentom na period druge polovine 20. veka.” – zaključuju arhitekte iz MADA studija.
Faktografija
- Ime projekta: OTHERNITY – Reconditioning Our Modern Heritage
- Događaj: 17. Internacionalna Izložba Arhitekture – Venecijansko Bijenale
- Mesto: Paviljon Republike Mađarske – Đardini, Venecija, IT
- Godina: 2019 – 2021.
- Komesar: Julia Fabényi
- Kurator: Daniel Kovač (Dániel Kovács)
- Kuratorski tim: Atila Čoka (Attila Csóka), Šabolč Molnar (Szabolcs Molnár), David Smilo (Dávid Smiló)
- Vizualni identitet i grafički dizajn: Marcel Kašik (Marcell Kazsik)
- Veb dizajn: Marcel Kašik (Marcell Kazsik)
- Foto: Daniel Domolki (Daniel Domolky) – ukoliko nije drugačije napomenuto
- Organizator: Ludvig Muzej – Muzej Savremene Umetnosti, Budimpešta (eng. Ludwig Museum – Museum of Contemporary Art, Budapest)
- Ime eksponata MADA studija: 1,250,000m3
Kad ste već ovde…
