Ljubičasta atletska staza na Olimpijadi u Parizu napravljena je od oklopa dagnji
Za postavljanje 23.114 m² tartana bilo je potrebno skoro tri meseca, a inovativna tehnologija u sastavu staze trkačima omogućava mnogo bolje performanse i manje povreda.
Stad de Frans, francuski nacionalni stadion, ugostio je od 1. avgusta najbolje atletičare sveta, koji se bore za medalje na 33. po redu modernim Olimpijskim igrama čiji je domaćin do 11. avgusta grad Pariz.
A pored najboljih asova „kraljice sportova“, stadion u Sen Deniju dobio je ovom prilikom i jednu neočekivanu „zvezdu“ – atletsku stazu obojenu u ljubičastu boju, nezabeleženu u istoriji Olimpijade.
Zavrimo li pak ispod površine ove staze, otkrivamo i druge zanimljive karakteristike, a koje dodatno doprinose da Olimpijske igre 2024. u Parizu budu ekološki najodrživije u istoriji. Ali, idemo redom.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Dve nijanse ljubičaste
Da budemo precizniji, stazu krase dve nijanse ljubičaste (svetlija za same staze i takmičarske zone, a tamnija za tehničke zone), dok je komplementarna siva boja izabrana za spoljašnju stranu krivina, kao omaž asfaltnoj stazi koja se koristila na OI u Parizu 1924. godine.
Stazu je razvila italijanska kompanija Mondo, vodeći svetski specijalista za tartan sa višedecenijskim olimpijskim iskustvom, a za postavljanje 23.114 kvadratnih metara staze unutar stadiona bilo je potrebno skoro tri meseca.
“Želja nam je bila da imamo originalnu boju. Ove dve nijanse ljubičaste omogućavaju nam maksimalne kontraste pri snimanju TV prenosa kako bismo istakli sportiste. Naš pristup zapravo počiva na tome da su sportisti u prvom planu“, objasnili su iz kompanije.
Osnovna karakteristika ove staze je da ravnomerno apsorbuje i oslobađa energiju, što trkačima omogućava mnogo bolje performanse i manje povreda.
Za igre u Parizu, eksperti iz Mondoa koristili su za atletsku stazu novi materijal pod nazivom MondoTrack, a tehnologija koja se koristi u njegovoj izradi patentirana je pod imenom Ellipse Impulse.
Osnovna karakteristika ove staze je da ravnomerno apsorbuje i oslobađa energiju, što trkačima omogućava mnogo bolje performanse i manje povreda. Tehnologiju je razvila Inženjerska laboratorija za polimere sa Politehničkog fakulteta u Milanu.
Dopremljena na Stad de Frans u rolnama širine 1,50 metara, atletska staza za Pariz 2024 izrađena je od prirodne gume, sintetičke gume, mineralnih spojeva, pigmenata i aditiva. Cena se, još uvek, drži u tajnosti.
Kao gotovo savršena zamena za mineralni karbonat u tartanu, iz praznih oklopa dagnji ekstrahovan je kalcijum karbonat koji je ugrađen u stazu, objasnili su naučnici.
Do 50 posto sastojaka reciklirano ili obnovljivo
Ova sinergija rezultat je saradnje s Niedditasom, ribarskom kooperativom iz mesta Arborea u italijansko1 provinciji Oristano, svetski poznatoj po uzgoju dagnji.
“Do 50 posto sastojaka je reciklirano ili obnovljivo, što nam omogućava uštedu materijala fosilnog porekla. Bili smo na nešto više od 30 posto za London 2012.”, napominje menadžer za održivost i inovacije Mondo grupe i dodaje:
“U poređenju sa stazom u Tokiju, promenili smo dizajn ćelija donjeg sloja staze, koji se oslanja na asfalt, što smanjuje gubitak energije za sportiste. Tako bi staza Stad de Fransa mogla biti još brža od one u Tokiju gde su 2021. oborena tri svetska rekorda”.
Kao sledeći planirani korak, iz kompanije najavljuju korišćenje veštačke inteligencije (AI) za kreiranje geometrije nove generacije staza za Olimpijske igre u Los Anđelesu 2028. godine.