Kuća u Somboru koja prkosi tradicionalnom načinu gradnje
Umesto kosog krova, ova kuća od 330 kvadrata je kubična, sa središnjim bazenom čime u potpunosti krši pravila tradicionalnog graditeljstva i ideje „vojvođanske kuće“.
Sombor je grad sa tipičnom strukturom centralnog gradskog jezgra i ušorenim vojvođanskim kućama. Ova nasleđena urbana matrica predstavlja okosnicu njegovog prepoznatljivog identiteta i istorijskog kontinuiteta.
Međutim, svega nekoliko stotina metara od somborskog Venca, savremeni urbani razvoj formirao je nova pravila građenja koje arhitektama pružaju mogućnost formiranja drugačijih arhitektonskih tipologija. Udvajanje manjih parcela u veće celine pruža šansu za izgradnju većih i prostranijih kuća.
Jedna od takvih nesvakidašnjih primera jeste porodična kuća čiji je autor Đorđe Mijić iz ateljea Domus Arhitekti. Ova porodična rezidencija od 330 kvadrata projektovana je oko bazena.
Srodni članci na portalu Gradnja:
Zaštićena privatnost
„Osnovna ideja bila je da objekat svojom razuđenom osnovom, zajedno sa pomoćnim objektima, formira unutrašnje dvorište ka kome se orijentišu stambene prostorije“ – navode iz ateljea Domus.
Ovakvim rasporedom volumena vlasnici kuće zaštićeni su od pogleda sa susednih parcela, što je bio jedan od njihovih glavnih zahteva. Vizuelna izolovanost od susedstva dodatno je naglašena visokim obodnim zidom, kao i pejzažnim uređenjem.
Različitim arhitektonskim sredstvima vlasnici kuće zaštićeni su od pogleda sa susednih parcela i iz svakog dela kuće mogu da uživaju u svom dvorištu i ambijentu, bez uticaja objekata koji su im u okruženju.
Osnovna ideja bila je da objekat svojom razuđenom osnovom formira unutrašnje dvorište.
Kuća je prizemna, jasno podeljena na funkcionalne celine: ulazni deo sa garažom za dva vozila, dnevni boravak sa kuhinjom i trpezarijom, blok sa roditeljskom spavaćom sobom sa svojim garderoberom i kupatilom. „Posebnu celinu čine sobe za dvoje dece sa sopstvenim dnevnim boravkom, pozicionirane uz ulaznu zonu kuće“ – dodaju arhitekte.
Oko bazena, koji je postavljen u centralnom delu parcele, raspoređena su i dva pomoćna objekta: natkrivena terasa sa roštiljem i objekat sa sobom za druženje, boravak, saunom i ostavama.
Razuđeni oblik osnove objekta omogućio je da se formiraju manje, intimnije zone unutar dvorišta. „Iz svih prostorija pružaju se različite vizure ka dvorištu. Pri samom ulazu, ostvaruje se vizuelna veza sa dvorištem preko velikih staklenih portala u predsoblju“ – navode iz ateljea Domus.
Opeka na fasadi
Kompoziciju kuće formira četiri volumena, od kojih se svojom visinom izdvaja centralni deo u kome je smešten dnevni boravak.
Primena ravnog krova kući daje moderan karakter, pogotovo kad se uzme u obzir njegova kombinacija sa ugaonim prozorima.
S druge strane, arhitekte navode da je odabir opeke kao materijala za završnu fasadnu oblogu dao poseban duh objektu i povezao ga sa podnebljem u kome se nalazi. Akcenti na fasadi, kako na kući tako i na pomoćnim objektima, izvedeni su od kompakt ploča sa drvenim dezenom.
U kom stilu treba graditi?
Debata o ovom pitanju aktuelna je još od početka 19. veka, kada je nemački arhitekta Heinrich Hübsch objavio čuvenu polemiku „In What Style Should We Build?“ (1828).
Prema njegovim rečima, tehnološki progres, u kombinaciji s promenom životnih navika, učinio da su tradicionalni stilovi građena potpuno neprimereni za novo, savremeno društvo.
U tom maniru, suprotno oblikovnom kodu susedstva i tradicionalnom stilu gradnje, arhitekte iz ateljea Domus odlučile su se za jednu sasvim drugačiju tipologiju – razuđenu kompoziciju kubičnih objekata grupisanih oko centralnog bazena.
Oslobođene tereta nasleđa i stroge regulacije, možda su periferije naših gradova upravo idealno mesto za izgradnju novih arhitektonskih bisera, pogotovo kada je reč o jednoporodičnim stambenim objektima.
Grafički prilozi
Fotogalerija
Faktografija
Porodična kuća u Somboru
Đorđe Mijić, d.i.a
2023.
330 m2
Da li je ovo kuca od Jokićevih? Sombor je pa rekoh nema mnogo bogatih tamo koji bi uspeli ovakvu kuću da izgrade
Jokić je valjda kupio kuću na Vencu.
Mislim da gresite, barem u delu koji tvrdi da nema mnogo ljudi u Somboru koji bi mogli da priuste ovako nesto.
330 kvadrata neto, sa pejzažnim uređenjem i bazenom, zajedno sa opremanjem enterijera, je barem pola miliona. Možda malo manje…
Nije uspeh u „bilo kakvom“ arhitektonskom rešenju, već u poštovanju tradicije u sprezi sa savremenim materijalima i tehnološkim rešenjima (pametna kuća), pa makar sa detaljem koji podseća na lokalitet (čardak). U potpisu, Somborac
Ako sam vas dobro razumeo, vama se kuća ne dopada? Meni je super!!
Odlična!
Blago kolegi koji je dobio priliku da sprovede u delo kvalitetno rešenje i klijente koji su to prihvatili
Mislim da je sve stvar ukusa i novca, kuca mi je lepa ali nije za moj ukus. Mislim da smo podneblje gde ravan krov bas nije pogodan, vise volim planinske kuce.
Planinska kuća u Somboru?
Potpuni promašaj u odnosu na okolinu. Dokazivanje da su mocni, gomila betona i kamenja, nigde zelenila osim trave i zbunja. Skorojevicka arhitekture.
a lokacija je puno vise od par stotina metara udaljena od Venca … ovo je dalja periferija Sombora …
Google Maps kaže manje od jednog kilometra od centra,
Ovako su se gradile Rimske vile patricija,dok su plebejci živeli u insulama tj.zgradama sa više spratova.Znači ništa novo.