Kako je kokošinjac adaptiran u umetnički atelje
Ne, ovo nije atelje Oskara Kokoške…
Videli smo već primere pretvaranja štala u prostore za život, ali je ovo prvi put da čujemo da neko adaptira kokošinjac u kuću. Na ovu ideju došao je jedan umetnik u predgrađu Berlina koji je poželeo da svoj atelje smesti baš u ovaj objekat. U pomoć je pozvao Büros für Konstruktivismus čije arhitekte su zadržale originalnu fasadu pilićarnika ali su zato unutra, naravno, sve promenili tako da se dobije topao enterijer okupan svetlom. A i kokoške vole toplo…
Ceo enterijer, uključujući originalni dimnjak i čelične grede obloženi su drvetom bora.
Kokošinjac je podignut odmah posle Drugog svetskog rata u dvorištu porodične kuće. U pitanju je jednostavan dvovodni objekat koji je odlično služio svojoj svrsi ali je vremenom „pomalo“ oronuo. Međutim, arhitekte Sandra Bartoli i Silvan Linden odlučile su da zadrže ovaj rustični izgled objekta, a da u enterijeru naprave potpunu kontru.
Stoga je originalna fasada objekta zadržana dok je unutrašnjost transformisana u prostor otvorenog plana kojem dominira tekstura bora kao i novoformirani mezanin. Originalni dimnjak i čelične grede takođe su obložene borom čime je stvoren neobičan enterijer koji odiše minimalizmom ali i toplinom, piše Dezeen.
Golubiji prozor
Prirodno svetlo probija se kroz prilično velike staklene otvore u fasadi. Stepenice, čija gazišta služe i kao prostor za odlaganje stvari, vode do mezanina gde je nekada bilo potkrovlje u kojem su se čuvali golubovi. Vrata za golubove adaptirana su u trouglasti prozor s kojeg se pruža pogled na baštu i drveće.
Ako je dobro za kokoške, dobro je i za ljude! Ili obrnuto…?
Foto: Büros für Konstruktivismus
