Lutra Lutra: Energetski samostalna kuća u srcu Homoljskih planina

Otkrivamo vam koja su sve rešenja planirana kako bi objekat na potpuno „off-grid“ lokaciji imao električnu energiju, vodu i kanalizaciju, i sve to uz minimalan uticaj na okolinu.

Projektovana na posedu klijenata smeštenom na obroncima planine Crni Vrh, u netaknutoj prirodi Homoljskih planina, kuća Lutra Lutra (latinski naziv za vidru – prim. aut.) je objekat koji bi, kad bude izgrađen, trebalo da predstavlja pravo utočište mira, tišine i spokoja.

Lokacija je potpuno “off-grid”, bez mogućnosti priključenja na struju, vodu ili kanalizaciju. Donji deo zapadnog dela poseda ulazi u III i II zonu zaštite novoosnovanog nacionalnog parka Kučaj-Beljanica, dok se deo u kojem je planirana izgradnja kuće nalazi van zone nacionalnog parka.

Zajedno sa klijentima, koji žive u prestonici i od početka su aktivno učestvovali u procesu dizajna kuće, arhitekte iz novosadskog studija Bionique, na čelu sa autorom projekta Adamom Špeharom, trudile su se da stvore nešto više od običnog stambenog objekta.

„Želeli smo da kreiramo mesto gde se priroda i čovek susreću u savršenom skladu, pružajući mogućnost za održivi način života, gde pažljivo proračunati komfor i ekologija idu ruku pod ruku“ – istakao je arhitekta Špehar za naš portal.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Ekološka i moderna: Kuća od konoplje na Homoljskim planinama

Korišćenje prirodnih resursa na održiv način

Kuća Lutra Lutra je potpuno nezavisna, osmišljena tako da koristi prirodne resurse na održiv način, bez štetnog uticaja na okolinu. Na krovu bi bili postavljeni fotonaponski (PV) paneli sa baterijskom podrškom, koji bi obezbeđivali električnu energiju za sve potrebe domaćinstva. Glavna ideja bila je da se maksimalno smanji broj i snaga električnih potrošača u kući.

Bez obzira na mogućnost izvođenja bunara, klijenti su želeli da se kao primarni izvor vode koristi kišnica, zbog čega je bilo potrebno postaviti efikasan sistem za njeno prikupljanje i tretman, u što “analognijoj” formi.

Najefikasnije, ali ne i najprijatnije rešenje bi zapravo bilo korišćenje kompostnog toaleta, no lokacijskim uslovima se zahtevala septička jama.

Arhitekte su diskutovale s klijentima o tome da se kanalizacija u određenoj meri može smatrati nepraktičnim sistemom moderne civilizacije iz razloga što troši velike količine vode i struje. „Najefikasnije, ali ne i najprijatnije rešenje bi zapravo bilo korišćenje kompostnog toaleta, no lokacijskim uslovima se zahtevala septička jama”, objasnio je Špehar.

Opcija nepropusne septičke jame, koja se ispumpava, ne bi bila prihvatljiva zbog udaljenosti lokacije. Tako je procenjeno da bi daleko bolja opcija bio bio-prečistač (bio-reaktor). Ovo postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda biološki uklanjanja azot i fosfor preko patentiranog vertikalnog protočnog lavirinta. Reciklirana otpadna voda mogla bi se koristiti za navodnjavanje okolnog zelenila.

Pored grejanja, raketna peć sa masivnom akumulacijom može služiti i za kuvanje i proizvodnju toplog vazduha koji se može sistemom podnog razvoda cevi preneti u obližnje prostorije.

„Razmatrana je i opcija eko-toaleta sa sagorevanjem (Incinerating Eco Toilet). Ovaj sistem spaljivanjem ljudskog ‘otpada’ ostavlja minimalne količine pepela i ne zahteva nikakvu potrošnju vode”, kaže Špehar. Međutim, zbog visoke potrošnje struje (0,8 do 2 kWh po spaljivanju), arhitekte su ga brzo isključile iz razmatranja, iako su se sa klijentima složili da bi bilo jako zabavno imati tako nešto u kući.

Otpadna voda iz sudopere, lavaboa, tuš kabine i veš mašine (tzv. “siva voda”) tretirala bi se biofiltriranjem. Ovaj proces uključuje uklanjanje svih ostatka deterdženata i sapuna pomoću biofiltracionih biljaka koje u svom tkivu fiksiraju štetne materije. Planirano je korišćenje biorazgradivih sredstava za čišćenje prostora i ličnu higijenu, kao i kompostiranje organskog otpada.

Za grejanje bi se koristila Raketna peć sa masivnom akumulacijom (RMH – Rocket Mass Heater), sistem grejanja poznat po visokoj efikasnosti i niskoj potrošnji biomase. „Pored grejanja, RMH može služiti i za kuvanje i proizvodnju toplog vazduha koji se može sistemom podnog razvoda cevi preneti u obližnje prostorije”, navodi arhitekta.

Objekat prilagođen prirodnom okruženju

Što se tiče samog oblikovanja objekta, a uzimajući u obzir da se parcela na kojoj se planira gradnja kuće nalazi na padini, razmatrana je ideja da objekat bude delimično ukopan kako bi se dodatno izolovao od vremenskih uticaja.

Arhitektonski, kuća je jednostavnog dizajna, prilagođenog prirodnom okruženju. Jednovodni krov se proteže preko cele kuće i formira elegantan, sveden izgled objekta dok omogućava lakše prikupljane kišnice uz manji broj olučnih vertikala sa filterima i taložnicima nečistoća.

„Forma objekta razvijana je sa ciljem optimizacije energetske efikasnosti kroz niži ‘faktor oblika’ i analizu sunčevih putanja tokom godine radi smanjenja pregrevanja leti i maksimizacije solarnih dobitaka zimi” – objasnio je Špehar.

Bez dodatnog popločanja i veštačkih zelenih površina

Kada je pak reč o uticaju okoline i pripadajućeg konteksta na arhitekturu objekta, autor projekta ističe da je jedna od najvećih vrednosti ove kuće upravo netaknuta priroda koja je okružuje.

„Okolina bi ostala neizmenjena, čuvajući autentičnu lepotu Homoljskih planina. Klijenti bi imali priliku da uživaju u prelepim pejzažima, svežem vazduhu i miru koji pruža ovaj skriveni kutak prirode. Oko objekta ne bi bilo dodatnog popločanja niti veštačkih zelenih površina”, kaže naš sagovornik.

Pored forme, dodaje, okruženje je uticalo i na izbor materijala konstrukcije i fasade. Izgradnja se planira od lokalnih i lako dostupnih materijala. Zidovi bi se izvodili od opekarskih blokova dok bi konstrukcija bila izrađena od drveta. Ne planira se upotreba materijala sa velikim ugljeničnim otiskom, poput aluminijuma i čelika.

Beton bi se koristitio samo za temelje, u kombinaciji sa kamenim blokovima recikliranim iz postojećih objekata.

„Na posedu postoji više oronulih ekonomskih objekata odakle ćemo probati da iskoristimo opeku za zidanje, makar pregradnih zidova u kući. Beton bi se koristitio samo za temelje, u kombinaciji sa kamenim blokovima recikliranim iz postojećih objekata”, navodi arhitekta.

Budući da klijenti nisu želeli kuću čiju bi fasadu morali da tretiraju svakih par godina, već kuću koja će biti lepša kako bude starila, razmatrane su opcije drvene i kamene fasade, pri čemu bi drvo bilo bez tretmana lakovima, kako bi starilo prirodno.

„Razmišljali smo prvo o sibirskom arišu, ali smo se na kraju odlučili za smrču kao lokalno drvo, kako bi se izbegao uvoz i transport materijala. Ideja o kojoj se dosta diskutovalo bila je spaljivanje fasadnih dasaka japanskom tehnikom Shou sugi ban”, ističe Špehar.

Prikupljena kišnica bi se prvo filtrirala od grančica i lišća, da bi se zatim posebnim taložnikom iz nje odvojila nečistoća koju bi sa krova sprala “prva voda”.

Najveći izazov, kako kaže, bilo je projektovanje sistema za optimalnu upotrebu vodenih resursa uz sprečavanje neadekvatnog ispuštanja vode u prirodu. Kišnica bi se tako prikupljala i koristila kao tehnička voda, dok bi se deo filtrirao za piće.

Prikupljena kišnica bi se prvo filtrirala od grančica i lišća, da bi se zatim posebnim taložnikom iz nje odvojila nečistoća koju bi sa krova sprala “prva voda”. Voda bi se zatim skladištila u cisterni zakopanoj iza kuće.

Filtriranu “meku” vodu sistemom taložnih filtera i aktivnog uglja neophodno je obogatiti mineralima, a pre neposrednog korišćenja izložiti i procesima ultrafiltracije i UV zračenja, objašnjava autor i dodaje:

„Glavni cilj nam je bio da se u što većoj meri ispune aspekti zelene gradnje poput minimalne upotrebe električne energije i vode, adekvatnog izbora materijala koji imaju mali ugljenični otisak (carbon footprint) i koji se mogu reciklirati, kao i očuvanje okoline i biodiverziteta uz minimalno generisanje otpada”.

Gradnja ne pre kraja 2025.

Što se tiče organizacije sadržaja u objektu, u prizemlju se nalaze dnevni boravak sa trpezarijom i kuhinjom, spavaća soba, kupatilo i tehnička prostorija. Na galeriji ispod krova nalazi se otvoreni prostor i jedna izdvojena soba, što, kako naglašava Špehar, „doprinosi osećaju prostranosti i komfora”.

Kako saznajemo na kraju, projekat Lutra Lutra je trenutno u fazi izrade projekta za izvođenje, a gradnja se ne planira pre kraja 2025. godine.

Grafički prilozi

Osnova prizemlja

Osnova poktrovlja

Presek kroz objekat