Koliki će biti novi porez na imovinu?

Ministarstvo finansija na mala vrata, preko amandmana proturilo drakonske odredbe u Zakonu o porezu na imovinu. Za stan od 50 kvadrata u Beogradu 11.000 dinara.

Porez je u ovoj godini, posle izmena Zakona o porezu na imovinu, povećan, a koliko ćemo više plaćati zavisi, pre svega, od opština i gradova u kojima živimo.

Zasada nas, delimično, od značajnijeg povećanja štiti odredba da porez ne mogu biti veći od 60 odsto, ali će važiti samo u ovoj godini. Već dogodine na uplatnicama će biti i 100 odsto veći iznosi.

Osnov za obračun poreza je vrednost nekretnina koja se formira na bazi procene: korisne površine, prosečne tržišne cene kvadrata slične nepokretnosti na teritoriji opštine. Na visinu utvrđene vrednosti utiču i lokacija nepokretnosti, kao i njen kvalitet.

Za razliku od rešenja koje je na usvajanje Skupštini ponudila Vlada Srbije, izmene zakona o porezu na imovinu, a koje je predviđao jedinstvenu poresku stopu od 0,4 odsto na sve nepokretnosti, rešenje koje je parlament i usvojio, posle podnetih amandmana, ipak predviđa da se zadrži progresivna poreska stopa.

Tako će, recimo, onaj ko ima nepokretnost čija je vrednost procenjena do 10 miliona plaćati porez po stopi od samo 0,4 odsto. Ali, onaj ko ima nekretninu vrednu do 25 miliona osim stope od 0,4 odsto plaćaće dodatno i porez od 0,6 odsto na vrednost više od deset miliona, dok će onaj ko ima nekretninu vrednu do 500.000 evra plaćati čak dodatna dva procenta na vrednost više od 250.000 evra.

„Svaka lokalna samouprava biće u prilici da maksimalno spusti stopu naplate poreza na imovinu, ukoliko procenjuje da građani na njenoj teritoriji utvrđeni namet ne mogu da plate.“

Time će se – prema mišljenju onih koji su u parlamentu kroz amandmane korigovali prvobitni predlog izmena Zakona – postići prava progresivnost u naplati ove dažbine.

Od ove godine, olakšice koje se primenjuju zbog starosti nekretnine mogu biti 0,8 odsto po godini starosti stana ili kuće, ali, za razliku od dosadašnjeg zakonskog rešenja, do maksimalnih 40 odsto, umesto 70 odsto. U parlamentu su izmenjeni i predlozi Vladinih rešenja koji se odnose na olakšicu primenjenu u slučaju da u nekretnini za koju se plaća porez neko i živi.

Tako će se umesto dosadašnjeg rešenja prema kom se obveznik poreza na imovinu oslobađa 40 odsto utvrđenog poreza zbog činjenice da u nekretnini živi, a njegovi članovi domaćinstva sa dodatnih deset odsto po svakom članu do maksimalnih 70 odsto primeniti nešto restriktivnije pravilo. Maksimalno oslobođenje će biti 50 odsto, odnosno 20.000 dinara.

Ako se ovo rešenje primeni na slučaj stana od 50 kvadrata u centru Beograda, star više od 50 godina u kome živi samo vlasnik stana, a za koji je porez, do sada, bio oko 5.000 dinara, dažbina će biti više od 11.000 dinara. Taj iznos se neće primeniti u ovoj godini, već će vlasnik navedenog stana sada platiti porez od oko 8.000 dinara. Sledeće godine, plaćaće kompletan iznos.

Vlasnici skupocenih nekretnina će namet plaćati više nego do sada, pa će, recimo, vlasnik vile od 500.000 evra, porez plaćati gotovo 4.000 evra. Ali, i oni će, u ovoj godini biti “zaštićeni” odredbom da im rešenja za 2011. godinu mogu glasiti samo na iznos koji je do 60 odsto veći od prošlogodišnjeg.

I dalje ostaje obaveza svih vlasnika nekretnina da porez za godinu koja je u toku plaćaju kroz akontacije, odnosno i pre nego što im stigne rešenje. Tako već 15. februara ove godine treba uplatiti prvu ratu poreza na imovinu i to u iznosu koji čini četvrti deo onoga što nam je naznačeno u rešenju o naplati poreza na nepokretnost u prošloj godini.