Bijenale u Veneciji dobija prvog kustosa afričkog porekla

Osim što je po ocu poreklom iz Gane, ona je tek treća žena u istoriji koja će se naći na čelu prestižne međunarodne izložbe.

Škotsko-ganska arhitektkinja, akademkinja i spisateljica Lesli Loko imenovana je za kustosa Bijenala arhitekture u Veneciji 2023. godine, postavši tako prvi tamnoputi arhitekta koji vodi ovu manifestaciju koja se održava na svake dve godine, piše Dezeen.

Loko, koja je osnivačica Instituta za afričku budućnost u Gani i glavni urednik časopisa “FOLIO: Journal of Contemporary African Architecture”, nadgledaće 18. izdanje prestižne izložbe arhitekture.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• 14 projekata jugoslovenskih modernista u Africi i Bliskom Istoku
• Reakcije na srpski paviljon na Bijenalu arhitekture u Veneciji (FOTO)

Smeo i hrabar izbor

Njeno imenovanje predstavlja svojevrstan presedan, budući da je odbor Venecijanskog bijenala – koji trenutno vodi predsednik Roberto Čikuto – prvi put u istoriji izabrao kustosa afričkog porekla.

To je istovremeno tek treći put da je na to mesto izabrana žena, nakon Kazujo Sedžime 2010. i Ivon Farel i Šeli Meknamara 2018. godine.

„Obraćajući vam se sa najmlađeg kontinenta na svetu, želela bih da se zahvalim predsedniku Čikutu i ​​celom timu La Bijenala u Veneciji na ovom smelom, hrabrom izboru“, izjavila je Loko.

Kulturni i rasni identitet je važna tema u velikom delu njenog stvaralaštva, kako u arhitekturi tako i u spisateljskom radu. Osnovala je Institut za afričku budućnost u Akri 2020. godine, pozicionirajući Afriku kao „laboratoriju budućnosti“.

Loko je takođe dala važan doprinos arhitektonskom obrazovanju, pošto je osnovala Visoku školu za arhitekturu na Univerzitetu u Johanesburgu.

Loko je doktorirala arhitekturu na Univerzitetu u Londonu i, između ostalog, autorka je knjiga “Beli papiri” i “Crni znakovi: Rasa, svemir i arhitektura”, kao i 13 romana, uključujući bestseler pod nazivom “Sundowners”.

Loko je takođe dala važan doprinos arhitektonskom obrazovanju, pošto je osnovala Visoku školu za arhitekturu na Univerzitetu u Johanesburgu. Bila je dekan Spitzer škole arhitekture na Siti koledžu u Njujorku od 2019. do 2020. godine, pre nego što je dala ostavku u, kako je opisala, „dubokom činu samoodržanja“.

Takođe je predavala na raznim drugim univerzitetima širom sveta, uključujući Bartlett School of Architecture u Londonu, Univerzitet Ilinois u Čikagu, Univerzitet u Kejptaunu i UTS u Sidneju.

Dobitnica brojnih nagrada

„Imenovanje Lesli Loko za kustosa 18. međunarodne izložbe arhitekture način je da se dobrodošlicom pozdravi pogled jedne međunarodne ličnosti koja je u stanju da kroz različite uloge tumači sopstvenu poziciju u savremenoj debati o arhitekturi i gradovima“, naveo je Čikuto.

On je rekao da taj potez „za početnu tačku uzima njeno sopstveno iskustvo uronjeno u kontinent koji sve više postaje laboratorija eksperimentisanja i predloga za ceo savremeni svet“.

Loko je tokom poslednjih godina bila dobitnica brojnih priznanja, uključujući nagrade RIBA Annie Spink 2020. i Ada Louise Huxtable Prize 2021. godine.

Očekuje se da će njena izložba biti zasnovana na nekim od ideja istraženih u izdanju za 2021. kojom je rukovodio libanski arhitekta i dekan MIT-ja Hašim Sarkis.

Pod naslovom „Kako ćemo živjeti zajedno?“, izložba će govoriti o tome kako ljudi iz celog sveta mogu da se udruže da bi rešili probleme, uprkos sve većim političkim i ekonomskim podelama. Tema je dobila poseban odjek u kontekstu pandemije Kovida-19.

Za pravedniju i optimističniju budućnost

„Pomalja se novi svetski poredak, sa novim centrima proizvodnje i kontrole znanja“, rekla je Loko.

„Pojavljuje se i nova publika, gladna drugačijih narativa, drugačijih alata i drugačijih jezika prostora, forme i mesta“, nastavila je ona.

„Posle dve teške godine pune razdvojenosti, arhitekti imaju jedinstvenu priliku da pokažu svetu ono što radimo najbolje – iznosimo ambiciozne i kreativne ideje koje nam pomažu da zamislimo pravedniju i optimističniju zajedničku budućnost”, zaključila je Loko.

Izabrali smo za vas…

• 80 godina našeg paviljona u Veneciji – politika, kultura, arhitektura