Kako se investitori u Beču takmiče da naprave što bolje zgrade
Stanovanje gradu daje socijalni i urbanistički pečat i svojevrsni je zglob između čoveka i grada. Grad treba da planira kooperativno i participativno, u šta trebaju da budu uključene grupe investitora i izvođača.
Investitorskim urbanizmom, stihijski i bez strategije, naši gradovi se sve više udaljavaju od svojih urbanističkih tradicija i sada se skoro uopšte ne ugledaju na uzore poput Pariza, Budimpešte ili Beča. Nema sumnje da se rast gradova ubrzao u odnosu na prošle decenije, međutim mnoge gradske sredine nisu kadre da prostorno planiranje dovedu u stanje praćenja dinamike ekspanzije, a o predviđanju problema i planiranju više nema govora. Ipak, grad Beč nije takav grad i takve pojave nastoji da reši pokretanjem mehanizama stambenih politika.
Investitori predstavljaju svoj projekat gradu, a struka procenjuje kakva mu je socijalna održivost, arhitektura, ekologija i ekonomičnost.
Beč je jedan od vodećih gradova po kvalitetu života, a jedan od razloga zašto je to tako leži u činjenici da Grad uporno i odlučno traži nove puteve i usmerenja kako bi se žiteljima Beča omogućilo dostojanstveno i kvalitetno stambeno okruženje.
Više od 60 posto populacije živi u zgradama subvencionisane stanogradnje. Sam Grad vlasnik je oko 220.000 stanova, čineći ga tako najvećim vlasnikom nekretnina u Evropi, a više od 200.000 stanova u vlasništvu je i pod upravljanjem privatnih kompanija, koje su gradile po programu subvencionisane stanogradnje, piše Jutarnji list.
Princip četiri stuba
Beč je razvio brojne inovativne alate da postigne kvalitetnu stambenu politiku. Jedan od njih je i osnivanje Bečkog stambenog fonda koji kupuje i preuređuje zemljišta za novu subvencionisanu stanogradnju u cilju sprečavanja špekulacije zemljištima, a drugi je sprovođenje takozvanog investitorskih konkursa, koji polaze iz sistem “četiri stuba”.
To znači da investitori s celim svojim timom saradnika i stručnjaka, koji uključuju arhitekte, pejzažne arhitekte, sociologe, ekologe i ekonomiste, predstavljaju svoj projekt gradu. Zatim interdisciplinaran ocenjivački sud nezavisnih stručnjaka procenjuje svaki projekat prema četiri kriterijuma: socijalna održivost, arhitektura, ekologija i ekonomičnost, a svaki “stub” se tretira jednako. Najbolji projekti dobijaju zemljište i subvencije za gradnju.
Kako je na stručnom skupu “Stanovanje: pokus kao fokus”, održanom na Arhitektonskom fakultetu u Zagrebu rekla Katarina Bajer iz biroa Eins zu eins Architektur, „stanovanje gradu daje socijalni i urbanistički pečat i svojevrsni je zglob između čoveka i grada. Grad treba planirati kooperativno i participativno, u što trebaju biti uključene grupe investitora i izvođača.“
Grad Beč je poznat po tome da ima kvalitetnu stambenu politiku. Oko 60 posto stanova se iznajmljuje i većina ih je u vlasništvu grada; tako se kontroliše cena i kvalitet stanovanja. Kako Grad već ima ekonomski pritisak na stanogradnju i cene, pokušava da se različitim modelima bori protiv toga, što i uspeva. – zaključuje Saša Bradić, suosnivač arhitektonskog biroa NMPB.
Bečki model:
- 60% i više gradske populacije živi u zgradama subvencionisane stanogradnje
- 200.000 stanova u vlasništvu je i pod upravljanjem privatnih kompanija, koje su gradile po programu subvencionisane stanogradnje
- 4 stuba prezentacije Gradu prolaze zainteresirani investitori
- 60 hiljada stanova u vlasništvu je Grada
Kad ste već ovde…
