Da li će investiciona oluja napokon i uticati na ozbiljno buđenje srpske građevinske industrije i povećanje njene međunarodne konkurentnosti, pita se stateški savetnik Aleks Milovanović.
Izgleda da je „idealna oluja“ građevinskih investicija stigla u Srbiju. Prema izjavama iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture početkom ove 2018. godine ukupna vrednost infrastrukturnih projekata u Srbiji je 16 milijardi evra, dok je udeo građevinarstva u BND Srbije u poslednje dve godine povećan sa 4,3 na 6,2 posto. Pogodilo se da (1) spoljna politika Kine o infrastrukturnom ulaganju u zemlje na „Novom putu svile“, (2) finansijska podrška EU razvoju i integracije infrastrukture zemalja kandidata sa EU, (3) turski regionalni interesi ispoljeni kroz investiciona ulaganja u infrastrukturu Zapadnog Balkana kao i (4) sopstvene potrebe za izgradnju gasne infrastrukture od Bugarske i par desetina hiljada stanova za vojsku, policiju i bezbednosne službe deluju istovremeno. Ali da li će ova investiciona oluja napokon i uticati na ozbiljno buđenje srpske građevinske industrije i povećanje njene međunarodne konkurentnosti? Ne deluje mi baš tako – barem ne za sada.
Naše firme tapkaju u mestu dnevnog preživljavanja, a o digitalizaciji mnogi čak ni ne maštaju.
Veliki projekti se dodeljuju stranim firmama dok su naši najčešće samo njihovi podizvođači. Pored Kineza, Rusa, Turaka i Grka između ostalih sada su i Hrvatske firme pozvane da se uključe u izgradnju Srbije. Nemam ništa protiv stranaca ali zašto naši građevinari nisu spremni da zagrizu najveći deo kolača? Prema nekim izjavama domaćih zvaničnika koje sam nedavno slušao izgleda da nisam jedini koji sumnja u projektno-menadžerske sposobnosti domaćih firmi. Mislim da postoji više razloga za to.
Godine krize, koje su nadam se iza nas, ostavile su duboke tragove na sve građevinske firme u regionu, a posebno na one manje sa par stotina zaposlenih. Trećina firmi je ugašeno. Oni koji su preživeli, bez obzira na veličinu, su prošli kroz nekoliko bolnih faza rezanja troškova uključujući i radna mesta. Nažalost ova „korak po korak“ poboljšanja nisu donela neko ozbiljnije povećanje efikasnosti internih procesa koji bi rezultirali u iskoristivom povećanju konkurentnosti – posebno ne na stranim tržištima. Značajan broj dobrih građevinskih majstora, poslovođa i inženjera su završili u inostranim firmama u potrazi za redovnim i znatno višim primanjima što je dalje oslabilo izvođačke potencijale domaćih građevinara. Sada čak i mali projekti postaju sve kompleksniji u specifikacijama i dodatnim zahtevima kao što je onaj da radove ne izvedu na štetu životne sredine. Rezultat svega su česta kašnjenja i probijanja budžeta na projektima. Znajući da su naše firme i onako finansijski nejake da samostalno garantuju izvođenje većih objekata ova dodatna slabost u izvođenju radova im svakako ne ide na ruku za sticanje poverenja investitora i finansijskih institucija. Zbog svega toga mislim da mala organska poboljšanja iz prošlosti u ovakvoj situaciji ne bi bila dovoljna već su nam potrebni neki „kvantni skokovi“, ali koji, kakvi i ko i kako može da ih priušti?
Digitalizacija gradilišta
Radi boljeg razumevanja situacije treba uzeti u obzir da svi srpski građevinari po standardima najvećih zapadnih ekonomija spadaju u mala i srednja preduzeća! Posledica toga je da su naši građevinari u odnosu na strane konkurente finansijski, tehnološki i organizaciono nejaki da ozbiljno konkurišu za veće projekte, a takođe nemaju kapaciteta da samostalno izvedu onaj „kvantni skok“ koji bi ih doveo u taj viši rang. Jedan od primera za to je digitalizacija u građevinarstvu. Dok firme u svetu uvode digitalizaciju u svoje poslovanje na velika vrata i računaju da im to donese još veću konkurentsku prednost naše firme tapkaju u mestu „dnevnog preživljavanja“, a o digitalizaciji mnogi čak ni ne maštaju.
Nema alternative digitalizaciji. Čak ni na gradilištu. Naši građevinari moraju da što pre uhvate priključak. Za one koji su manje upućeni digitalizacija se može definisati kao način na koji se biznis suočava sa povezanim IT sistemima na svakoj karici svog lanca vrednosti, a radi se o alatima i praksama koji se zasnivaju na informacionim i komunikacionim tehnologijama.
Razvoj digitalnih tehnologija ozbiljno remeti odnose u industriji na način da onima koji ih prvi usvoje otvara vrata za dalja poboljšanja produktivnosti i zanatskih veština (smanjuje rizik od manjka zanatlija), profitabilnosti, efikasnosti vođenja projekata kao i održivosti celokupnog poslovanja. Na primer, razvoj ovih tehnologija omogućava rast ponude modularnih objekata koje je sada moguće mnogo brže i sa manje utrošenog materijala završiti.
Projetkovanje u pet dimenzija
Prema konsultantskoj firmi McKinsey’s 5D funkcionalnost može da integriše dizajn, troškove i dinamiku radova u 3D sistemu. Sledeća generacija 5D BIM (Building Information Modelling) je peto-dimenziono pretstavljanje fizičkih i funkcionalnih karakteristika bilo kog projekta. Ova metoda uzima u obzir troškove i dinamiku radova (plan svih aktivnosti) koje dodaje dizajn parametrima u 3D. Metoda takođe uzima u obzir detalje kao što su geometrija, specifikacije, estetske faktore kao i termalne i akustične osobine. Platforma 5D BIM omogućava vlasniku objekta, nadzoru i izvođaču da identifikuju, analiziraju i zabeleže uticaj svake pa i najmanje izmene na troškove i dinamiku projekta. Vizualizacija i intuitivna priroda 5D BIM metode daje izvođačima veće šanse da ranije otkriju rizike i donesu bolje odluke.
Ova metoda uzima u obzir troškove i dinamiku radova koje dodaje dizajn parametrima u 3D.
Dalje, građevinske firme mogu da ostvare ozbiljna poboljšanja svojih poslovnih procesa – od lanca snabdevanja do planiranja radne snage prihvatanjem LEAN metodologije koja pomaže u optimizaciji i smanjenju svih vrsta rasipanja (gubitaka) to jest svega što ne dodaje vrednost (sve aktivnosti koje ne doprinose povećanju vrednosti na strani kupca i sve nedoslednosti u gradnji koje nastaju prilikom loše sinhronizacije u domenu građevinskih resursa). Svetski Ekonomski Forum procenjuje da LEAN metodologija i principi mogu da smanje vreme gradnje i do 30% kao i troškove do 15%!
Energoprojekt i Napred
Mislim da je upravo sada prilika da dođe do konsolidacije i organizacionog restrukturiranja naših građevinara u cilju veće efikasnosti i konkurentnosti. To se nije dogodilo decenijama to jest od ’zlatnog doba’ građevinarstva u Jugoslaviji tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka kada su naše građevinsko-projektne veštine dovedene u ravan sa inostranim konkurentima.
Tokom 2017 su otvorena vrata za potencijalnu konsolidaciji dve velike građevinske firme: Energoprojekt i Napred su sada pod upravljaćkom i vlasničkom palicom jednog čoveka iako država Srbija kao značajan manjinski partner ima kapacitete da ozbiljno povlači konce prilikom svih budućih upravljačkih odluka. Sada je na svim vlasnicima da iskoriste priliku i udruže kapacitete i prethodno iskustvo (na primer država u digitalizaciji) sa ciljem kreiranja međunarodno konkurentne, digitalizovane i LEAN građevinske kompanije.
Energoprojekt i Napred su samo primer i ne treba se tu zaustaviti. Slična formula (samo bez vlasničkog udela države) može da nastavi da se primenjuje i među ostalim srpskim građevinarima. Time bi se ojačali tenderski kapaciteti novih (združenih) kompanija i istovremeno omogućilo veće ulaganje u sopstvene kapacitete. Zato je potrebno da država ohrabri ovakve aktivnosti.
Tekst preuzet uz dozvolu autora sa sajta Poslovna strategija; foto: Dmitri Popov, Unsplash
A sta pd 5d progrmam uopste ima na trzistu?