Kako to izgleda kada mladi preuzmu porodični posao u ugostiteljstvu
Ni pravne zavrzlame ni ograničeni budžet nisu mogle da sputaju jaku volju naslednika poslastičarnice Stellina u Šapcu.
Moje prvo sećanje vezano za poslastičarnicu Stellina bilo je kada sam, kao pobednik plesnog takmičenja u šabačkom pozorištu, na poklon dobila kutiju punu najslađih kolača iz Stelline. Bilo je to davne 1992. – godinu dana nakon što je poslastičarnica otvorena. Godinama je ona predstavljala malo slatko carstvo za sve Šapčane, sve dok 2004. nije zatvorena.
Sve nas koje pamtimo Stellinu ali i nove generacije koje će tek da uživaju u kultnoj šabačkoj poslastičarnici, obradovaće informacija da je Stellina ponovo otvorila svoja vrata. Doduše, ta vrata ovaj put se nalaze na drugoj lokaciji i pripadaju nekom drugom objektu čija sudbina stvara jaku vezu s istorijom poslastičarnice kao porodičnog posla.
Jaka volja protiv ograničenog budžeta
Naime, objekat u kom je aprila prošle godine ponovo pokrenut porodični ugostiteljski posao, tokom prošlog veka pripadao je starim jevrejskim porodicama koje su u to vreme u velikoj meri bile prisutne u Šapcu. Nakon što je jednim delom 90-ih godina kuća prešla u vlasništvo Stelline, nastupile su pravne poteškoće oko svojine objekta. Kada su pre dve godine članovi porodice, odnosno, nekadašnji vlasnici Stelline, postali jedini vlasnici kuće koja datira od 30-ih godina prošlog veka, postavilo se pitanje kakvi su dalji planovi za parcelu i objekte na njoj.
Unuk osnivača Stelline, Ivan Jelić, predložio je svojoj sestri Jovani Tomka i bratu Đorđu Šobić da kuću iskoriste kao prostor u kom bi ponovo pokrenuli porodični posao, koji je pre više od četvrt veka započela njihova baka. Nakon detaljnih analiza, kalkulacija i pregovaranja krenuli su u realizaciju projekta koji je u budućim mesecima predstavljao slatke muke. S ograničenim budžetom i jakom voljom, gotovo osam meseci su, u najvećoj meri samostalno, izvodili raznovrsne zanatske ali i dizajnerske poslove unutar stare kuće.
Nema nazad!
Formiranje velikih staklenih izloga na uličnoj fasadi nekadašnje stare šabačke kuće, bio je trenutak prvog ponovnog predstavljanja gradu. Više se nije moglo, a ni želelo, nazad. Stari pod, koji je lakše i jeftinije bilo zameniti novim, mladi vlasnici nisu želeli da uklone već su puno vremena posvetili njegovoj rekonstrukciji.
Unutrašnjost kuće, u najvećoj meri, opremljena je starim porodičnim nameštajem. Tamne boja zidova, komadi stilskog nameštaja, stare knjige i posuđe daju prostoru otmen ali i pomalo šik izgled.
Stellina je ponovo postala mesto porodičnog okupljanja ali i novo mesto druženja mladih. Ipak, da neće ostati samo na poslastičarnici i da će se čitav prostor ali i koncept poslovanja prebaciti na sledeći nivo, moglo je da se nasluti prema dizajnu koju je pružao prostor oko šanka smešten u prostoriji u zaleđu objekta.
Tokom protekle zime usledili su novi radovi. U zoni oko šanka otvara se prolaz ka novom, tematski i prostorno drugačije organizovanom prostoru. Šank od cigle nagoveštavao je elemente dizajna novog prostora koji su čekali iza ćoška. Dograđena celina predstavljala je novi segment koji je poslastičarnicu pretvorio u noćni klub. Sada ste u Stellini preko dana mogli da uživate u poslasticama sa svojim bakama ili decom, ali ako se tamo zateknete tokom večeri, uživaćete i u noćnom provodu.
Klavir s volovskih kola
Ovim prostorom dominira crna boja i zidovi od izložene cigle koji predstavljaju jednostavnu ali dramatičnu podlogu za starinski komadni nameštaj. Tako se u središnjem delu prostora, u produžetku šanka, nalazi klavir koji je u Šabac, pretpostavimo na volovskim kolima, iz Beča došao pre 120 godina. Obzirom da je van funkcije, služi samo kao centralno mesto okupljanja koje ima svoju posebnu draž.
Trg u bašti
Međutim, s najavom lepog vremena, kroz prozore velikih dimenzija moglo je da se nasluti novo proširenje Stelline. Naravno, bilo je vreme za sređivanje otvorenog prostora. Od nedavno, na terasu površine 110 kvadratnih metara može se izaći iz proširenog dela Stelline. Izdignuta od nivoa terena za čitavu spratnu visinu, terasa pruža pogled na baštu koja je organizovana na površini čitavog dvorišta. Visoki stubovi iznad bašte ali i terase međusobno su konstruktivno povezani kako bi činili jedinstvenu celinu. Baldahine, zelenilo i cveće koje krasi čitav prostor povezuje sve segmente, podsećajući na manji trg što je i bila ideja vlasnika.
https://www.instagram.com/p/BWAoYjlFZDe/
Sve dograđene konstrukcije izvedene su na temeljima postojećih obejakta na parceli. Prošireni unutrašnji deo Stelline potpuno je iskoristio površinu tako što se jednim delom konstruktivno oslanja na porodičnu kuću u kojoj žive baka i deka novih mladih vlasnika. U okviru njihove kuće nalaze se i prostorije u kojima se proizvode sve poslastice koje se služe u Stellini.
https://www.instagram.com/p/BWFyw8dBrXf/
Duh porodične poslastičarnice
Zanimljivo je da su sve dizajnerske kao i znatan deo zanatskih poslova ali i nadzor prilikom izvođenja građevinskih poslova, radili sami vlasnici. Tokom razgovora s njima, najmlađi član naslednika porodičnog biznisa, koji je u najvećoj meri bio zadužen za vođenje radova, ističe da planovi za dalje razvijanje Stelline svakako ovde nisu gotovi i da već imaju nove ideje koje se nadaju da će uskoro i sprovesti u delo. Njihova najveća želja bila je da zadrže istinski duh porodične poslastičarnice ali i da je u skladu s potrebama razviju i omoguće da se u Stellini mogu zabaviti i uživati sve generacije, tokom celog dana. Obzirom, da su pored svirki, stand-up večeri već zaživele i tokom zime u proširenom delu, one su se sa početkom leta prebacile u otvoren prostor. Vlasnici su tokom leta u svom programu najavili i filmske večeri ali i nastupe klasične muzike i horova. Imajući ovo u vidu Stellina se, osim dugogodišnje slatke oaze, može okarakterisati i kao novo mesto zabave i kulture grada Šapca.
Autor: Anđela Aleksić; Foto: via Stellina
Sve pohvale za gradjevinske radove i za ove mlade entuzijaste. Jedina zamerka je jako loše odrađena ventilacija. Tokom hladnih dana kada su svirke i kada je gužva, osećaj je kao da ste u sauni. Nadam se da će rešiti ovaj problem do sledeće zimske sezone. Samo napred, Šapcu su potrebni ovakvi kulturica objekti sa kvalitetnom mjuzom jer previše se turbo-folka raširilo Šapcem.