Kako odabrati materijal za termoizolaciju

Često se dešava da vlasnici kuća odluče da uoči zime ugrade termoizolaciju na fasadi, promene prozore i spoljnu stolariju, a onda se sa prvim hladnim danima neprijatno iznenade kada se pojavi vlaga u sobama. Dva su najvažnija razloga za ovu pojavu: zaptivenost prozora sprečava ulazak vazduha, a ni zidovi „ne dišu“, pa se kondenzacija širi.

Ova neprijatna pojava se može izbeći, uveravaju stručnjaci, ukoliko se kao termoizolacioni materijal koriste ploče od kamene mineralne vune.

U čemu se razlikuju materijali koji se koriste za termoizolaciju?

Uvek se nameće prvo poređenje u ceni – „stiropor“ spada u jeftinije materijale od kamene vune i „stirodura“. Ali tu se i završavaju njegove prednosti.

Kamena vuna je negoriv materijal, dobar je toplotni izolator, kao i „stiropor“, ali mnogo bolje štiti od buke spolja nego tamo gde je demit fasada rađena sa stiroporom. Ne menja karakteristike kroz vreme i izuzetno je postojan materijal po svakom osnovu.

I, možda najveća prednost kamene vune u odnosu na materijale neorganskog porekla je parapropusnost – mogućnost da vodena para koja dođe do izolacionog materijala i izađe u spoljnu sredinu.

Kada uporedimo ove materijale po ovom kriterijumu (koji se kolokvijalno naziva „disanje zida“), možda je dovoljno navesti da kamena vuna ima značajnu prednost kaže Goran Prolić, menadžer razvoja aplikacija kompanije „Knauf insulation“.

Po njegovim rečima, na primer, u naselju „Stepa Stepanović„, na gotovo svim mestima gde je ugrađivana izolacija, korišćena je upravo kamena mineralna vuna, a ovaj projekat se nastavlja i u 2013. godini.

Bezbednost i zaštita od požara

Recimo, za takozvanu energetsku sanaciju javnih objekata u 2011. i 2012. godini (klinički centri, bolnice, domovi zdravlja, škole, vrtići) za izolaciju spoljnih zidova korišćena je isključivo kamena vuna.

Procenjeno je da su ovo mesta gde se u određenim delovima dana nalazi veliki broj ljudi i da je kriterijum bezbednosti (tačnije zaštite od požara) dominantan prilikom zahteva da fasadni sistem bude klasifikovan kao negoriv. To može da se omogući samo ako se za izolacioni materijal izabere kamena vuna, jer je nezapaljiva.

Šta je u stvari kamena vuna?

Kamena vuna je otkrivena na Havajskom arhipelagu za vreme erupcije vulkana početkom prošlog veka. Tada su se na prirodan način oblikovala vlakna izlivene lave, pa je samim tim ovaj građevinski materijal potpuno prirodan i objedinjuje snagu kamena s karakteristikama toplotne izolacije koja je svojstvena vuni.

Kamena vuna ponekad izgleda „mokro“ kada je izložena vodi ili kiši, ali to je samo površinski, jer su njena vlakna vodootporna. Impregnacija vlakana je izvedena kroz celu strukturu proizvoda, a ne samo površinski. Upravo zato voda ne može da prodre u središte proizvoda.

Ono što je i najvažnije je da sistem izolacije od kamene vune omogućava maksimalne uštede energije za grejanje i hlađenje, pa dodatno poboljšava mikroklimu i čini boravak u zgradama prijatnijim.

Šta kaže novi zakon?

Zakonska regulativa čiji je cilj da poboljšava energetsku efikasnost objekata, ubrzano se menja i kod nas. Ipak, kao i kod svake promene, pojavila su se i neka pitanja koja možda nisu do kraja dostupna najširem krugu korisnika.

Šta je to što se drastično promenilo od kraja septembra 2012. godine, kada je Pravilnik o energetskoj efikasnosti stupio na snagu, objašnjava Goran Prolić. Do sada je, po njegovim rečima bila praksa da, ako se uopšte ugrađuje izolacija, ona bude u većini slučajeva debljine pet centimetara. Po novim propisima, za nove objekte u gradovima sa sličnom klimom kao u Beogradu, potrebno je minimum 11-12 centimetara izolacionog materijala, što je veliki pomak, pogotovu kada je reč o povećanju potrebnog novca.

Posebno su rigorozni kriterijumi za izolaciju kosih krovova, za njih je potrebna debljina izolacije od 25 do 30 centimetara.

Skok cene energenata

Nova pravila su zahtevala i nova rešenja – ali ova priča ima i „drugu stranu medalje“, naime, povećano ulaganje u energetsku efikasnost jedna je od retkih investicija koja se u periodu od pet do sedam godina u potpunosti isplati i potom praktično doprinosi kućnom budžetu.

Uz to, svi znamo da se očekuje trend povećanja cena energenata u narednom periodu, pogotovu kada se radi o električnoj energiji, tako da pre početka gradnje treba sve staviti na papir i izračunati da li se više uštedi sa jeftinijim ili pak sa nešto skupljim izolacionim materijalima koji su se pokazali značajno boljim u štednji energije na duže staze.