Sa jednom od panelista na konferenciji BuildUp 2022 razgovaramo o najvećim izazovima sa kojima se vlasnici arhitektonskih biroa susreću u svom poslovanju.
Lela Alempijević je jedna od osnivača i direktora u Zabriskie Studio. Sa još dvoje partnera vodila je Zabriskie od osnivanja arhitektonskog studija do sistematizovane arhitektonske firme.
Njene aktivnosti u firmi pretežno su razvoj i implementacija ciljeva, promocija kompanijskih vrednosti, odnosi sa klijentima i HR. Na konferenciji BuildUp 2022 učestvovaće u panelu koji nosi naziv „Imam li čoveka?“.
Iskoristili smo priliku da porazgovaramo sa Lelom o izazovima u organizaciji njihovog biroa, ali i zašto su specijalizacija i meke veštine izuzetno važne u arhitektonskoj profesiji.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Miljan Mikić: Današnje generacije inženjera traže više od plate
- Marija Simeunović: Veštine vođenja i razvoja timova donose uspešnije delegiranje posla i bolje rezultate
Možete li nam reći nešto više o vašim počecima? Kako je nastao Zabriske?
Zabriskie Studio je nastao tako što smo se nas troje kolega sa generacije (Milka Gnjato, Vladimir Đorić i ja), nakon desetogodišnjih pojedinačnih, a vrlo različitih iskustava u struci, sreli na partnerskoj platformi sa ciljem objedinjavanja naših dotadašnjih ekspertiza u arhitektonskoj firmi.
Ime Zabriskie je aluzija na jedan od filmova Mikelanđela Antonionija, kao neka vrsta omaža reditelju koji je filmskim jezikom istraživao jednu od, po nama najvažnijih tema u arhitekturi, a to je interakcija čoveka i prostora. U našem imenu sadržana je i naša vizija: kreiranje prostora koji pomeraju granice i poboljšavaju naše živote, životnu sredinu i obogaćuju zajednicu i kulturu.
S obzirom na to da ste partnerska firma, možete li nam reći nešto više o tome kako je vaš biro organizovan?
Naša vizija firme podrazumeva da je naša organizacija postavljena naspram osnovnih funkcija u firmi: prodaja i marketing, operativa, finansije i administracija, a takva organizacija je usmerena na specijalizaciju uloga.
Prednosti specijalizacije se ogledaju u boljim mogućnostima za napredovanje i razvoj pojedinačne karijere, a nedostatak je to što postoji stalna pretnja dominacije neke od funkcija nad interesima i ciljevima firme naspram njene vizije. Trenutno je naš najveći izazov stvaranje organizacije koja uči, što predstavlja temelj kako bi mogla zdravo da raste.
Prednosti specijalizacije se ogledaju u boljim mogućnostima za napredovanje i razvoj pojedinačne karijere.
Koji su glavni izazovi u zapošljavanju sa kojima se arhitektonski biroi danas susreću?
Glavni izazovi sa kojima se Zabriskie sreće su:
- nedovoljan stepen specijalizacije i nedovoljna svest o važnosti specijalizacije kod postojećih kadrova arhitekata na tržištu
- nedovoljna svest o važnosti mekih veština za rezultate rada, pa time i za napredovanje u karijeri
- zbog velikog obima posla često postoji izazov da zaposlimo više ljudi nego što možemo da integrišemo
- izazov da zaposlimo nove kolege samo zato što nam je potreban neko da već juče krene da radi, a da se uloga i profil ne sagleda dugoročno
Postoji li recept za zadržavanje kvalitetnih kadrova u jednoj projektantskoj firmi?
Naravno da postoji. Mislim da su nekoliko stvari istovremeno važne, koje zaista nije tako lako ni uspostaviti, a onda ni razvijati. Isto koliko je važno da svaki zaposleni poznaje svoju ulogu, granice odlučivanja i odgovornosti, kao i uloge i odgovornosti ostalih kolega.
S druge strane, važno je da u firmi postoji transparentan sistem za procenu radnog učinka, a onda i beneficija i kompenzacija sa planom razvoja karijere.
Jedan od najvećih izazova su nejasno definisani komunikacijski procesi, kako interni, tako i eksterni, za koje naspram iskustva vidim da mogu mnogo da pomognu, ali i da odmognu uspostavljanju zdravih modela. Sve ovo je veoma važno obuhvatiti jednim sinhronizovanim sistemskim procesom, a ne gasiti požare samo kada negde gori.
Zbog velikog obima posla često postoji izazov da zaposlimo više ljudi nego što možemo da integrišemo.
Koji su vaši utisci? Da li mlade arhitekte danas imaju nerealna očekivanja od poslodavaca?
Ne mislim da mladi danas imaju nerealna očekivanja, tj. ne mislim da su njihova očekivanja više nerealna od onih kakva je imala moja ili bilo koja druga generacija u susretu sa praksom. U nekoj meri se razlikuju mehanizmi kojima se generacije nose sa neispunjenim očekivanjima.
Mislim da je mehanizam moje generacije većinski bio pasivan, dok novije generacije imaju proaktivniji pristup. Neuspeh ili neispunjeno očekivanje nije najstrašnija stvar na svetu, za mene je najstrašnije ne pokušati, posebno kada si mlad.
Kuda ide arhitektonska profesija? Kakav profil arhitekte nam je danas potreban?
Svaki profil arhitekte nije za svaku firmu, dodatno i zbog toga što arhitektura, kao i mnoge druge industrije, idu putem neminovne specijalizacije firmi, samim tim i potrebnih profila arhitekata.
Po mom mišljenju, potrebno je da više radimo na razvoju mekih veština, kako od strane poslodavaca i organizacija tako i od strane zaposlenih. Ulaganje u razvoj liderstva na svim senior i vodećim pozicijama je nemerljivo važno jer pravi razliku i za pojedince i za firme, pa samim tim i za čitavu struku. Profesionalne kompetencije su osnov, ali one teško da dolaze do izražaja bez kompetencija u oblasti međuljudskih odnosa.
Arhitektura je izrazito timska disciplina koja je odraz kvalitetnog menadžmenta često suprotstavljenih potreba i interesa različitih aktera. Profil arhitekte koji nam je potreban je lider koji je posvećen kako zadovoljenju sopstvenih potreba tako i potreba drugih sa kojima radi, bilo da su to članovi tima, predstavnici klijenta, institucija i mnogih drugih aktera i učesnika u kompleksnom procesu projektovanja i nastanka arhitekture.
Potrebno je da više radimo na razvoju mekih veština.
Koji savet biste dali mladim arhitektama? Na šta treba da obrate pažnju?
Kada je u pitanju zapošljavanje, dala bih savet da za svoj rad još na samom početku, dok nemaju iskustvo, zahtevaju finansijsku nadoknadu, tj. da ne rade samo za reference i da bi stekli to iskustvo. Ne podržavam takve modele ni globalno, iako i mnogi veliki svetski brendovi arhitekture često i dalje stimulišu ovakav odnos prema mladima.
Mislim da je on recidiv prošlog veka, gde je u drugačijim društvenim okolnostima taj odnos ponekad davao dobre rezultate, iako meni lično nije prijemčiv. Međutim, danas se implementacija takvih modela posledično odražava na snižavanje tržišne vrednosti arhitektonskih usluga, čije je uspostavljanje i regulisanje veliki izazov svih kreativnih industrija.
BuildUp 2022
Kompletan program konferencije BuildUp2022 – Održivo jer je neizdrživo, koja će se održati 16. novembra u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu, možete pronaći na sajtu www.buildup.rs.
