Kratka istorija mapa i njihova uloga u urbanističkom razvoju

Sigurno je da bi bez mapa naš svakodnevni život bio veoma otežan, a svakako je zanimljivo i kako su se one razvijale kroz vreme da bi dobile današnju formu.

Kartografija, odnosno izrada mapa, hiljadama godina je igrala ključnu ulogu u predstavljanju prostornih koncepata, pomažući nam da bolje razumemo naš svet i kako na njega utičemo.

Dok su najraniji oblici mapa prikazivali geografske informacije urezane u glinene ploče ili na zidove pećina, mape koje danas koristimo značajno su evoluirale kako bi na kreativan način prikazale niz različitih podataka.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Od lakta do metra: Kako su se kroz istoriju menjali merni sistemi
• Kako je radno okruženje arhitekata evoluiralo kroz istoriju

Prve mape pre 19.000 godina

Vizualizacije u formi mapa donose podatke o veličini populacije, istorijskim događajima, kulturnim promenama i vremenskim obrascima kako bi nam pomogle da bolje razumemo naš svet i kako da na njega utičemo.

Neke od prvih poznatih mapa datiraju iz 17.000 godina p.n.e. i bile su u formi slika koje su prikazivale sazvežđa zvezda, karakteristike pejzaža kao što su planine, reke ili druge fizičke oznake koje su ljudima pomagale da se kreću od mesta do mesta.

Grčka kao centar sveta

Davne 600. godine p.n.e. nastala je vavilonska karta sveta i veruje se da je to prvi prikaz Zemlje, odnosno onoga što su ljudi mogli da uoče u to vreme.

Druge drevne civilizacije, poput Grka, počele su da koriste papirne karte za navigaciju na osnovu posmatranja koja su sprovodili istraživači i na osnovu matematičkih proračuna.

Drevne civilizacije često su na mapama planirale i čitave buduće gradove.

Mape tog vremena su bile važne jer su prikazivale Grčku kao centar sveta, okužen ogromnim okeanima. Kasnije su mape počele da prikazuju i dva formirana kontinenta, Aziju i Evropu.

Pored toga što je za drevne civilizacije bilo važno da nacrtaju svet oko sebe, one su se takođe fokusirale i na predstavljanje svojih gradova kroz druge oblike mapiranja, a često su na mapama planirali i čitave buduće gradove.

Razumevanje toka prostora unutar grada

Noli mapa je jedna od najvažnijih tehnika crtanja mapa koja se koristi za razumevanje toka prostora unutar jednog grada. Prvu Noli mapu nacrtao je italijanski arhitekta Đovani Batista Noli, po kom je tehnika crtanja i dobila ime.

Naime, Papa Benedikt XIV je 1736. godine zadužio Nolija da napravi najtačniji plan Rima koji je ikada bio nacrtan. Cilj je bio razumevanje prostora i njegova podela na različite oblasti, kako bi se planiralo dalje proširenje grada i javne potrebe, piše ArchDaily.

Prva Noli mapa dokumentuje svaku zgradu i svaki javni prostor, uključujući javno dostupne prostore koji se nalaze unutar objekata, kako bi se u potpunosti razumelo šta je javno, a šta privatno. Mapa je crno-bela i primarni cilj je predstavljanje otvorenog prostora i građevinske mase.

Slične tehnike mapiranja korišćene su tokom izbijanja kolere i njenog praćenja, kao i za praćenje kretanja vojske tokom bitaka.

Ova tehnika je od tada mnogo puta replicirana, sa ciljem uspostavljanja brze analize odnosa među prostorima i da stvori razumevanje o tome kako da se kreira bolje urbano iskustvo.

Mape sa više belog prostora ukazuju da postoji više ulica, dvorišta, tremova, komercijalnih prostora, predvorja i drugih javnih površina koja naselja čine prohodnijim za ljude.

Slične tehnike mapiranja korišćene su tokom izbijanja kolere i njenog praćenja, kao i za praćenje kretanja vojske tokom bitaka.

Dodatno unapređenje kroz tehnologiju

Mape su značajno evoluirale u poslednja dva veka, postajući sve više precizne, a dodatno se unapređuju kroz tehnologiju. Danas se većina mapa kreira pomoću GIS (geografski informacioni sistem) softvera.

Satelitski snimci, fotografije iz vazduha i senzori nam pomažu da razumemo površinu Zemlje i infrastrukturu, a podaci o populaciji i korišćenju prostora nam daju informacije o tome kako da uravnotežimo prioritete gradova, od toga kako da optimizujemo novi projekat koji se gradi, do toga koje javne infrastrukture treba da se nalaze na određenim mestima.

Mape budućnosti će nam dati informacije u realnom vremenu i izvući podatke iz hiljada izvora.

Iako se ove informacije uvek menjaju, one ipak omogućavaju planerima da naprave projekcije o tome kako bi gradovi mogli da izgledaju i kako se mogu poboljšati.

Neminovno je da će u budućnost mapa i procesa mapiranja biti uključeno još više tehnologije. Dok su mape oduvek bile posmatrane kao alatka koja može da predstavi prikaz trenutak u vremenu i trajnu prelepu sliku za posmatranje, mape budućnosti će nam dati informacije u realnom vremenu i izvući podatke iz hiljada izvora kako bi nam dale tražene informacije o našim gradovima.