Ambar kao inspiracija za kuću kraj Ljubljane u kojoj se zidovi pomeraju
Sagrađena od trupaca ariša i metalne konstrukcije, ova moderna i udobna kuća u Sloveniji posebna je kako u svom dizajnu, tako i u mnogim detaljima.
Ambar je građevina za sušenje žita ili sena napravljena od drveta i otvorena s jedne ili više strana. U seoskim predelima Slovenije zovu se kozolec.
Njegova savremena verzija, Kozolec – Kicstarter, je pak delo arhitekata iz ljubljanskog studija Superform, koji su tradicionalnu formu ambara iskoristili kao polaznu ideju za oblikovanje porodične kuće od 200 kvadrata.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Beg iz grada: 10 projekata koliba u netaknutoj prirodi
- Porodična vila u Zaklopači inspirisana narodnim graditeljstvom Šumadije
Zidovi propuštaju svetlost
Ova planinska brvnara u Dobravi kraj Ljubljane sagrađena je od ariša. Paralelni samostojeći zidovi, tipični za kozolce, podignuti su na parceli.
Zidovi su tako postavljeni da formiraju različite prostore: dnevni boravak, spavaći blok, otvorenu garažu, ostavu i sobu za goste. Ovi prostori pokriveni su krovovima koji spajaju zidove kuće.
Praznine između trupaca koji formiraju zidove variraju po veličini i starosti i propuštaju svetlost na kontrolisan način. Ovo takođe znači kroz neke od zidova imate i pogled na pejzaž.
Severni, kompaktni zid je izrađen od iQwood masivnog alpskog drveta, bez lepkova, hemikalija i metala.
Klizni zid od trupaca se pomera – uklanja ili zamagljuje u skladu sa raspoloženjem i potrebom.
Ariš grli i unutrašnjost kuće. Prozračan životni prostor širi se od ulaza na severu, gde nas kao centralni element dočekuje ognjište, ka jugu, gde zid paralelno pokriva ili otkriva tri otvora.
Klizni zid od trupaca se pomera u skladu sa raspoloženjem i potrebama korisnika. Između njega i staklenog zida postoji otvor u kome struji druga, nevidljiva vazdušna opna.
I napolju i unutra u isto vreme
Arhitekta Anton Žižek je tokom svojih mnogobrojnih putovanja po Aziji posmatrao tamošnju arhitekturu i otkrivao njenu maštu i lepotu, na primer – prolazak svetlosti kroz perforirani zid:
„Igra senki i svetlosti deluje smirujuće. Ne možeš da gledaš u sunce. Sa perforiranim zidom umesto jednog sunca dobijamo hiljade sunaca koje svoje nežne zrake šire po sobi. Ono što je važno i što stvara doživljaj kuće jeste njena atmosfera, a ne njena osnova, ne njena forma“, rekao je Žižek za ljubljanski Dnevnik.
„Masivni drveni zidovi i metalna konstrukcija su skelet kuće. Pokretni zid dozira privatnost. Uvek si napolju i unutra u isto vreme“, dodao je Žižek.
Brojni izlazi, terase, priključci i prolazi nude mnoštvo mikroambijenata za svaki sat u danu.
Mnogo je originalnih rešenja koja jedva primećujete – oluk skriven u stubu, koji se ne zaustavlja na ivici kuće, već se proteže u daljinu. Deblo, postavljeno pod uglom od 45 stepeni, ima zaobljene ivice i stvara dodatnu mekoću, jer zbog nagiba voda lepo otiče.
Perionica, garderoba, gostinska soba, kupatilo sa saunom i spavaća soba, okrenuti ka šumi, sa izlazom na malu terasu, poređani su duž hodnika bez oštrih pregrada i ivica. Svi ovi izlazi, terase, priključci i prolazi nude mnoštvo mikroambijenata za svaki sat u danu.
Vidljivi zagrljaji harmonije i lepote
Takođe, tu je i drveni dek ispred južnog zida. Osmislio ga je pejzažni arhitekta Matej Kučina, sa idejom da predstavlja svojevrsno pristanište gde možete prebrojati oblake ili uhvatiti zamišljenu ribu zamišljenim štapom.
Interpretacija kozolca, njegovo pretvaranje u modernu i udobnu kuću, posebna je u svom dizajnu i u mnogim detaljima, od vidljivih zagrljaja harmonije i lepote, do skrivenih funkcionalnih i tehničkih rešenja.
Foto-galerija
Faktografija
Kozolec – Kickstarter
porodična kuća
Dobrova, Slovenija
15.000 m²
200 m2
2019.
2023.
Superforma (Marjan Poboljšaj, Anton Žižek, Špela Gliha, Urša Dežman)
privatno lice
Matej Kučina
Virginia Vrecl
