Slučaj Ljubljana: Lakše je bilo srušiti kuću i napraviti novu. Ali…
Ovo je pravi primer kako se pravilnim arhitektonskim razmišljanjem izgrađeni stambeni fond može sačuvati i prilagoditi savremenim potrebama.
Vlasnici velikih porodičnih kuća izgrađenih u slovenačkim predgrađima posle Drugog svetskog rata često su bili inspirisani starijim i prestižnijim gradskim vilama prilikom odabira dizajna za svoj budući dom.
Međutim, za razliku od objekata koji su im poslužili kao inspiracija, njihove strukture bile su daleko jednostavnije u pogledu materijala i arhitekture, bez preteranog luksuza i prostranih enterijera iz prošlih vremena.
Etaže su obično bile podeljene na mnoštvo malih, nepovezanih prostorija raspoređenih oko centralnog stepeništa, čime se otežava prilagođavanje prostornim očekivanjima današnjih klijenata, koji uglavnom traže otvoren, prozračan životni prostor.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Najzelenija zgrada je ona koja je već izgrađena
Stoga ne iznenađuje što se klijenti u ovakvim slučajevima često odlučuju za rušenje starih objekata kako bi na njihovom mestu izgradili savremeniju arhitekturu. Ista dilema pojavila se i pri planiranju obnove ove posleratne „vile” u predgrađu Ljubljane.
Klijent je želeo prostraniju kuću, ali je, kao ekološki svestan investitor, takođe bio posvećen održivom pristupu. Shvatio je da je „najzelenija zgrada ona koja je već izgrađena“. Često je to i najisplativija opcija. Zajedno sa ljubljanskim studijom Arhitektura dilema je rešena i pronađeno je optimalno rešenje.
Na jugu, prostor se nastavlja u široku i svetlu zimsku baštu sa širokim panoramskim pogledom na okolno zelenilo.
Arhitektonskim projektom, realizovanim ove godine, zadržani su prizemlje i sprat postojeće konstrukcije, dok je nekorišćeno potkrovlje postalo centralno mesto za život. Manje prostorije u prizemlju i na spratu dodeljene su za preostale kućne funkcije. Sve ostalo je gore – u loftu.
Novoprojektovani loft čini veliki, ujedinjeni prostor ispod krova sa jednim nagibom. Na jugu, prostor se nastavlja u široku i svetlu zimsku baštu sa širokim panoramskim pogledom na okolno zelenilo.
Kao da je oduvek bilo tu
Udaljenost kuće od ulice obezbeđuje osećaj potpune privatnosti. Pored širokog pogleda kroz zimsku baštu, dva dodatna prozora pružaju intimniji pogled. Na istoku pogled se pruža niz mirnu ulicu kroz veliki panoramski prozor, dok se na severu otvara kroz jedan manji.
Kako su za ArchdDaily objasnili iz studija Arhitektura, osnovanog u Ljubljani 1997. godine, kompaktno novoprojektovano potkrovlje služi kao diskretan akcenat na renoviranoj vili.
„Uprkos različitoj materijalnoj izvedbi, upotrebi unakrsnog lameliranog drveta (CLT) i tamnijoj boji metalne fasade, čini se kao da je oduvek bilo tu, skladno se družeći sa slučajnim prolaznicima na obližnjem zelenom šetalištu oko Ljubljane“, zaključuju arhitekte.
Inženjerska krv
I zaista, ovo je pravi primer kako pravilnim arhitektonskim razmišljanjem izgrađeni stambeni fond može biti sačuvan i prilagođen savremenim potrebama. Najlakše je srušiti, ali sačuvati, popraviti i unaprediti je ono što bi trebalo da je u krvi inženjera.
Bravo!
Super, ali gde je ovde enterijerska rasveta?