Kako je jedan izum zauvek promenio tok arhitekture: Usponi i padovi supervisokih zgrada
Tokom 2019. godine izgrađeno je više supervisokih zgrada nego sve ukupno do 2000. godine. Ali da li ste se zapitali kako je živeti u ovakvim objektima?
Davne 1853. godine, na Svetskoj izložbi u Njujorku, jedan čovek popeo se na okačenu platformu i naredio da se uže koje je podržavalo platformu preseče.
Platforma je pala za nekoliko centimetara, ali je bezbednosni sistem kočnica aktiviran i platforma je ostala stabilna, na opšte oduševljenje posmatrača.
U tom trenutku, čak možda ni sam Eliša Grejvs Otis, američki industrijalac i izumitelj, nije shvatao kako će njegovo otkriće trajno promeniti tok arhitekture.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Tokom 2019. godine izgrađeno više supervisokih zgrada nego sve ukupno do 2000. godine.
Sa izumom lifta, nebo je postalo granica i zgrade sa i po deset spratova su počele sve više da se zidaju. Tako Mozet Broderik, direktorka za arhitektonske i urbanističke studije na Njujorškom univerzitetu, objašnjava da je zgrada Equitable Life Assurance, koja je otvorena 1870. godine na Menhetnu, sa svojih sedam spratova izazivala i fascinaciju i strah.
Naš odnos sa visokim zgradama vremenom se razvio, kao i one same u pogledu svoje visine, veličine i upotrebe. Zahvaljujući napretku građevinskog inženjeringa, zgrade danas dostižu zapanjujuće visine.
Termin „supervisoke“ stvorila je međunarodna neprofitna organizacija Savet za visoke zgrade i urbani habitat (CTBUH) kako bi se klasifikovale zgrade visine između 300 i 600 metara. Zanimljivo je da je žiriju ove organizacije nedavno pristupio i naš arhitekta Milan D. Rašković.
Danas su supervisoke zgrade sve češće u panoramama gradova širom sveta. Tako je tokom 2019. godine izgrađeno više supervisokih zgrada nego sve ukupno do 2000. godine.
Visoke zgrade menjaju mikroklimu
Geografski gledano, više od polovine ovih zgrada nalazi se u Kini, a oko 17% u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Međutim, Sjedinjene Američke Države, a posebno Njujork, smatraju se i dalje vodećim u ovom arhitektonskom trendu.
Pre skoro jednu deceniju, Njujork je doživeo procvat luksuznih stanova, što je pretežno bilo podstaknuto stranim investitorima. Tako su se mnoge vitke i supervisoke zgrade našle na panorami grada, ostavljajući trajan istorijski uticaj.
Ovaj razvoj je pokrenuo i raspravu, te su neki podržali vertikalni rast grada i gužvu u njemu, dok su drugi kritikovali ovakve zgrade zbog stvaranja dugačkih senki, i do 800 metara dugih, kao i stvaranja koridora za vetrove koji menjaju mikroklimu.
Međutim, i pored rasprava o njihovom urbanom uticaju, kao i mnogim prednostima i manama, postoje sve veće brige o tome kako se ove zgrade održavaju. Fokus se stavlja posebno na tehnološke inovacije koje su potrebne kako bi se zgrade održale bezbednim.
Visina nije samo odlika luksuza
Naime, visina koja je nekada bila viđena isključivo kao simbol luksuza, sada je dovela do ozbiljnih problema. Ti problemi uključuju probleme na vodovodu, kanalizaciji, kvarove na liftovima kao i, kako korisnici kažu, “škripe zidova kao na brodu”.
Ove situacije ukazuju na to da možda još uvek neke građevinske metode i materijali ne ispunjavaju potrebne inženjerske standarde. Mnogi od strukturalnih problema, kao što su curenje vode, koje se nekada pretvori u vodopade kroz okna liftova visoka 300 metara, dešavaju se na tehničkim etažama objekata koji su često kritikovani zbog prekomerne visine.
Naravno, ovakav model gradnje omogućava njujorškim investitorima da grade više nego što to regulative obično dozvoljavaju, jer tehnički spratovi ne ulaze u maksimalni limit visine. Kao rezultat dešavaju se stalni kvarovi, pa samim tim i popravke i renoviranja kako bi se osiguralo pravilno funkcionisanje nekih supervisokih zgrada u gradu.
Neki stanari postavljali su dodatnu izolaciju na svojim stanovima kako bi smanjili neprijatnost zbog buke koju stvara vetar.
Osim toga, još jedno važno pitanje je vetar. Neki stanari postavljali su dodatnu izolaciju na svojim stanovima kako bi smanjili neprijatnost zbog buke koju stvara vetar.
Međutim, vetar utiče na mnogo više stvari od buke i može da ugrozi upotrebljivost supervisokih zgrada. Studije pokazuju da se neke zgrade tokom jakih vetrova mogu zanjihati i do jednog metra.
Izveštaji takođe ukazuju da ove strukturalne oscilacije mogu uzrokovati pomeranje kablova lifta, što dovodi do sporijeg rada ili čak i do prestanka njihovog rada.
Rast u direktnoj vezi sa tehnološkim razvojem
Doslovni rast supervisokih zgrada je direktno povezan sa tehnološkim naprecima u građevinskom inženjeringu. Baš kao što je izum lifta omogućio izgradnju zgrada od deset spratova u 19. veku, inovacije su omogućile izgradnju elegantnih struktura koje dosežu gotovo 200 spratova.
Međutim, uprkos ovim tehnološkim čudima, dizajn supervisokih zgrada se kontinuirano razvija. Svaka zgrada je zapravo prototip, jer rezultati postaju nepredvidivi nakon 40 etaža, te oblik zgrade u velikoj meri utiče na njeno ponašanje.
Nije sve tako crno
Usled smenjujućih uspeha i izazova, važno je napomenuti da ipak nisu zabeleženi izveštaji o konstruktivnim problemima kada su u pitanju supervisoke zgrade. Njihove oscilacija u granicama proračuna i očekivana za takve vrste konstrukcija.
Takođe, bitno je napomenuti da je većina sumnji potekla iz Njujorka i ne odnose se sve na supervisoke zgrade, tako da ovo ukazuje da problemi mogu biti i političke vrste, a u vezi sa nedostatkom regulativa o kvalitetu i izdržljivosti zgrada.
Izazovi na koje se nailazi u izgradnji supervisokih struktura mogu se pak posmatrati kao dragocena prilika za unapređenje građevinskih i arhitektonskih praksi.
