Građani treba da angažuju licencirane projektne biroe kako bi dobili projekat potreban za legalizaciju.
Vlasnici bespravno sagrađenih kuća moći će na osnovu novog Zakona o legalizaciji objekata, koji je od sutra (1. oktobar 2013.) u skupštinskoj raspravi, trajno da reše pitanje njihovog statusa, izjavio je član Odbora Građevinske komore u osnivanju Goran Rodić.
Vlasnici tih objekata će nakon legalizacije moći da koriste sve prednosti legalnih nekretnina – da dobiju veću cenu prilikom prodaje, da ih stavljaju pod hipoteku i drugo, istakao je Rodić.
On je rekao da u Srbiji ima oko 1,3 miliona objekata neupisanih u katastar i da bi ti objekti mogli da imaju ukupan kreditni potencijal vredan između pet i šest milijardi evra. Taj novac bi u značajnoj meri pokrene malu privredu, naglasio je Rodić.
Govoreći o predlogu Zakona o legalizaciji objekata, on je kazao da će se tu javiti manji i problemi, jer većina njih nema validnu projektnu dokumentaciju, ali da će to biti rešeno podzakonskim aktima.
– Moraće da se rade projekti izvedenog stanja. Tu građani treba da vode računa da ne nalete na prevarante, koji će im uzimati pare, a ti projekti neće biti osnov posle za legalizaciju, već treba da angažuju licencirane projektne biroe – naglasio je Rodić.
Građevinska struka, prema njegovim rečima, predlaže da, istovremeno kad se radi projekat izvedenog stanja, bude automatski i tehnički prijem, koji uslovljava dobijanje upotrebne dozvole. Tako bi se građanima olakšalo, jer neće morati da zakazuju komisije i jure po šalterima.
Rodić je istakao da je jedan od preduslova za postupak legalizacije da objekat budu upisan u katastar nepokretnosti, što se sada radi sporo i selktivno, jer nema dovoljno radnika za taj posao. Sa druge strane, taj zakon ne bi smeo da štiti one koji su gradili objekte za komercijalnu upotrebu, dodao je on.
Predlog Zakona o legalizaciji objekata predviđa mogućnost plaćanja legalizacije na rate do 20 godina. Visinu naknade za bespravno izgrađene objekte utvrđivaće lokalne samouprave, koje će moći i da smanje maksimalni rok od 20 godina. Novi zakon o legalizaciji odnosi se na bespravne objekte izgrađene do 11. septembra 2009. godine za koje je zahtev za legalizaciju podnet do 11. marta 2010. U tom roku su podneti zahtevi za legalizaciju oko 700.000 objekata, a prema podacima Republičkog geodetskog zavoda u Srbiji ima ukupno oko 1,3 miliona objekata neupisanih u katastar.
(Tanjug)
Да ли ће се и према новом поступку легализације, имаоцима нелегалних објеката, наметати додатне обавезе, попут решавања некаквих урбанистичких визија, које дотичу њихове парцеле, иако те и такве, „препарцелације плацева“, а наравно, без државног откупа препарцелисаног, не значе ништа. Само додатним трошковима терете грађанина, иако немају никакве везе са позицијом самог објекта на парцели, нити би новоуспостављени легалитет објекта могао, рецимо омести, нпр. планирано проширење пута, који пролази поред парцеле.