Raport s gradilišta Koridora Vc koji će povezati region

Pogledajte kako teku radovi na izgradnji autoputa „Koridor Vc“ kod Doboja i koje se deonice planiraju u budućnosti.

Jedan od najznačajnijih projekata za BiH poslednjih godina jeste izgradnja Koridora Vc. Ovaj trans-evropski koridor, koji povezuje Budimpeštu s hrvatskom lukom Ploče, predstavlja glavnu transportnu rutu u Bosni i Hercegovini od severa ka jugu. Ukupna planirana dužina autoputa kroz BiH iznosi oko 335km. Prvi planovi za izgradnju ovog autoputa započeti su 70-ih godina prošlog veka. Međutim, tek značajniji pomaci desili su se 2004. godine, kada je donesena odluka o razvoju projekta izgradnje Koridora Vc.

Ukupna planirana dužina autoputa kroz BiH iznosi oko 335 kilometara.

Realizacijom ovog projekta doći će do značajnijeg saobraćajnog povezivanja celokupne države sa evropskim putem E70 (autoput Beograd – Zagreb), te smanjenju saobraćajnog opterećenja na postojećoj mreži magistralnih i regionalnih puteva.

Redakcija našeg portala posetila je gradilište autoputa „Koridor Vc“ kroz Republiku Srpsku, te je tom prilikom obavljen razgovor sa predstavnicima JP „Autoputevi Republike Srpske“ kao investitorima i firmom „Integral Inženjering“ kao jednom od dve firme koje izvode radove na ovom projektu. Pored pomenute firme, radove izvodi i firma GD „Granit“ iz Skoplja.

Animacija Koridora Vc od Doboja do granice sa Hrvatskom:

Deonica: petlja „Johovac (Tovira)“ – petlja „Rudanka (Kostajnica)“

Ova deonica, nedaleko od grada Doboja, ukupne dužine 6,3 km započeta je sredinom 2019. godine i trenutno je realizovano oko 70 posto ukupnih radova, te se na proleće iduće godine može očekivati njen završetak i puštanje u saobraćaj.

Petljom „Johovac (Tovira)“ povezuje se autoput „9. Januar“ (Banja Luka – Doboj) sa autoputem „Koridor Vc“. Nakon pomenute petlje, izgradnja trase se nastavlja ka jugu, prateći prugu Doboj – Šamac  duž doline reke Bosne i preseca prugu Doboj – Banja Luka preko nadvožnjaka u selu Kostajnica.

Petlja „Rudanka (Kostajnica)“ izvodi se u zoni između pruge Doboj – Banja Luka i reke Bosne. Trasa u narednoj deonici nastavlja prema Putnikovom brdu, a petljom je preko pristupnog puta dužine 1 km povezana sa postojećim magistralnim putem M1-105.

Nasip na kojem je izgrađena saobraćajnica zaštićen je kamenom oblogom i drugim konstrukcijama od dejstva velikih voda.

Reč je o ravničarskom terenu uz reku Bosnu, te se gotovo cela dionica nalazi na nasipu. Glavni izazovi za izvođača bili su kako obezbediti potrebnu količinu materijala za donji stroj saobraćajnice, gde se nasip na nekim mestima kreće i do 10-12 metara visine, te kako izvesti sistem odbrane od poplava, jer se deonica nalazi u neposrednoj blizini reke Bosne, čije se korito izlilo u poplavama 2014. godine, te ljudima ovog kraja nanelo veliku materijalnu štetu.

To je uspešno urađeno proširenjem i uređenjem desne obale reke u dužini od 2 km. Nasip na kojem je izgrađena saobraćajnica zaštićen je kamenom oblogom i drugim konstrukcijama od dejstva velikih voda na delovima gde postoji najveći rizik od prodiranja vode.

Trasa na jednom mestu prelazi preko pruge, pa je na tom delu nasip značajno izdignut. Podvožnjak kroz koji prolazi jedan kolosek pruge je izgrađen sa dovoljnom širinom da bi se u budućnosti mogao kroz njega provesti i još jedan dodatni kolosek.

Na ovoj deonici nalaze se dva vijadukta, deset mostova, devet podvožnjaka i jedna naplatna stanica.

Na pomenutoj deonici nalaze se sledeći objekti: dva vijadukta, deset mostova, devet podvožnjaka i jedna naplatna stanica. Većina objekata fundirana je na šipovima prečnika Ø1200mm i Ø1500mm livenih na licu mesta (sistem Benotto). Što se sastava tla tiče ispod gornjeg sloja humusa nalazi se šljunak koji se taložio usled blizine reke, a ispod njega susreće se lapor, krečnjak i tvrde stene.

Petlja „Johovac (Tovira)“ je petlja „T“ tipa i denivelisana je na tri nivoa. Na njoj se nalaze i dva vijadukta dužine 380m i 560m koji su ujedno i najveći objekti na ovoj dionici.

Za razliku od Johovca, petlja „Rudanka (Kostajnica)“ je petlja tip „truba“. Sa magistralnim putem povezana je mostom preko reke Bosne. Između mosta i petlje planirana je stanica za naplatu putarine.

Trenutni radovi koji se izvode na pomenutoj deonici su izrada tampona i cementna stabilizacija. Prvi sloj tampona debljine je 25cm, a na njega se nasipa drugi sloj debljine 20cm koji se stabilizuje dodavanjem cementa. Uporedo sa tim, rade se rigoli i unutrašnje odvodnje. Sistem unutrašnje odvodnje je zatvoreni sistem sa uljnim separatorima gde se sve otpadne vode prečišćavaju pre ispuštanja u vodotoke.

Planira se ugradnja inteligentnog transportnog sistema (ITS) sa centrom za upravljanje i nadzor u mestu Kladari.

Što se asfaltnih slojeva tiče, projektom je predviđeno da prvi asfaltni bitunosivi sloj bude debljine 8cm. Zatim na njega se polaže vezni sloj debljine 6cm i na kraju habajući sloj od SMA debljine 4cm.

Betonski radovi na objekima su u velikoj meri gotovi. Korišćene klase betona kretale su se u rasponu od C12/15 do C40/50. Najzastupljenija klasa je bila C30/37.

Preostaju radovi na asfaltiranju, hidroizolacija objekata, montaža ograda, izrada zidova za zaštitu od buke, rasveta na petljama i ostale prateće instalacije na trasi. Kao i na autoputu „9. Januar“, i na ovoj deonici planira se ugradnja inteligentnog transportnog sistema (ITS) sa centrom za upravljanje i nadzor u mestu Kladari.

Deonica: petlja „Rudanka (Kostajnica)“  – tunel „Putnikovo brdo 2“ (entitetska granica)

Na ovoj deonici, izvođač se trenutno nalazi u fazi kontrolnih ispitivanja tla, te se vrlo brzo može očekivati i sam početak izgradnje. Za razliku od prethodno pomenute deonice, na ovoj je teren znatno zahtevniji što govori podatak da je ukupna dužina deonice približno jednaka prethodnoj, a da je ugovorena vrednost radova 50% veća od prethodne.

Ovaj deo Koridora Vc, dužine 5,6 km će biti pravi inženjerski izazov, jer se većina nalazi u brdovitom terenu. Ona će ujedno predstavljati i obilaznicu oko grada Doboja. Na trasi su predviđena dva tunela: Putnikovo brdo 1 (dve cevi po 1600m) i Putnikovo brdo 2 (dve cevi po 740m). Takođe, planiran je i most preko reke Bosne i magistralnog puta istovremeno, te dva manja objekta: vijadukt i nadvožnjak na Putnikovom brdu. Dobar deo deonice nalazi se u strmom useku naročito nakon prelaska preko reke Bosne i ulaska u područje Putnikovog brda.

Planirani rok za izvođenje deonice petlja „Rudanka (Kostajnica)“ – tunel „Putnikovo brdo 2“ je tri godine.

Deonica: petlja „Johovac (Tovira)“ – Vukosavlje

JP „Autoputevi Republike Srpske“ ima u planu da u toku ove godine raspiše tender za nastavak izgradnje Koridora Vc od petlje „Johovac (Tovira)“ prema severu do Vukosavlja gde bi se na entitetskoj granici ova deonica spojila sa već izgrađenom deonicom Odžak – Svilaj.

Ukupna dužina autoputa od Johovca do Vukosavlja iznosila bi oko 35 km. Investitor je trenutno u pregovorima sa Evropskom investiocionom bankom oko finansiranja pomenutog projekta. Čitav projekat izgradnje Koridora Vc kroz Republiku Srpsku planiran je da se završi do 2025. godine.

Nastavak izgradnje autoputeva i planirano povezivanje sa Srbijom

Prema rečima investitora, ove godine plan je da se dogovori izgradnja i jedne od tri dionice autoputa od Koridora Vc do granice sa Srbijom: Vukosavlje – Brčko, Brčko – Bijeljina i Bijeljina – GP Sremska Rača. Ukupna dužina autoputa od Vukosavlja do granice sa Srbijom iznosila bi oko 77 km.

S obzirom na to da se već izvodi deonica Kuzmin – Sremska Rača, ovim projektom bi se autoputem čitavom dužinom povezali Banja Luka i Beograd. Na taj način bi se znatno rasteretio saobraćaj na mreži regionalnih puteva kroz tzv. Posavski koridor, koji nije predviđen za ovoliki kapacitet saobraćaja koji danas kroz njega prolazi, a samim tim regije Posavine i Semberije bi dobile modernu saobraćajnicu. Takođe, ovaj autoput bi mogao da posluži kao alternativna trasa za evropski put E70 kroz Hrvatsku, pa bi se na taj način delom rasteretio granični prelaz Bajakovo – Batrovci između Srbije i Hrvatske.

Radovi u planu

Pored ovog autoputa, u narednim godinama planirano je da se krene i sa izvođenjem autoputa Banja Luka – Prijedor – Novi Grad, koji je dodeljen kineskim koncesionarima. Na taj način čitavim severnim delom Republike Srpske bi prošla moderna saobraćajnica, što bi značajno doprinelo boljoj saobraćajnoj komunikaciji, ali i razvoju celokupne privrede.

Celokupnu mapu izgrađenih i planiranih autoputeva i brzih cesta kroz Republiku Srpsku možete pogledati na ovoj adresi.