Kineskim arhitektama ne cvetaju ruže: Kako su se bonusi pretvorili u minuse

Većina velikih biroa koristi neobičnu strukturu isplata, gde je plata ugovorena na osnovu minimalca, a većina prihoda se isplaćuje bonusima kada se projekti završe i naplate… jednog dana.

Arhitekte u NR Kini trenutno se suočavaju sa radnim uslovima iz noćne more – svoj posao obavljaju čak i preko noći, dok im plate naglo opadaju, a sve to dok se industrija nekretnina u doskora najmnogoljudnijoj zemlji na svetu nosi sa teškom krizom.

To nam otkrivaju intervjui koje je portal Dezeen realizovao sa više od deset arhitekata iz firmi sa sedištima u Pekingu, Šangaju, Guangdžou i Šenženu, koji su se žalili na masovna otpuštanja, smanjenje plata i neredovne isplate tokom protekle godine.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Naslagane ledene kocke kao novi orijentir kineskog grada
• Brutalistička koncertna dvorana sa pogledom na Kineski zid

Anonimnost zbog straha od posledica

„Možete reći da je dan bio dobar ako napustite radno mesto pre 22 časa“ – rekla je Šučun Ji (nije njeno pravo ime), mlada arhitektica i bivša zaposlena u državnoj firmi Shenzhen General Institute of Architecture Design & Research (SZAD).

„Znam da su neke od mojih kolega radile i do tri časa posle ponoći i tako uzastopno čitava tri meseca“ – dodala je ona.

Sagovornica Dezeena nije otkrila svoj identitet iz bojazni od posledica, s obzirom da trenutno pokušava da pronađe novi posao.

Spiralni dugovi i odugovlačenje projekata

Nakon dugog perioda procvata urbanog razvoja, kineska industrija nekretnina je u problemu, gde investitori vode bitke sa dugovima koji rastu i građevinskim projektima koji se zaustavljaju.

Ova kriza ima veliki uticaj i na arhitektonske firme, a među 13 javnih arhitektonskih firmi u Kini samo je jedna tokom prošle godine zabeležila rast prihoda.

Svih 12 ostalih je imalo značajan pad prihoda, a firma iz Šangaja HYP-ARCH Architectural Design Consultant imala je najgore rezultate, sa padom prihoda od 60,7%.

Jedna američka firma sa predstavništvom u Šangaju priznala je da je smanjila broj zaposlenih u timu sa oko 100 na 30 zbog nedostatka projekata, dok je druga prekookeanska firma priznala da je pad prihoda doveo do obustave otvaranja novih radnih mesta, što znači da postojeći zaposleni moraju da rade duže.

Sagledavanje problematike na primeru SZAD

Priča o Shenzhen General Institute of Architecture Design & Research (SZAD) služi kao korisna ilustracija problematike sa kojom se suočavaju arhitektonski studiji u Kini.

Osnovan 1982. godine SZAD ima kancelarije širom zemlje, uključujući Šenžen, Peking, Čongking i Vuhan. Poznat po projektovanju supervisokih zgrada, SZAD je zapošljavao skoro 3.700 ljudi na svom vrhuncu pre pet godina.

Kako je Kina impresionirala svet svojom brzinom urbanizacije, investitori su zahtevali sve brže i brže projektovanje i izgradnju, kako bi što pre mogli da pređu na sledeći projekat.

„Većina projekata je bila stambena i obično je bilo potrebno između 45 i 60 dana da se završi potpuna dokumentacija, što je SZAD uspevao da smanji na 25 dana“, rekao je još jedan bivši zaposlenik ove kompanije, Sue Vei (takođe lažno ime).

Opsesija za brzom izradom projekata dovela je do toga da se firme bore za dobijanje novih projekata uz niže naknade ili ponekad čak rizikuju da uopšte budu plaćeni.

„Ponekad je čak SZAD uspevao da preda delimičan crtež za dva do tri dana, kako bi pomogao klijentu da ubrza izgradnju“ – dodao je arhiteka.

Vei tvrdi i da su on i njegove kolege redovno radili i preko noći i retko su imali pauze za vikend kako bi zadovoljili potražnju za brzinom.

Opsesija za brzom izradom projekata dovela je do toga da se arhitektonske firme bore za dobijanje novih projekata uz niže naknade ili ponekad čak rizikuju da uopšte budu plaćeni.

„Ponekad bi se projekat isporučio, ali ugovor nikada nije potpisan. Tada je bilo veoma teško dobiti platu“ – rekao je u intervjuu Wei.

Plate arhitekata na osnovu bonusa

Kineski časopis LifeWeek je ranije izveštavao o sličnim problemima u jednoj drugoj državnoj arhitektonskoj firmi sa sedištem u istočnoj Kini.

Zaključak je da bi zaposleni morali da dele rizik, jer većina velikih kineskih arhitektonskih firmi koristi neobičnu strukturu isplata, gde je plata ugovorena na osnovu minimalca, a većina prihoda se isplaćuje bonusima koji su vezani za projekte.

To znači da ako firma ne dobije isplatu za projekte od strane klijenata, zaposleni ne dobijaju relevantan bonus. Mnoge arhitekte su se složile sa takvim aranžmanima plaćanja, jer je postojao konsenzus da će tržište nekretnina nastaviti da cveta i da će projekti i dalje stizati.

Među 13 državnih arhitektonskih firmi u Kini samo je jedna tokom prošle godine zabeležila rast prihoda, što je dovelo do ozbiljnih posledica po struku.

Međutim, Evergrande je 2021. godine bacio „bombu“. Obelodanjeno je da se nekada najveći kineski investitor za nekretnine bori sa dugom većim od 300 milijardi dolara u obavezama, što je izazvalo dužničku krizu u industriji koja i sada čini 40% neplaćenih prodaja nekretnina u Kini.

U julu, Evergrande je zabeležio kombinovani gubitak od 81 milijarde dolara za 2021. i 2022.godinu, što je dovelo tržište u dublju paniku. Prošlog meseca podneli su zahtev za zaštitu od bankrota na američkom sudu.

Arhitektama u jednoj lokalnoj firmi u Šenženu prepolovljene plate od 2019. godine kao rezultat „isparenja“ bonusa.

Kada su u javnost došle ove informacije, građevinske i arhitektonske firme koje su sarađivale sa ovom kompanijom upale su takođe u poteškoće. Kao bivši strateški partner Evergrandea, SZAD je takođe snosio posledice rezultata finansijskih problema investitora.

Arhitekte poput Šučun Ji očekivali su da će dobro zaraditi u SZAD, ali su ipak dobijali minimalac i ističu da su poslodavci obećavali da će dobijati bonuse kvartalno i godišnje, ali se to nikada nije dogodilo.

Ovakva situacija je čak odnela i jedan ljudski život, kada je 6. jula ove godine viši građevinski inženjer iz SZAD Hui Jin izvršio samoubistvo.

Odeljenje za životnu sredinu u kom je Jin radio završilo je značajne projekte, ali se broj zaposlenih od 600 ljudi u 2018. godini sada prepolovio, a Jin je napustio firmu u martu ove godine.

Kroz prepiske se može videti da je Jin vršio potražnju za svojim zaostalim platama od STAD ali je ova kompanija u saopštenju negirala bilo kakav finansijski spor. Jinov račun je navodno imao priliv od 40.000 juana dan nakon njegove smrti, uz naznaku „bonus za 2021“.

Previše ljudi za premalo projekata

Problemi nisu vezani samo za SZAD. Kineski sajt Jiemian News objavio je da su arhitektama u jednoj lokalnoj firmi u Šenženu prepolovljene plate od 2019. godine kao rezultat „isparenja“ bonusa.

Trenutno se ne nazire kraj problemima industrije, jer se arhitektonske firme sada bore da konkurišu na sve manji broj projekata po nižim naknadama.

„Ranije se obično moglo videti tri do pet kompanija na jednom konkursu, dok ih sada ima preko 20. Ipak, to je uobičajeno u industriji, jer ima previše ljudi, a nedovoljno projekata“ – rekao je jedan kineski arhitekta za Jiemian News.