Karbonski beton: Materijal za arhitekturu budućnosti
Korišćenjem karbonske mreže umesto čelika dobijen je materijal koji četiri puta jači, ali i ekološki prihvatljivji od uobičajenog armiranog betona.
Kao jedno od velikih obećanja za budućnost građevinarstva, karbonski ili ugljenični beton pojavljuje se kao alternativa koja kombinuje snagu, lakoću i fleksibilnost.
Osim toga, u vreme koje obeležava ozbiljna ekološka kriza koja stavlja pod kontrolu mnogobrojne metode gradnje kao i materijale i sisteme, karbonski beton bi mogao da predstavlja način da idemo u smeru održivosti i pomognemo našoj planeti.
Izabrali smo za vas…
- Beton napravljen od starih guma testiran u realnom okruženju
- Zasvođeni betonski pod kao put ka smanjenju emisije CO2
Jači, lakši i efikasniji
Ukoliko uđemo u srž karbonskog betona, može se reći da se radi o betonu koji umesto čelika koristi karbonske mreže, čineći ga na taj način četiri puta jačim a ujedno i lakšim od uobičajenog armiranog betona, predstavljajući pritom efikasniji i ekološki prihvatljiviji materijal koji u velikoj meri nudi i finansijsku uštedu, piše ArchDaily.
Njegova proizvodnja se odvija kroz proces termičke dekompozicije (pirolize) u kojoj se estrahuju ultrafini slojevi kristala ugljenika i koriste za stvaranje mreže preko koje se beton izliva pre nego što se stvrdne.
Prednost karbonskog betona, dakle, leži u u približno 50.000 pojedinačnih vlakana, tanjih čak i od ljudske kose, obrađenih na način da formiraju mrežastu strukturu.
Sposoban je da proizvede mnogo lakše montažne delove, eliminišući tako potrebu za velikim dizalicama.
Tehnički Univerzitet u nemačkom Drezdenu sprovodi istraživanje o ovom novom materijalu i nedavno su iz ove ustanove izjavili da karbonski beton ima potencijal da napravi revoluciju u civilnoj izgradnji, posebno za velike infrastrukturalne projekte koji podrazumevaju izgradnju mostova i vijadukta.
Oni ističu da je to moguće jer osim što karbonski beton omogućava izvođenje još većih raspona, on je sposoban da proizvede mnogo lakše montažne delove, eliminišući tako potrebu za velikim dizalicama.
Duži životni vek konstrukcije
Međutim, ne radi se samo o dodatnoj lakoći i čvrstoći konstrukcije, već dodatne pogodnosti karbonskog betona leže i u činjenici da za razliku od čelika, karbonska vlakna ne rđaju i tako obezbeđuju mnogo duži životni ciklus konstrukciji u poređenju sa onom koja je izvedena od konvencionalnog betona.
Kao rezultat toga, debeli slojevi betona koji se koriste kao zaštita čelika od korozije više ne bi bili potrebni, što znači da se manjom debljinom betona značajno doprinosi smanjenju emisije CO2 u građevinarstvu.
Inovativna karbonska mreža će se koristiti za izgradnju smelog i vitkog betonskog krova zgrade.
Prva zgrada na svetu za čiju izgradnju je korišćen karbonski beton se trenutno podiže u kampusu u Drezdenu. Sa svojih 220 kvadrata, objekat Cube, koji je simboličan naziv dobio po svojoj formi, probni je rad istraživačkog projekta „C³ – Carbon Concrete Composite“. Inovativna karbonska mreža će se koristiti za izgradnju smelog i vitkog betonskog krova zgrade.
Prema navodima iz HENN-a, arhitektonske firme iz Berlina koja potpisuje projekat ovog objekta, karbonski beton ukazuje na arhitekturu budućnosti u kojoj ekološki svestan dizajn kombinovan sa formalnom slobodom radikalno preispituje najosnovnije arhitektonske elemente.
