Koliko će zaista koštati legalizacija objekata

Nije zakon o legalizaciji, već o ozakonjenju, ali bi trebalo da bude poslednji zakon koji će se baviti uvođenjem u legalne tokove nelegalno izgrađenih nekretnina.

Cilj mu je da što pre ozakoni što više bespravnih objekata, po što nižim cenama i u što kraćem roku. I to sve pod parolom javnog interesa, kako bi se znalo šta je čije u Srbiji, piše Politika.

Predmet ozakonjenja su sva zdanja za koja su podneti zahtevi za legalizaciju do 1. februara 2014. godine. Ali i objekti za koje nije podnet zahtev za legalizaciju po važećim propisima, a izgrađeni su do jula ove godine – kada je završeno satelitsko snimanje Srbije.

Svima koji sada počnu da grade na divlje, kako bi iskoristili vreme do primene novog zakona, ti objekti neće biti legalizovani, a stanje će biti provereno na terenu ortofoto snimcima.

Novi zakon o ozakonjenju nelegalnih objekata neće biti vremenski ograničen. Njegova primena počinje danom donošenja zakona, što se očekuje krajem oktobra. Građevinski inspektori imaju rok od šest meseci da popišu nelegalne objekte.

Za objekte za koje nikada nije podnet zahtev za legalizaciju po završetku popisa građevinska inspekcija će doneti rešenje o rušenju, koje neće biti izvršeno do pravosnažnog okončanja postupka ozakonjenja. Objekti za koje ne bude izdato rešenje o ozakonjenju biće srušeni.

Dakle, građani koji nikada nisu podneli prijavu za legalizaciju ne moraju da podnose nikakvu prijavu. Popisaće ih inspektori, a njihovo je da plate taksu za ozakonjenje i dostave izveštaj o zatečenom stanju objekta i dokaz o pravu svojine. Tako će umesto dosadašnjih 2,8 miliona dinara za legalizaciju kuće do 100 kvadrata plaćati svega oko 12.000 dinara. Taksa za ozakonjenje košta 3.000 dinara, dok izveštaj o zatečenom stanju i dokaz o pravu svojine iznose ukupno 9.000 dinara.

Vlasnici će imati rok 30 do 90 dana zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa da dostave dokaz o odgovarajućem pravu, za izveštaj o zatečenom stanju 30 dana, dokaz o plaćenoj taksi za „ozakonjenje” 15 dana i za izdavanje rešenja o ozakonjenju osam dana.

Građani koji su ušli u proces legalizacije po ranije važećim zakonima treba da plate samo taksu za ozakonjenje.

S tim što za porodične kuće do 200 kvadrata iznose 10.000 dinara, a dvostruko više za kuće do 300 metara kvadratnih.

Kada je reč o stanovima, koji zajedno sa kućama čine skoro 70 odsto nelegalnih objekata, legalizacija će sada, čini se, biti brža i lakša nego ranije. To znači da ako je investitor legalizovao zgradu plaćaće se samo taksa za ozakonjenje od 3.000 dinara, ako su podneli zahtev za legalizaciju svog stana. Ukoliko to nisu učinili, uz to plaćaju i izveštaj o zatečenom stanju i dokaz o pravu svojine.

Ako ni zgrada ni stan nisu legalizovani i ukoliko firma investitora još postoji – zahtev podnosi investitor i zgrada se tada tretira kao komercijalni objekat. U slučaju da je zgrada davno građena, da investitor više ne postoji, da bi zgrada bila legalizovana nisu potrebni zahtevi i saglasnost svih stanara, već samo zahtev jednog vlasnika stana.

S tim što se taksa za ozakonjenje zgrade ne plaća. Ali je potrebno uraditi izveštaj o zatečenom stanju cele zgrade i pribaviti dokaz o vlasništvu zgrade, jer nije moguće u katastar upisati stan a da nije upisana zgrada.

Zakonodavac je doskočio vlasnicima stanova koji neće da ozakone stanove jer računaju da ih niko neće srušiti. Za one koji odbiju da legalizuju svoje nekretnine predviđeni su veći porezi na imovinu.

Za rekonstrukciju, adaptaciju i sanaciju objekata plaća se samo taksa za ozakonjenje u iznosu od 3.000 dinara, ako je podnet zahtev. Ako nije, uz to idu još dva dokumenta koja svi ostali moraju da prilože. Ista tarifa je predviđena i za proizvodne hale i skladišta.

Za objekte građene za tržište vlasnici će morati da plate nešto više. Ali ne onoliko koliko bi platili po ranije važećim zakonima.

Vlasnici komercijalnih objekata do 1.000 kvadrata proći će 107 puta jeftinije. Oni neće morati da plate naknadu za uređenje građevinskog zemljišta koja u Beogradu iznosi 6,3 miliona dinara i papirologiju koja je koštala 50.000 dinara. Umesto toga platiće ukupno 59.000 dinara.

Taksa za ozakonjenje objekata površine veće od 1.000 kvadratnih metara iznosi dva miliona dinara i oni će imati 41 put manji trošak nego da su legalizovali po starom.

Više se neće plaćati naknada za uređenje, administrativna taksa i taksa za upis prava svojine sa administrativnom taksom. Objekti koji su izgrađeni na zemljištu nepovoljnom za građenje, ako su od materijala koji ne obezbeđuju trajnost i sigurnost, ako su na javnim površinama, u nacionalnim parkovima ili kulturnim zonama – neće moći da budu ozakonjeni. Na legalizaciju ne mogu da računaju ni oni čiji su zahtevi ranije odbijeni.

Bez seoskih domaćinstava

Ozakonjenje se ne odnosi na seoska domaćinstva sagrađena do 1968. godine, jer se računa da su građena po zakonu. Ne moraju da ulaze u proces ni oni koji imaju privremene dozvole, ali ni oni koji su dobili građevinske, ali nisu uspeli da dođu do upotrebne dozvole.

Dokaz o svojini

Vlasnik mora da dostavi dokaz o odgovarajućem pravu na građevinsko zemljište ili objekat. To može biti pravosnažna sudska presuda, ugovor o prenosu prava korišćenja, odnosno kupovini zemljišta, ugovor o kupovini objekta, ugovor o suinvestiranju izgradnje zdanja, pravosnažno rešenje o nasleđivanju. Kada je reč o nadziđivanju ili pretvaranju zajedničkih prostorija u stan, dostavlja se ugovor sa skupštinom stanara, a ako ona nije formirana, dokaz je saglasnost većine vlasnika na posebnim delovima zgrade.

Izveštaj o zatečenom stanju

Uz dokaz o svojini vlasnici treba da dostave izveštaj o zatečenom stanju, čiji je sastavni deo i elaborat geodetskih radova za nezakonito izgrađen objekat. To su jedina dva dokumenta potrebna za legalizaciju. Izveštaj radi odgovorni projektant, a deo koji se odnosi na eleborat geodeta. To je dokument koji će morati da pribave oni koji do sada uz zahtev za legalizaciju nisu podneli traženu dokumentaciju, odnosno oni koji nisu ni podneli zahtev za legalizaciju.

Foto: Dennis Jarvis, Flickr